Page 17 - NNR 2
P. 17

Лесковчани светски рекордери у броју загрљаја?
                   ЗАГРЛИ БРЕ, БЛИЖЊЕГА СВОГА...

         У страсном загрљају су позиција и опозиција,                            „колачара“ која је до ове године богато рађала, а
      комшије и комшинице, знани и незнани...                                    онда нико незна зашто се она ођедном осушила...
         Када је 21.јануара 1986.године амерички                                    Тешко  је  нашем  „аналитичару“  ове
      протестански свештеник Кевин Заборнеј решио                                несвакидашње „Рашомонијаде“ проценити када
      да  тај  дан  прогласи  Међународним  даном                                се Лесковчани стварно највише љубе и грле:
      загрљаја, јер се након више година незборења                               дали током православне Нове године, 8.марта,
      помирио са старом пријатељицом, није ни слутио                             или14-ог фебруара на „дан заљубљених“,или
      да на Балкану у долини Јужне Мораве,у Лесковцу,                            током свадби и рођендана...
      животаре скромни и вредни људи увек спремни                                   Било како било у благој зими што полако
      на искрени загрљај.... Загрљај је био и предмет                            остаје иза нас и поред великог цмакања и загрљаја
      стручног истраживања психолога др.сц. Џеја                                 Лесковчани су били на самом последњем месту
      Гордона,који је истакао неопходност дневних                                у  Србији  по  броју  респираторних  и  других
      загрљаја од минималних 4 до 12 , али искрених                              сезонских  инфекција,  грипозних  је  било
      загрљаја, ради боље циркулације крви и дужег                               занемарљиво мало потврдили су нам одговорни
      живота...                                                                  лекари које смо контактирали овим поводом.
         Не тако давно је један млади Лесковчанин                                   Лесковчани, кажу познаваоци политичких
      Милош М. запросио своју вишемесечну љубав                                  прилика у овоме граду, политички лидери се љубе
      на главном лесковачком шеталишту „Широка                                   и грле страсно увек и у јеку саме предизборне
      чаршија“, а за то му је било потребно, а како су                           трке јер многим лидерима у старту није сасвим
      пренели локални веб-портали, њему 7 година,11   -Тај загрљај ме је подстакао да одем по њу у   јасно која ће коалиција у власти...А власт је власт,
      месеци, 25 дана и нула сати забављања.... Она   иностранство и да је вратим у Србију да живимо   ту су рази бенефикти... На седницама градске
      је рекла судбоносно „Да“, а његови другови   заједно, докле нам је бог одредио,-..,прича нам   скупштине  се  често  испљувају  за  бизарне
      су му приредили праву бакљаду уз развијени   овај срећни седамдесетогодишњак.  проблеме,а након завршетка седнице правац
      транспарент „Удај се за мене“ и „Косово је   Готово сви добри и лоши тренуци у граду   кафана,а онда пољупци и песма,причају нам
      Србија“, јер она је рекоше нам тада родом из   на обалама реке Ветернице започињу загрљајем   познаваоци ових прилка
      наше јужне покрајине... „Изненадио сам и њу   и пољупцем ближњих,али и познаника. Љуби   -Лесковчани су по мени светски рекордери у
      и себе мојом храброшћу“, признао је наводно   се новорођенче на крштењу,млади парови на   љубљењу и грљењу,и увек поштују оно исконско
      очевидцима доцније уз пиће у оближњем кафићу   венчању, покјоници пре укопа...  правило - љуби ближнњега свога, оног до себе,-
      срећни  младожења,  након  дужег,  искреног   Недавно  смо  били  присутни  помирењу   убеђује нас озбиљно лесковачки стенд-ап комичар
      загрљаја са вољеном....              дугогодишњих парничара пред лесковачким   Драгослав Гиле Бранковић, - а зашто му не бисмо
         Припадник трећег доба пензионер Зоран С.   Основним  судом,  јер  се  до  тога  дана,  по   веровали...
      нам признаје да се још уек сећа првог страсног   причању њихових адвоката, није знало уопште     Тома Стевановић
      загрљаја и пољупца са својом другом женом.   на чијој њиви припада једна стара крива крушка
         Гојко Цакић – родоначелник лесковачког стрипа (?)
                                    У „БЕЛОМ ПАКЛУ“


         Гојко  Љубомира  Цакић,  рођен  је  године била организована по рејонима,  поверен групи скојеваца у којој се налазио
      1924. године. Био је ученик лесковачке  рејонским  комитетима  и  активима.  и Гојко Цакић.
      Гимназије. У мнографији „Сто година  Постојала су три рејона. Први је састанке   То се десило почетком фебруара 1942.
      лесковачке Гимназије“ записано је да је  одржавао на стрелишту, у Чифлук Мири,  Године, када је Гојко враћен из одреда.
      1940. и 1941. био у четвртом, односно  у делу града који су звали „Лудајци“ и  Задатак  је  извршен,  али  је  дошло  до
      петом разреду. Није био најбољи ученик,  понекад на отвореном, у пољу.    провале и група је похапшена. У масовним
      али је имао озбиљан таленат за цртеж који   Други рејон је деловао око Шпитаљског  хапшењима у Лесковцу ухапшено је тада
      је почео да се развија у љубав према стрипу  гробља и у Подворцу, у делу око Чапљиног  још тридесетак партијских активиста, о
      као изражајној форми. Стрип је у годинама  бреста.                        чему је квислиншко „Ново време“ писало
      пре Другог светског рата постајао све   Трећи рејон покривао је део града  23. Фебруара 1942. године. Хапшења су
      популарнији у Србији, па је и то утицало  према Светоилијској цркви и имао је два  настављена и наредних месеци, а ухапшени
      да се млади Цакић посвети њему.      актива. У првом активу, поред осталих, био  су саслушавани на веома свиреп начин и
         Поред  тога,  Гојко  Цакић  је  био  је активан и стрип цртач, ученик гимназије  над њима је вршена тортура.
      активан  члан  школског  СКОЈ-а.    У  Гојко Цакић.                           Похапшени су из Лесковца пребачени
      1940.  години  у  лесковачкој  гимназији   Састанци  тог  актива  одржавани  у логор на Црвеном Крсту у Нишу, а одатле
      постојала је јака скојевска организација  су  у  Светоилијском  парку,    у  једној  на Сајмиште у Београду, где су укрцани
      у којој су најутицајнији били Жика Илић  колиби  на  Хисару,  у  стану  Свезозара  на бродове и Дунавом пребачени у Беч.
      Жути, Славко Златановић и други... међу  Денића  Цаке  и  у  недовршеној  кући  Одатле је једна група Лесковчана, у којој
      члановима ове организације у Гимназији  Гојка Цакића, која се налазила у близини  је био и Гојко Цакић, пребачена у Штетин,
      Миливоје  Перовић  у  својој  књизи  садашњег Антитуберкулозног диспанзера.  у Пољској. Ту је окупљено око три хиљаде
      „Лесковац у рату и револуцији“ помиње  Прикупљени  поверљиви  материјали  заробљеника из Југославије, а Лесковчана
      и Гојка Цакића.                      ношени су и чувани код Гојка Цакића.  је било 87. Сви они су бродовима пребачени
         Убрзо после избијања рата, Гојко је,   У  лесковачкој  гимназији,  поред  у Норвешку.
      новембра 1941. године, ступио у Кукавички  скојевске  организације,  политички   О  даљој  судбини  Гојка  Цакића
      НОП  одред,  иако  је  тада  имао  тек  активна је била и организација младих  сазнајемо из књиге „Далеки бели путеви“
      седамнаест година. Ипак веома брзо, после  љотићеваца коју су подстицали углавном  Вукашина  Цонића,  писаној  у  форми
      обимне операције окупатора и његових  наставници. Постојао је ривалитет између  романсиране документаристике. Аутор
      сарадника на терену, Одред је када је био  те две организације, али је број напредних  је упорно и дуго вршио истраживање,
      приморан да се повуче на друге терене,  оладинаца био много већи.         прикупљао мемоарску и документарну
      јер је његов опстанак доведен у питање,   У граду је крајем 1941. године био  грађу, прегледавао часописе, дневнике,
      а многи партизани, поготово најмлађи и  стациониран и један одред Добровољаца  фотографије, сав материјал који су му
      болесни, враћени су кућама.  Тако је и  (љотићеваца)  који  је  имао  и  аутобус,  на  располагање  стављали  преживели
      Гојко, заједно са другим партизанима,  углавном паркиран код зграде некадашње  интернирци,  са  многима  је  обавио  и
      фебруара 1942. враћен у Лесковац.    Женске  занатске  школе  (Улица  Гоце  интеррвјуе.  Гојка  Цакића  помиње  на
         По повратку у град, млади уметник   Делчева) коју су добровољци користили  неколико места у књизи и описује његов
      је  поново  веома  активан  у  скојевској  и као касарну. Партијска организација КП  трагичан крај.
      организацији која је у Лесковцу од 1941.  одлучила је да аутобус запали, а задатак је   Наставак на 18. страни

      Нова наша реч                                                                                               17
   12   13   14   15   16   17   18   19   20