LESKOVAC
„101 kreativna ideja kako da Leskovac bude bolje mesto za život“ i „30 ideja za bolji Leskovac“ su knjige čiji je autor Aleksandar Ljubić, elektroinženjer po struci, koji trenutno radi u trgovini. Rođen u centru Leskovca, gde i živi i smatra da je to razlog što najbolje zna probleme svojih sugrađana.
-Pokušao da sam Leskovac učinim boljim preko Republikanske stranke, čiji sam jedan od osnivača. Sakupili smo građane koji su imali ideje kako da ulepšamo grad, mada je bilo i ideja koje ne bi ulepšale grad… Mene nije mrzelo da te ideje, poput Vuka Karadžića, zapisujem i tako sačuvam od zaborava. Na žalost, u leskovačkoj skupštini smo bili opozicija, a kod nas opozicija nikad ne može da dođe do izražaja, ma kako imala dobru ideju. Zato sam ja napisao knjigu „101 kreativna ideja kako da Leskovac bude bolje mesto za život“, jer će knjiga opstati, bez obzira koja politička opcija bude na vlasti. Onda sam došao na ideju da malo uprostim knjigu, te je tako nastalo „30 ideja za bolji Leskovac“.
Početna ideja Ljubića je bila da knjigu podeli odbornicima leskovačke skupštine, da vide šta sve mogu da urade.
-Onda sam rešio da sam uzmem stvar u svoje ruke i krenuo da materijalizujem neke od tih ideja. Shvatio sam da ne treba da čekam da mi neko da posao, nego mogu sam da nešti uradim, a da mi, recimo, grad bude partner u poslu. Neke od ideja koje su izložene u knjizi su realizovane, kao što su bilbordi po gradu, gradonačelnik na biciklu… Međutim, nije pogođena suština iz knjige… Jedan od mojih predloga, za koji bih voleo da se realizuje, je da đaci osnovnih škola ponovo počnu da nose školske uniforme, a da se te uniforme šiju u nekoj od leskovačkih tekstilnih fabrika. Na taj način bi se uposlila tekstilna industrija, opet bi mogli da budemo mali Mančester, a i učenici koji idu u Škola za tekstil i dizajn bi imali mogućnost da kreiraju te uniforme. Deo ove ideje se realzuje u nekim školama u Beogradu i Noom Sadu…
Ljubić je iskoristio priliku da sretne gradonačelnika prilikom akcije „Dan otvorenih vrata“ i odneo svoje knjige na poklon.
-Zahvalan sam gradonačelniku što me je primio. Bio je iznenađen što nisam tražio ništa za mene lično, nego sam tražio da mi grad bude partner za jedan moj projekat, a to je društvena igra „Lesko-grad“. To je nešto poput kombinacije „Monopola“ i „Ne ljuti se čoveče“, ali opet nema mnogo dodirnih tačaka. Vi u toj igri kroz devet lokacija u gradu Leskovcu prolazite kroz 30 ideja iz knjige. To je ono po čemu je igra originalna, prosta i jednostavna, ali istovremeno moderna i komlikovana. Iz igrice može da se saznaju istorijske činjenice o devet znamenitosti grada, zatim kako bi izgledali realizovani projekti iz knjige, npr. kafić-brod na Veternici, karikaturista koji vas ispred Robne kuće crta u prolazu, kako izgleda časopis „Stanje grada“ u kome se svakodnevno opisuje kako se građani osećaju… Imam obećanje da će grad da pomogne finansijski da se uradi sve što je potrebno oko „Lesko-grad“ igrice, a već ima i interesovanja nekih gradskih marketa da to stave u svoje rafove i krenu da prodaju. Istovremeno, pripremam i android verziju ove igre.
I.S.
Leave a Reply