LESKOVČANE NAJVIŠE MUČI NEZAPOSLENOST

LESKOVAC

Pored nezaposlenosti, građani su iznosili i komunalne probleme, probleme  koji se dnose na infrastrukturu, asfaltiranje ulica, imovinsko-pravne sporove i sudske sporove koji traju godinama

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, zajedno sa predstavnicima relevantnih gradskih službi, uprava i preduzeća, prošle subote u periodu od 10 do 14 sati primao je građane kako bi im pomogao u rešavanju problema sa kojim se suočavaju. Za tih nekoliko sati 40-tak građana potražilo je od lokalne samouprave da im pomogne da izađu na kraj sa različitim problemima, od kojih neki traju i više decenija.

Akutni problem sa kojim se Leskovčani suočavaju je nezaposlenost.To je problem koji muči mlade, ali i sredovečne ljude koji su u procesu privatizacije ostali bez posla, a koji nisu „poželjni“ za nove investitore, jer oni primanju ljude do 35- 40 godina strarosti. Iako je u poslednjim godinama broj nezaposlenim smanjen od 23.000 na 19.980, to očigledno nije dovoljno, rekao je Cvetanović i dodao:

-Današnji susret nije zamišljen kao kancelarija za traženje posla. Ovde su prisutni svi direktori i predstavnici lokalnih i republičkih institucija, a današnji skup je zamišljen tako da na svaki problem mi vrlo brzo reagujemo. Kada je u pitanju nezaposlnost, mi radimo na tome da stvaramo predispoziciju i osnovu za otvaranje novih radnih mesta. U toku 2016. godine očekujemo nekoliko fabrika i 1.000 do 2.000 novih radnih mesta. Gubitak preko 20.000 radnih mesta u toku privatizacije veliki je problem sa kojim je teško izaći na kraj.

-Tu smo da čujemo patnje i muke naših sugrađana, da ih delimično ublažimo, i veći deo njih rešimo, rekao je Cvetanović.

Ostali problemi sa kojima su dolazili građani odnose se na infrastrukturu, komunalne probleme i asfaltiranje ulica, tu su i imovinsko-pravni sporovi i sudski sporovi koji se godinama ne rešavaju.

-To što građani dolaze sa ovakvim problemima govori da sistem ne funcioniše dobro, jer  na savetima mesnih zajednica treba da se definišu prioriteti svake mesne zajednice, to se upućuje prema nadležnim organima, a zatim sagledava budžetom grada i rebalansom budžeta, dodao je Cvetanović.

Međutim, od građana su mogli da se čuju i zahtevi koji su van zakonskih regulativa, ili se tokom razgovora dođe do toga da građani u stvari i nemaju prave informacije. Neki su se, na primer, žalili da su reketirani od strane zelenaša, a kada to treba da prijave predstavnicima MUP-a, ispostavi se da je „prazna priča“. Ili su se pak čule tvrdnje da je grad uništio nečiju imovinu pre mnogo godina, ali građani nemaju odgovor na pitanje zbog čega to do sada nisu javili nadležnim gradskim organima i pokušali da problem reše.

Ono što je u ingerenciji lokalne samouprave, dodao je Cvetanović, odmah se rešava ili se zakazuju sastanci kod nadležnih gradskih službi i preduzeća. Svaka porodica ima svoj specifičan problem, i vrlo je teško proceniti čiji je problem manji, a čiji veći.

Da ovaj susret sa građanima nije samo deo predizbirne kampanje  govori podatak da je u mandatu Gorana Cvetanovića ovo četvrti javni razgovor sa građanima. U proseku se organizuju dva ovakva susreta sa građanima godišnje, ministraka Zorana Mihajlović takođe je u Leskovcu razgovarala sa građanima zajedno sa gradonačelnikom. No, gradonačelnik smatra da rešavanje problema građana prvenstveno treba da prepusti svojim saradnicima, članu Gradskog veća Dejanu Cakiću, koji građane prima utorkom i četvrtkom.

-Probleme koje nisu uspeli da reše Dejan Cakić i Zoran Vukašinović verovatno neću moći da rešim ni ja, jer nemam čarobni štapić, naglasio je Cvetanović. Posvetio sam se stvaranju uslova za otvaranje novih radnih mesta i izgradnju infrastrukturnih objekata, dok su se moji saradnici posvetili rešavanju problema građana.

Cvetanović je napomenuo da je praksu razgovora sa građanima pokrenuo još dok je bio predsednik Skupštine grada i prvi gradonačelnik u devetomesečnom periodu, i sada je nastavlja kao gradonačelnik.

-Prosečno sam za sve to vreme primao 1.500 ljudi godišnje. Hiljadu ljudi sigurno je izlazilo sa odgovorom „ne“, zato što ne želimo da lažemo i obmanjujemo i govorimo nešto što nije realno. Nije lako nekome reći ne, jer negativna konotacija se vrlo brzo širi. Ali, kada ljudi vide da sam dao objektivan, realan i iskren odgovor, više me cene  nego one koji su obećavali brda i doline, a za dve decenije ništa nisu uspeli da reše. Ti ljudi se sada vraćaju i kažu da mi veruju, podsetio je Cvetanović na svoje ranije kontakte sa građanima.

Gradonačelnik Cvetanović je najavio da će i ubuduće najmanje jednom mesečno direktno razgovarati sa građanima.

-Razgovore u četiri oka ne dozvoljavam, uvek tražim da tu bude i neko od saradnika, upravo zbog mogućnosti modifikacije istine i zbog toga što neko može da kaže da tražim da se učlani u SNS. Ovde su stručni ljudi iz svih političkih opcija i ovakva komunikacija sa građanima je korektnija, nego li razgovori nasamo, smatra Cvetanović.

Mnogi građani koji su prošle subote došli kod gradonačelnika sa nekim svojim problemom dobili su odgovor „ne“, jer se radilo o zahtevima čije rešavanje nije u moći lokalne samouprave. Na naše pitanje da li to znači da je većina od 40-tak građana dobila odgovor „ne“, Cvetanović je odgovorio da to nije tačno, kada je to moguće problemi se odmah rešavaju ili se zakazuju satanci kod nadležnih u cilju njihovog rešavanja. Ukoliko se ispostavi da su zahtevi nerealni i protivzakoniti, građani se odmah odbijaju.

SA KOJIM PROBLEMIMA GRAĐANI DOLAZE

Boban Pešić ima problem sa placem u Vaskovom naselju od 12 ari. Kako kaže, još pre 30 godina zacrtano je da tu prolazi ulica, u međuvremenu je distribucija bez njegovog odobrenja postavila i bandere. U Direkciji nije do sada nikada dobio konretan odgovor i rešenje, a plac je u međuvremenu pretvoren u đubrište i parkiralište. Sve je čisto i očekujem da će mi gradonačelnik pomoći da problem rešim, rekao je Pešić, a nakon obavljenog razgovora izjavio je da je zadovoljan i da mu je zakazan sastanak sa direktorom Direkcije za dva dana.

Aleksandra Stojanović ima egzistencijalni problem. Suprug joj je umro pre godinu i po, od njega nije ništa nasledila i primalac je socijalne pomoći. Ali, kaže, od 6.000 dinara ne može da se živi i ona traži da „pošteno“ radi. Traži bilo kakav posao „ali da je niko ne ponižava i vređa“.

Milisav Spasić nije došao zbog ličnog problema, nego kako bi potražio rešenje problema u zapadnom delu Hisara, gde nema kanalizacije i ulice nisu asfaltirane. Sa sastanka je izašao zadovolajn, uz komentar „da veruje gradonačelniku, i da se sve može rešiti ako ima dobre volje“.

Jedina koja nije došla zbog problema, nego kako bi ponudila nove ideje i dala svoje sugestije, bila je tekstilni inženjer u penziji Ljubinka Milenković. Ona ima interesantne ideje za razvoj grada i privatnog preduzetništva, o tome kako da se pokrene proizvodnja i usposle ljudi. Gradonačelnik je prokomentarisao da njene ideje jesu zanimljive, i da će se svakako uzeti u obzir one koje su realne i u dogledno vreme ostvarljive.