Predsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Leskovcu Goran Cvetanović na konferenciji za medije ocenio je da „smo se u poslednjih pet meseci suočavali sa velikim i brojnim izazovima koji su od nas pre svega zahtevali da pokažemo slogu, a zatim i odlučnost u borbi za sigurnu i perspektivnu budućnost. Građani nam od 2012. godine ukazuju poverenje, a sada, više nego ikada, moramo da pokažemo da smo dorasli zadatku. Glavni zadatak svih nas je povratiti veru u mir. Mirno, demokratski, ujedinjeno borićemo se za napredak ove zemlje, našeg grada, da nikad Leskovac i Srbija ne stanu. Bili smo svedoci raznih pokušaja koji su za cilj imali blokadu kako našeg grada, tako i Srbije. Deo političke scene već mesecima unazad pokazuje da nije u stanju da prihvati mir i stabilnost kao temelje razvoja našeg društva. Došao je treuntak da pristojna, većinska Srbija pokaže da su dijalog i konstruktivni predlozi jedina rešenja za svaki problem, a ne opstrukcija normalnog funkcionisanja i normalnog načina života. S toga pozivamo građane koji hoće da čuvaju, zaštite i odbrane Srbije, da se od 11.-13. aprila okupe ispred platoa Narodne skupštine u Beogradu, a centralni skup će biti 12. aprila u 19. časova. Pozivam ljude koji nisu za blokade, već za otvorene ulice i puteve, ljude koji ne preferiraju konflikte i podizanje tenzija, već razgovore u svrhu pronalaženja rešenja, da se odazovu našem pozivu i pruže podršku Pokretu za narod i državu kojem ćemo zajednički odrediti ime i napisati program i način delovanja. U ova tri dana borićemo se svim snagama da se glas i volja odgovornih ljudi u našoj zemlji, volja većine čuje i oseti što dalje. Hajde da svako radi svoj posao najbolje što zna, uzdignute glave da se borimo za naše selo, za naš grad, našu zemlju.“
Cvetanović je svoje obraćanje završio sa „Ne damo Leskovac, ne damo Srbiju“, ali i pojasnio ko to, po njemu, hoće da uzme Leskovac i Srbiju.
„Ako imate blokadu puteva, želju da pojedini zauzmu aerodrom, imate na univerzitetu rektore i dekana koji studente usmeravaju u potpuno pogrešnom pravcu, gde se vidi da „obojena revolucija“ vlada, a vlada onog trenutka kada studenti više ne traže zahteve koji su vezani za studente, nego imaju zahteve koji su vezani isključivo za politiku… Znači, ono što imaju pravo, da se politički aktiviraju i da bude politički aktivizam u toku, onda vidite da i te kako država strada. Imate 25.000 turista koji su platili aranžman u Srbiji i koji su odustali od tog aranžmana. Imate u proseku 30-40% manjeg profita privrednika u odnosu na prošlu godinu u ovo vreme, imate učenike koji do skoro nisu išli u školu… Ako imate 800 učenika Gimnazije i 600 učenika Ekonomske škole, to je 1.400 učenika. Ako se na stoti danblokade, a to je bilo u nedelju, imali 24 učenika Gimnazije, 10 učenika Ekonomske škole, 15-ak profesora i još toliko roditelja, ukupno 50-ak osoba od 1.400 učenika, onda da li to manjina usmerava većinu? Zar nije demokratski da većina, pa makar i da možda nije uz pravu, ali da se većina poštuje? Zato ne možemo drugačije da definišemo, nego da se većinski glas Srbije čuje, da krene da radi posao za koji želimo i moramo da se izborimo. Studenti imaju pravo da se bave politikom, ali osnovna stvar je učiti, polagati ispite i spremati se za posao i život u buduće. Politički aktivizam je apsolutno poželjan i potreban, ali van vremena studiranja. Ako srednjoškolci ne ispunjavaju na vreme svoje obaveze, čemu možemo da se nadamo? Da li znate da može da se poništi cela školska godina?“
Cvetanović je rekao i da u Leskovcu ima 250 studenata, a da pritom Viša poslovna škola ni jednog trenutka nije bila u blokadi.
„Koliko naših građana studira u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu… Plaćaju stanarine, imaju pravo na dom kao dobri studenti, ali mora da im se plaća stan. hrana, ispiti, a sve to propada… Godina dana na četiri godine je mnogo. Dete moje zamenice, koje je otišlo u srednju školu za vanserijske učenike, prva godina mu je propala zbog korone, druga i treća bila normalna, četvrta godina blokada. Od četiri godine dve u blokadi. To je neizdrživo za buduće generacije koje neće moći da odgovore izazovima u društvu. Zato je potrebno da se normalizuje i da oni koji ništa ne blokiraju rade punim kapacitetom. Zbog blokade će država doći u situaciju da ostvari predviđen budžet. Mi već moramo da budžet grada smanjimo za 17,5%. A svi očekuju da dobiju predviđen novac, čak i da im se rebalansom poveća ta suma. Niko ne očekuje da im se smanji. Ovih 17,5% je nekih 600 miliona do milijardu dinara, pa naravno da će grad da pati i da nekom neće biti ispunjeni zacrtani zahtevi. Pritom su se zahtevi i povećali, Ohridsko naselje, Ančiki, Bratmilovce… Dakle, blokade se odražavaju na svakodnevni život građana i zato je potrebno normalizovati život i da svako radi svoj posao.“
IS/LJS
Leave a Reply