LESKOVAC
Milan Stević, građevinski inženjer, radio je u građevinskoj firmi, bio
prodavac nameštaja, radio na projektima OEBS-a… Onda je došao na
ideju da pokrene svoju firmu koja bi se bavila tekućim i investicionim
održavanjem objekata, što podrazumeva održavanje kanalizacione,
vodovodne i električnih instalacija, krečenje, bojenje… Tako je nastao
„Dedalus project“. Ideja se „kuvala“ nekoliko godina, sve dok Milan
nije završio fakultet, kako bi mogao da dobije licencu, piše današnji broj leskovačkog nedeljnika
Nova Naša reč.
„Najpre sam hteo da otvorim maloprodaju električnog i vodovodnog
materijala, s tim što bih nudio i uslugu ugradnje toga. Ali, nedostatak
finansijskih sredstava za ulaganje me je naterao da krenem u ovom
pravcu… Probao sam nekih mesec dana, da vidimo da li mogu, da li
znam to da radim… Kad sam shvatio da to nije problem, krenuli smo u,
da tako kažem, legalne tokove. Registrovana je firma, trenutno imam
tri radnika, a desetak njih angažujem po potrebi. To zavisi od sezone i
obima poslova, jer smo mi tipična građevinska firma, ali se ne
predstavljamo tako. U suštini, kad nas pozovu za, na primer,
renoviranje, dođemo, pogledamo i odmah kažemo koliko će to da košta i
koliko vremena treba da se sve završi… Mušterija dobija račun nakon
završetka radova, ali i dvogodišnju garanciju.“
Startna predviđanja i planovi su vrlo brzo premašeni.
„Mislio sam da prvih 6-7 meseci, možda i godinu dana, uopšte neću da
imam nikakvog posla, osim nekih sitnih popravka kod prijatelja i takvog
kruga ljudi. Srećom, uloženo u reklamu nam je otvorilo veće tržište od
onog kome smo se nadali. Mislim i da je način našeg rada doprineo da
ljudi steknu poverenje u našu firmu. Na primer, ja nikada neću da štedim
na materijalu, pre ću da štedim na uštrb cene, da idem sa manjom
zaradom… Svi znamo da majstore zna da bije loš glas, dođu, ne odrade
dobro, gledaju da što brže završe. Mi se trudim da to izbacimo. Hoćemo
da uradimo najbolje moguće, a ne da bude kao u onoj izreci „drži vodu
dok majstori odu!“ Pokušavamo da svakom izađemo u susret, pa makar to
bilo i na našu štetu. Na primer, kad radimo kupatilo, obavezno
stavljamo i hidroizolaciju kako vaš komšija ispod ne bi imao problema
kad se desi nešto u vašem kupatilu. Smatramo da, ako si nešto već
prihvatio da radiš, onda ga uradi kako treba. U protivnom nemoj da
radiš“ kaže Milan i dodaje da su mu u početku govorili da neće uspeti
u ovome, jer je Leskovac mali grad za ono što on želi da radi.
„Ispostavilo se da greše. Mi imamo iza sebe renoviranih desetak
stanova po sistemu „ključ u ruke“. Ljudi odu na odmor, ostave nam
ključeve, dok se vrate sa odmora sve bude okrečeno, sređeno, svi radovi
završeni, nameštaj vraćen na svoje mesto. Mislim da to niko ne radi
ovde na takav način.“
Stanari leskovačkih zgrada su navikli da te stvari radi JP „Dom“, ali
ovde se nude ugovori i za privatan posed, odnosno za stanove, kao i za
zajedničke instalacije. Stević kaže da je glavna prednost ove firme
ažurnost.
„U zakonu stoji da smo dužni da reagujemo u roku od 48 sati po
prijavi, a mi smo to vreme skratili na samo dva sata. Realno, kad
nekom pukne cev, voda ide na sve strane, normalno je da on želi da
neko odmah dođe. Dešavalo se da imamo poziv i u tri ili pet ujutru i
mi odmah dolazimo… Na kraju krajeva, mušterija mora da bude
zadovoljna, jer mi živimo od njih.“
Mušterije kao mušterije, ima ih svakakvih. Milan se slaže s tom
konstatacijom i iz svog iskustva kaže da u građevinarstvu postoje
stvari koje mogu, možda mogu ili ne mogu da se urade.
„Uvek savetima sugerišem šta bi moglo i kako bi trebalo, ali prva
rečenica kojoj su me na fakultetu naučili je da je investitor uvek u
pravu. Zato se trudim da uvek nađem neki balans između svega toga, ali
je definitivno najteže raditi sa mušterijama koji su nešto čuli, misle
da je to dobro, a to u suštini nije dobro. Pokušavam da im predočim
gde greše, ali je njihov izbor kako će da se radi.“
S obzirom na mladost, jer Milan još nije napunio 30 godina, pitam kako
reaguju ljudi kad se pojavi. Ipak smo mi navikli na majstore koje su
desetak godina stariji od njega. Ima li nepoverenja u stručnost?
„Do sada nisam imao takvih problema, osim kod majstora. Kada treba da
uposlim nekog starijeg majstora i pritom mu kažem da nešto treba tako
i tako da bude urađeno, dolazi do, da se tako izrazim, sukoba mišljenja.
Zato se trudim da to budu mlađi ljudi, lakše se razumemo, dok ona
„stara garda“ ima svoj način razmišljanja, shvatanja i način rada.
Poslednjih desetak godina se primenjuju novi materijali, te je došlo do
novih tehnika rada, radi se brže, jednostavnije, a stariji majstori to
izbegavaju, kasno im je da uče“ primećuje uz smeh.
Ove godine se nada da ga očekuje pilot projekat u selu Salinac kod
Bojnika. Radi se o kući od slame, nosači će biti drveni, što znači da
će 90% kuće biti od prirodnog materijala, nekih 70-80 kvadrata.
„Planiram da sve to snimam i napravim neki video klip od toga, jer sve
to izgleda, barem sada, jako interesantno. Mislim da je to budućnost
firme. Od početnog plana da se samo bavimo održavanjem, došli smo do
toga da radimo i sve završne radove u građevinarstvu. Imamo ugovore sa
pojedinim zgradama o održavanju, ali onda su došli ljudi i pitali da li
možemo da uradimo i nešto mimo toga, tako da smo proširili delatnost.“
Leave a Reply