APELI ZA PEVENTIVNIM PREGLEDIMA DAJU REZULTATE

LESKOVAC

 

Deseta Evropska nedelja borbe protiv raka grlića materice bila je povod da sa načelnicom Službe za zdravstvenu zaštitu žena Doma zdravlja Leskovac dr Ljiljom Vučković razgovaramo o radu ove službe, o opremljenosti, organizaciji, o tome koliko žene često posećuju ginekologa radi preventivnih pregleda.

NNR: Koje sve preglede žene mogu da obave u Službi za zdravstvenu zaštitu žena?

Lj. Vučković: Pored klasičnog ginekološkog pregeda, pacijentkinje mogu da obave i citološki pregled, papa nikolau test, pregled vaginalnog sekreta i ultrazvučni pregled, dok su pregledi trudnica redovni.

NNR: Da li služba raspolaže svim aparatima koji su potrebni za ove preglede, kako bi dijagnostika bila što uspešnija. Da li nešto nedostaje?

Lj. Vuković: U principu imamo sve potrebne aparate. Problem je u tome što su aparati dosta stari. Već izvesno vreme se obraćamo direktoru kako bi nam pomogao u nabavci tih novih aparata, pre svega ultrazvučnog, jer ovaj koji imamo je prilično stare generacije i često se kvari. Sada se već radi na savremenim ultrazvučnim aparatima 3D, 4D, koje mi ne posedujemo, i koji imaju mnogo veće mogućnosti u odnosu na naše stare aparate. Vrlo često se dešava da zbog kvara ostajemo bez ultrazvučnog aparata, pa smo prinuđeni da koristimo aparat u Službi rentgenologije.

NNR: Stalno se apeluje na žensku populaciju da redovno posećuje ginekologa, naročito kada su u toku ovakve ackije, kao što je Evropska nedelja borbe protiv raka grlića materice. Da li to ima odjeka? Dali su naše žene postale savesnije kada je reč o brizi o svom zdravlju?

Lj. Vučković: Moj lični utisak je da se svest promenila, i da su mnogo češči preventivni ginekološki pregledi. Na žalost, to je često samo zbog toga što se u okruženju naših pacijentkinja događaju neprijatne stvari, bolesti sa smrtnim ishodom, i mislim da ih to najviše podstakne da dođu na ginekološki pregled. Mada ima i žena koje vrlo redovno dolaze na ginekološke preglede, što znači na šest meseci ili na godinu dana. Žene koje uopšte ne posećuju ginekologa uglavnom su iz seoskih sredina i udaljenijih mesta, tako da im je teže da dođu do pregleda i lekara. Međutim, ni udaljenost ne može biti pravi razlog, jer sada u svim okolnim mestima, Grdelici, Vučju, postoje specijalističke službe i domovi zdravlja sa ginekolozima koji rade svakodnevno. Znači, potreban je neki drugi podsticaj tim ženama da bi redovno dolazile na ginekološke preglede.

NNR: Već dve godine najavljuju se organizovani skrinig pregledi za rano otkrivanje raka grlića materice, šta je bilo sa tom idejom?

Lj. Vučković: Još uvek se nisu stekli svi uslovi za obavljanje tog skrininga. Kada bi žene na kućne adrese dobijale pozive i u zakazano vreme dolazile, da obave skrining test ili pana nikolau test, to bi mnogo značilo. Skrinig za rano otkrivanje raka dojke primenjuje se već dve godine. Skrining dojke je pokazao koliko je to značajno, i imamo veoma dobre rezultate, u smislu da su otkiveni neki karcinomi koji inače ne bi bili otkriveni u tom ranom stadijumu, kada je izlečenje u velikom procentu. Očekujemo da krene i skrining za rano otkrivanje raka grlića materice, ali je moj utisak da do toga neće doći ni ove godine. Svi ti skrininzi moraju da budu plaćeni iz bužeta, pa se za nema para. Tu postoji jedan drugi problem, koji se pokazao prilikom skrininga za rano otkrivanje raka dojke. Mnogo žena se ne odazove, bez obzira na to što dobiju poziv i što je potrebno da samo pozovu telefonom u cilju zakazivanja termina. Čak i kada imaju zakazan pregled, one se ne pojave. Počeli smo da angažujemo i službu patronaže kod onih žena koje su dve godine pozivane, a nisu se odazvale, da na kućnu adresu odnesu poziv i flajere, kako bi ih podstakli da dođu na mamografiju. Znači, ni organizovani skrinin ništa ne znači onome ko ne želi da se pregeda.

NNR: Sa kojim problemima se žene najčešće obraćaju ginekologu, koja su najčešća obolevanja?

Lj. Vučković: Problemi su razni, počev od trudnica koje imaju probleme u trudnoći, mučnine, krvarenja, zatim ginekološke pacijentkinje sa vanrednim, neredovnim i neregularnim krvarenjima, sa infekcijama. Zadnjih godina retko se dešava da dođe žena sa poodmaklim karcinomom. I kada se to desi uglavnom su to žene iz ruralnih sredina koje godinama ne posećuju ginekologa. Najčešće su to neke promene na grliću materice koje su u stadijumu takozvanih displazija, i probleme rešavamo uglavnom na tom nivou, konizacijom, a u izvesnim slučajevima i sa histerektomijom, u zavisnosti od nalaza. Ako neko dugo ne dolazi, pa dođe na pregled, mi ga odmah pošaljemo da uradi papa nikolau test. Citološka laboratorija radi i pre i po podne, tako da svaka žena može to da uklopi sa svojim radnim vremenom. Mislim da smo sasvim dobro organizovani. Kolonoskopski pregledi se zakazuju, jer to radimo mi lekari, takođe u prepodnevnoj i popodnevnoj smeni, a zakazivanje je nužno jer tehnički ne može da se uradi više od 30 pregleda dnevno. Zakazuje se najčešće za desetak dana, ali naša služba je specifična tako da se zakazivanje vrši u dogovoru sa ženama, u zavisnosti od ciklusa i drugih okolnosti.

NNR: Kao razloge neredovnog posećivanja lekara žene često spominju dugo čekanje i gužve. I u Službi za zdravstvenu zaštitu žena postoji mogućnost zakazivanja pregleda, kako to funkcioniše?

1. Vučković: Više od dve godine radimo sa zakazivanjem pregleda, mada mimo tih zakazanih pregleda primamo i žene koje nemaju zakazane termine, to su trudnice, hitna stanja, krvarenja, to se prima svakodnevno. Redovni pregledi se obavljaju u zakazanim terminima, u prepodnevnim i u popodnevnim satima. Pokazalo se da je takav način rada mnogo povoljniji za naše pacijentkinje, kao i za nas jer se gužve ne stvaraju. Ili, ukoliko nema dovoljan broj zakazanih pregleda, onda se pregledaju i one žene koje nisu zakazale.

NNR: Kakva je kadrovska opremljenost Službe. Ima li dovoljno lekara i medicinskih sestara?

Lj. Vučković: U Službi za zdravstvenu zaštitu žena radi sedam lekara, ginekologa, i dnevno svako od nas obavi 30 do 40 pregleda po smeni. Prema statistici, to je dovoljan broj lekara, baš koliko treba. Naš Dom zdravlja bi trebalo da ima devet lekara, u Domu zdravlja nas ima sedmoro, jedan ginekolog je u Vučju i jedan u Grdelici. Prilikom pisanja zahteva za specijalizacije interesovalo me je da li imamo pravo na još nekog lekara, i odgovor je da je broj lekara adekvatan. Međutim, okrug je veliki i ja lično smatram da je to mali broj ginekologa. Trenutno imamo dovoljno i medicinskih sestara, mada u praksi uvek treba više, neko ode na bolovanje, neko na godišnji odmor. Mi imamo vrlo lepu saradnju sa našim direktorima, i kad god se javi neki problem izaze nam maksimalo u susret, pa kada imamo problema sa medicinskim sestrama šalju nam na ispomoć sestre opšte prakse. Tekuće probleme uspešno rešavamo, kaže načelnica Službe za zadravstvenu zaštitu žena pri Domu zdravlja u Leskovcu dr Ljilja Vučković.