Beseda o magiji

Piše: Aleksandar Stojanović

Pitaju me mnogi, verujem li u čuda.

U vile, demone i zmajeve koji lete svuda.

Mislim li da su todorci i anđeli najobičnija laž,

Jer u suprotnom bi značilo da mi je počeo ludački staž.

Odgovori moji, po pravilu, u mraku ćute.

Ne dozvoljavam da me opaske prostih umova muče. Ni ljute.

Primitivac ne zna za talenat, dar ni maštu,

Glupost mu je osvojila dušu i uma baštu.

Magija i danas, kao i nekad, postoji.

Ona je u ljubavi, poštovanju, svuda gde su snovi tvoji.

Ona je u srcu, smislu i tebi poznatom cilju.

Magija je na vrhu brega, do kog dolaziš prelazeći, nekad, i neku krvavu milju.

Na kraju, magija je najdublja riznica bića tvog.

Upoznaj je, čuvaj i sledi za kratkog života svog.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*