Page 15 - NNR 2

На крају године са стиховима Иванке Стојановић, песникиње из Лесковца
„НОСТАЛГИЈА“ ПЛЕНИ ДУШУ

Лесковачка културна јавност још памти оркестра „Фејат и Небојша Сејдић“ из Бојника,
поетски узлет доскорашње новинарке и као и стари лесковачки шансоњер Мија
уреднице редакције „Радио Лесковца“ Иванке Муратовић.
Стојановић. Надарена песникиња Иванка Иванка Стојановић је до данас објавила
Стојановић,у зрелом стваралаштву, је пре велики број збирки песама, писала у водећим
одржавања јубиларне годишње скупштине књижњвним часописима Србије и бивше
Удружења пензионера града Лесковца одржала Југославије, носилац је више књижевних и
незаборавно музичко-поетско посело. У новинарских награда и признања, а у јавном
препуној сали лесковачког Дома Пензионера и културном животу Лесковца и југа Србије
она је пред љубитељима писане речи бљеснула је непрекидно од 1976. године до данас. Њене
збирком песама посвећеним жени, пре свих песме плениле су пажњу бројних певача из екс-
својој мајци,са песмама из романтичног Југославије попут Томе Здравковића, Кемала
поетског циклуса са именом „Носталгија“. Монтена и других. Њен карактеристични
Њене песме,пре свега ову збирку песама и Вишња Димитријевић из Лесковца. радиофоничан глас пред микрофоном био је
радо препоручујемо као „приручник“ доброг Дивну музичку пратњу учинили су радо препознатљив на бројним приредбама и
расположења на преласку између старе и ноиве истакнути лесковачки музичари, КУД-а емисијама Радио Београда, Радио Лесковца и
године... „Пензионер“ из лесковачког Удружења других удружених радио станица Србије током
О значају њене поезије, али и своје пензионера,као и гости поетске вечери, међу осамдесетих година...
романтичне стихове, казивали су онда песници којима, на одушевљење присутне публике
Светлана Пешић из Власотинаца, Дејан Ристић и Небојша Сејдић врсни трубач вођа блех- Тома Стевановић

У посети Јовици Станимировићу у селу Орашју
“ЗЛАТНО ДОБА” ЈОВИЦЕ, ИНВАЛИДА ТРЕЋЕ КАТЕГОРИЈЕ

Корисници инвалидских пензија имају бих, по мени, требало да добијем 23. септембра
најнижа примања у Србији која често не могу наредне године, износ пензије биће по некој
да покрију ни трошкове куповине лекова. мојој рачуници нешто више од 18.000 динара.
Инвалиди рада, у последње време, све теже Живите на селу, да ли радите можда неке
остварују своја права на добијање инвалидске послове у пољопривреди ?
пензије. Законом о пензијско-инвалидском - Радио сам док сам био здрав. Сада и да
осигурању из 2003.године потврђено је да хоћу не смем, и не могу. Имам висок притисак
они радници који су проглашени технолошким и нисам способан ни за мало већи физички рад.
вишком и били инвалиди рада могу да добију Неколико пута ми се десило да када се уморим
категорију да су особе са инвалидитетом и да у неком послу све ми се заврти и не могу да се
су корисници инвалидске пензије од 50 посто приберем како треба. А и лекари су ми рекли
од праве пензије. да се манем физичког рада. Зато ту у дворишту
Јовица Станимировић из власотиначког засадим у својој малој башти нешто кромпира,
села Орашја је инвалид треће категорије, лука и парадајза да уберем у летње дане и да
рођен је 1958. године и тек је закорачио у не идем на пијац у Власотинце.
седму деценију живота а радио је у текстилном Видим имате багрем за огревно дрво ?
предузећу “Позамантерија” у Власотинцу. сам 21 годину, а када су ми лекари открили - Из непосредне близине моје куће снабдео
Корисник је инвалидске пензије у износу да имам коштани тумор на једној нози и да не сам се багремом за огрев. И то тако што сам
могу дуго да стојим, послали су ме из фирме ишао комад по комад багрема да на леђима
на капији да будем портир. Трудио сам и радио донесем кући.
свом снагом и у уверењу да радимо да би смо Не чувате ништа од стоке ?
имали боље сутра када нас стигне старост. - Не и не могу. Кад сам могао имао сам две
Међутим, очигледно је да сам био у заблуди, краве. Сада имам само кокошке и то оне праве
када данас видим, где сам и како о нама брине домаће има их тридесетак, али јаја слабо носе
држава и њене институције, - говори нам Јовица у ове зимске дане.
Станимировић, инвалид треће категорије, док Да ли сте се некоме обраћали за неку врсту
себи спрема ручак, а на столу је и тепсија са помоћи ?
тестом које стасава за печење хлеба. На столици - Било је то пре десетак година телефоном,
поред стола је и обавезни здравствени реквизит, кабинету тадашњег председника Тадића. Лепо
апарат за мерење притиска, а и хрпа папира и су ме саслушали и упутили да се обратим на
личне документације везане за радни стаж. адресу валсотиначкоц Центра за социјални рад
- Не, не купујем више хлеб већ себи месим и уз њихову ургенцију из Београда тада сам
и печем хлеб на свом “Смедеревцу”. Шта ћу био једнократно новчано сагледан.
морам се понашати тако како то налажу правила У скорије време није било никакве помоћи
времена када “живимо у златном добу” . ?
Колико имате укупно радног стажа ? - Ослобођен сам био неколико месеци
- Радио сам само у текстилној фирми плаћања струје, за ову годину, а ја је и онако
“Позамантерија” и имам 27 година радног стажа врло мало користим, тако да су моји рачуни за
плус три године имам бенефицирани радни струју изузетно мали за наплату. Кад видим
од више него скромних 9.500 динара и то стаж због рада у ноћној смени, а сада још две ко све прима социјалну помоћ, постидим се
на месечном нивоу. Живи сам у кући са године на тржишту рада. њихове похлепе и не могу просто да верујем
импровизованим кровом и није тешко погодити Рекли ста нам да сада примате на месечном да још увек постоје људи. Не очекујем ни од
да је не тешко живети са овако малом пензијом, нивоу 9.500 динара по решењу као инвалид рада кога помоћ и моја надања су да ми бог подари
већ је то пуко преживљавање и недостојно треће категорије. Како успевате да са тако мало здравље и ја ћу бити срећан. Ништа више од
човека који најважнији сегмент једног друштва примања саставите крај са крајем како се каже тога ми није потребно, - пожелео је на крају
и државе, која се још и хвали да “живимо у код нас у нашем народу ? да нам каже Јовица Станимировић, инвалид
златном добу”. - То ја најбоље знам. Не пијем и не пушим, треће категорије, док нас је испраћао до капије
- Радио сам, преко 20 година, као ткач уз трошим тамо где морам и где треба. у власотиначком селу Орашју, где иначе и живи.
више разбоја и то у три смене, и трчао од једног Надате се бољем сутра ?
до другог краја производне хале да бих стигао - Надам се. Сада примам око 9.500 динара Текст и фото:
норму. Као ткач уз машине и разбоје радио и то из два дела, а по коначном решењу које Властимир Стаменковић
Нова наша реч 15