Page 12 - NNR 2

Данило Коцић, причe из власотиначке чаршије
КАДА СЕ “МУШИЦА НЕ ЧУЈЕ”, А КАНАРИНЦИ ЗАЋУТЕ!

Бербернице су биле место лимена фуруна - „бубњара“.
где су се испредале прича Испред стакленог портала биле
препуне занимљивих детаља, су поређане дрвене клупе за
а једна од њих је она када су муштерије.
брице песмом одбровољили – Чувени мајсторски трио
инспекторку! чинили су Благоје Тотошковић,
звани „Бата Ћаре“, голубар
Благоје Стојановић, Бане и „ловџија“, Синиша Коцић
„Гигин“, инжењер заштите „Гоља“ (надимак добио по
на раду, страствени ловац и прадеди, који се презивао
голубар, познат у Власотинцу Гољић), такође голубар, и
по надимку свога деде (по коме Благоје Валчић, звани „Бажон“,
је и зграда Народна библиотеке, голубар и бивши фудбалер
позната по њеном власнику „Власине“.
названа Гигина кућа) записао Поред наведених хобија,
је неколико догодовштина из сви су узгајали и канаринце,
родног краја и сачувао их од чији су кавези украшавали контрола којом приликом је риви горе лампионииии...“
заборава. зидове бербернице. Како су констатовано…” Синиша је водио, а Бата Ћаре
Благоје Стојановић сва тројица били и музичари и А у берберници тајац, и Бажон су терцирали. Песма
прича готово у једном даху: чланови Културно-уметничког “мушица се не чује”. Чак су је полако, али све сигурније
Седамдесетих година прошлог друшта КУД „Синиша Јанић“, и канаринци заћутали, као да добијала на тоналитету:
века, док се још није знало често су својим инструментима су и они схватили “озбиљност „Кааад ииидеее броод,
за компјутере, а још мање за пратили глумце приликом ситуације”. кад иде брод,
интернет и мобилне телефоне, извођења комада са музичким Усред састављања записника за Сплит, за стаари Сплит,
главно место окупљања мештана садржајем. У слободно време, инспекторка је, осетивши да се ја ноооћас морам бит
у варошицама биле су градске када није било муштерија, знали догађа нешто чудно, подигла код своје малееее,
бербернице. И Власотинце су да узму инструменте у руке поглед и у моменту остала тотално ја нооћас морам поћ,
је имало своју, која је била и да, за своју душу, одсвирају затечена неочекиваним прозором. под стааари Марјан доћ,
смештена у самом центру. неку стару мелодију и отпевају Испред ње, у полукругу, стајали су да видим сплитскуу ноћ..!“
Поред сталних муштерија, ту понеку лепу песму. стари шмекери са наштимованим Оштром оку посматрача
су се свакодневно окупљали и Једнога дана, потпуно инструментима. Бата Ћаре је у није могла да промакне
други мештани како би чули неочекивано, у берберницу је рукама држао “прим”, Синиша трансформација на лицу
разне новости: која керуша крочила млада инспекторка акустичну гитару, а Бажон инспекторке која се одвијала
је најдуже гонила зеца, чији за контролу хигијене и јавних “контру”. Са благим наклоном, филмском брзином: од
голуб је најдуже летео, који просторија - „санитарка“. фризуром зачешљаном првобитне озбиљности,
риболовац је ухватио највећу У беж комплету, са косом бриљантином и брковима “а ла преко збуњености, до лаганог
мрену у Власини, зашто уредно зачешљаном у пунђу, Клерк Гебл”, Синиша се учтиво полуосмеха. Рука јој је сама
је тактика локалног клуба на високим потпетицама и обраћа: “Госпођо, да ли бисте кренула ка записнику, истрг(ну)
„Власина“ против лесковачке ходом „као дежурни официр“, нам дозволили да вам испунимо ла папир и згужвала га. Устајући,
„Дубочице“ била погрешна и деловала је прилично строго. неку музичку жељу?“ лагано је кренула као вратима и
који је састав тренер требало Њен летимичан поглед на Забезекнута инспекторка, бацила га у дрвени сандук поред
да изведе на терен... (Када чађаве зидове није обећавао једва успева да прогори: фуруне.
смо већ код фудбала, и дан ништа добро. (Одмах ми је “Молим!?” Осмехујући се, проговорила
данас се препричава разговор кроз главу пролетела Бажонова “Која је ваша омиљена је: „Мангупи једни, овај пут сте
двојице ватрених навијача често изговорена реченица: песма?” – наставља Синиша, се провукли. Али, идући пут ако
„Власине“: „К›о ти се чини, „Отшкрините малко т’ј врата, осећајући да ситуацију полако зидови не буду бели као снег,
које ће направимо сутра против платићете ми дупло.“
Дубочицу?“ „Не се знаје, Заре Берберницом су и даље
игра!“ Ова друга реченица одзвањали звуци давно
заувек је остала синоним за неку заборављеног шлагера.
радњу чији позитиван исход је Уз велико олакшање, а на
крајње неизвестан). задовољство свих присутних,
Од инвентара у берберници Синиша је, као да се ништа није
су биле три професионалне догодило, наставио следећим
берберске столице са наслоном „евергрееном“:
за главу на извлачење (ако „Поонооћ,
би муштерија изразио жељу поноћ већ је давно проошла,
да поред шишања хоће и Маријана није доошла,
„бричење“). на први рандеву,
На зиду, испред столица, а у рефрену му се
налазила су се огромна огледала придружују Бата Ћаре и Бижон:
како би мајстор могао да има „О, Маријаанаа,
комплетан увид у свој „рад“, док слатка мала, Маријаанаа,
би муштерији „правио“ фризуру. тебе ћу чеекати ја,
Успут, могао је и да баци поглед очи ће ми испадну од ов’ј дим, преореће у своју корист. док сване дан!“
на пролазнике кроз велики ће се погушимо!“). Још увек покушавајући да Била су ту нека мирна,
стаклени портал на супротном Инспекторка је села у дође себи, испекторка успева скромна времена, када људи
зиду где су се налазила и улазна угао, извадила из актовке блок да каже само: „Па добро, нека ни сами нису били свесни да
врата, такође од стакла. У углу, и ситним, дамским рукописом, буде нешто по вашем избору!“ задовољство чине мале ствари.
малим зидићем ограђеним, део почела да пише записник: “Дана А онда су се лагано Када нису имали скоро ништа,
за дрва са „фиронгом“, уместо тог и тог, у градској берберници разлегли умилни звуци старе а опет су имали све!
врата, а испред мала црна у Власотинцу, извршена је медитеранске баладе „Кад на
12 Нова наша реч