Page 18 - NNR 2

У поглављу књиге под насловом тортуре и мучења да су тај логор прозвали њега последње атоме снаге. Обневидео
„Некада је смрт добродошла“ Цонић „бели пакао“. Он је 25. децембра 1942. од бола и изнемоглости, клонуо је и умро
пише да је Гoјко Цакић био у транспорту расформиран, а од 377 логораша преживело на самом улазу у логор. И други су на
интернираца који је од једног пристаништа их је само 110. Преживели су пребачени у том леденом путу страдали, тако да су
на северу Норвешке камионима 23. јула луку Нарвик, а одатле су бродом стигли у Карашјок преживела само четворица
стигао у Карашјок, у Лапонији. Карашјок Елсфјорд и наставили дугим и напорним Лесковчана.
је био најсевернији логор у Норвешкој, пешачењем кроз дубоки тунел од снега и Тако се угасио млади живот Гојка
осамнаест километара удаљен од финске леда до Осена. Поред физичког напора, Цакића, младића из Лесковца, по свој
границе. Поред Гојка Цакића, у Карашјоку логораше је косила и дезентерија. Остало прилици родоначелника лесковачког
је било још десет људи из Лесковца и је још шест Лесковчана, али то више нису стрипа. Иза њега је остало мало, тек
околине. били људи, већ „сплет костију“, као пише осамнаестак табли стрипа „Дух Африке“
Интернирци су радили на изградњи аутор Цонић. сачуваних у Народном музеју, неколико
пута према Финској, и то непрестано, Гојко Цакић, младић, био је на цртежа, покоји запис у историјским
после дугог пешачења, и по 12 километара, ивици снаге. Тетурао се, а другови су га књигама и ништа више.
до самог градилишта, и назад. Над придржавали. Приближавали су се логору
интернирцима су примењиване такве Осен и жеља да издржи извлачила је из Живојин Тасић

18 Нова наша реч