LESKOVAC
Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović obišao je danas tri hladnjače na teritoriji grada, koje se bave otkupom i preradom poljoprivrednih proizvoda i voća – „Funkgo jug“, „Strela Klajić“ i „Sonder Duks“.
Firma „Fungo jug“ u Čukljeniku osnovana je 1991. godine i specijalizovana je za duboko zamrzavanje voća i pečuraka. Kpacitet hladnajče je 1.000 tona. U 2010. godini preduzeće je uvelo novu liniju zdravih proizvoda pod nazivom „Art fud“. Ova linija podrazumeva proizvodnju kompota sa fruktozom, niskokaloričnih voćnih sirupa, džemova i prirodnih sokova sa fruktozom. Firma poseduje standard ISO 9000 2008. i HASAP sertifikat. Od ukupne proizvodnje 95 posto izvozi u Italiju, Nemačku i Austriju. U Lapotincu poseduje svoje zasade jagoda, šumskih jagoda, kupina, višanja na površini većoj od 15 hektara. „Funko jug“ je, zajedno sa „Jugpromom“, zakupio kapacitete vučjanskog „Porečja“. Firma zapošljava 54 radnika u stalnom radnom odnosu i oko 80 sezonskih.
“Ovo je preduzeće sa perspetivom, a probleme pokušavamo da u hodu zajednički rešavamo”, rekao je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović.
Postoje problemi koji su specifični za svaku hladnjaču, ali i oni koji su zajednički svima. Hladnjačari se, na primer, žale na pojačanu aktivnost inspekcijskih službi u vreme sezone, što ih ometa u proizvodnji, rekao je Cvetanović.
STRELA KLAJIĆ
Firma „Strela Klajić“ osnovana je 1991. godine i bavi se otkupom i preradom šumskih plodova, jagodičastog voća, šljiva i pečuraka.
Zapošljava 100 radnika, a u sezoni angažuje znatno veći broj radnika.
U sklopu proizvodno preradnog centra nalazi se hladnjača kapaciteta 1.750 tona i prostor za skladištenje smrznute robe.
Od 2013. godine uvedena je nova linija, proizvodnja organskih proizvoda, ajvara, lisičare, i vrganja.
Preduzeće izvozi 90 posto svojih proizvoda u zemlje EU.
Problem sa kojim se suočava preduzeće je izgradnja nadstrešnice, za šta se očekuje dozvola nadležnih graskih uprava, i mi ćemo nastojati da taj proces maksimalno ubrzamo, rekao je gradonačelnik Goran Cvetanović.
U „Streli Klajiću“ su još pre više godina uvedeni svi evropski standardi potrebni za ovakav vid proizvodje, rekao je vlasnik firme Mijodrag Nedeljković.
SONDER DUKS
Hladnjača firme „Sonder Duks“ nalazi se u Turekovcu i u mešovitom je vlasništvu – 25 posto pripada Dušanu Trajkoviću i 75 posto Geritu Sonderu.
U njenu izgradnju holandsko-srpska firma je uložila oko tri miliona evra.
Ovo je jedina hladnjača na jugu koja ima BI-ER-SI standard, što je viši standard za proizvodnju hrane.
Preko 90 posto proizvodnje izvozi se na tržište EU, 5 do 7 posto u Rusiju i ostalo u Ameriku i Kanadu. Kapacitet hladnjače je preko 2,5 hiljada tona. Stalno je upošljeno 29 radnika, a u sezoni znatno više. Otkupljuju se sezonski proizvodi, jagoda, višnja, kupina, malina, šljiva, paprika i bundeva, a najveća potražnja je za višnjom i malinom.
“Problemi ove firme odnose se na sanaciju mosta, jer tu prolaze hladnjače koje su teške preko 20 tona, snabdevanje vodom, jer cevi pucaju i nekoliko puta mesečno, isključivanje vode bez najave, kao i ekološka inspekcija, protivpožarna kontrola, kontrola otpada koje se najčešće obavljaju u sezoni, kada ima najviše posla, a kada je najviše i kvarova, rekao je gradonačelnik Goran Cvetanović.
Suvlasnik kompanije Dušan Trajković rekao je da je gradonačelnik Cvetanović pre izgradnje hladnjače 2009. pokazao spremnost za saradnju i obećao pomoć u realizaciji projekta, kada je primio njega i partnera iz Holandije.
On je izrazio veliko zadovoljstvo što je gradonačelnik javno izneo esecijalne probleme sa kojima se ova firma suočava u radu.
“Obećanje koje smo tada dali, da ćemo zaposliti 30 radnika, i mi smo ispunili, a sada u sezoni imamo i 70 – 80 radnika, koji su vrlo lojalni firmi i odlično rade. Trudimo se da održimo nivo i kvalitet proizvodnje svih ovih godina kako bi zadovoljili najprobirljivije evropske kupce”, rekao je Dušan Trajković.
Kompletan tekst u štampanom izdanju leskovačkog nedeljnika Nova Naša reč.
Mi stariji se sećamo i boljih dana što se tiče izvoza robe iz Leskovačkog kraja. Sada se postavlja pitanje ima li uopšte proizvoda za izvoz, a kako vidim po ovom tekstu, ostalo je jedino da se izvoze poljoprivredni proizvodi. Na žalost, kako ja vidim, i njih će biti sve manje ako se nastavi ovakva politika u agraru. Ministarstvo poljoprivrede daje nekakve subvencije, ali zato se politikom cena sve to anulira. Seljaci robu predaju, a ne prodaju. Otkupljivački lobi određuje cenu u sred predaje, a ne bar na početku, dakle imaju monopol koji država ne sprečava. A sve što seljaci kupuju (gorivo, đubrivo, hemija, rezervni delovi, mehanizacija … ) može da poskupljuje bez kontrole, dogovora.
Kako čujem od lokalnih povrtara, primetno je da je stao otkup povrtarskih proizvoda za izvoz u Rusiju i to odmah posle posete Angele Merkel. A skoro istovremeno je odobren i uvoz iz Albanije, Makedonije, Grčke, Turske,…
Što se tiče Leskovca, primetan je ogroman pad proizvodnje u stočarstvu. Bilo bi dobro da se novinarski istraži stanje u govedarstvu u Leskovcu pre dvadesetak godina i danas. Mislim da bi upoređivanje ovih podataka razotkrilo politiku države prema seljacima, ali i prema narodu i samoj sebi.
Naročito prema “tužnom” jugu. Sada je Ministarstvo donelo odluku da se minimalni broj umatičenih krava sa jednog poveća na dva, kako bi se na jugu sprečilo da ljudi dobiju bar tu subvenciju, ako imaju jedno grlo. A sve je to posledica uvoznih lobija i loših ugovora koje su potpisali naši političari. Meso, mleko, jaja i ostalo se uvozi vrlo povoljno, tako da se time uništava naša poljoprivreda. A posledice ovakve politike su prazne štale, svinjci, neobrađene poljoprivredne površine, šipražje na oranicama. I biće ih sve više. A o budućim posledicama niko ne razmišlja.