Page 16 - NNR 2

Стари Лесковац: Пише Добривоје Влајчић
ФАБРИКА САПУНА ЈОВАН ВЛАЈЧИЋ И СИНОВИ

Мој деда Милан Влајчић је рођен 1884.
у Лесковцу као један од троје браце који су
наставили утабаним стазама њиховог оца
Јована Влајчића, оснивача фабрике сапуна. Зато
су се обе фабрике звале ФАБРИКА САПУНА
ЈОВАН ВЛАЈЧИЋ И СИНОВИ.
Фабрика у Лесковцу је сазидана 1926.
године. Наси дедови су имали толико
визионарског духа да су посао дали искусном
архитекти који је погодио ондашњи тренд
архитектонске мисли у Европи и подарио нам
велелепно здање које јос увек звони својом
свежином као најлепше здање на Булевару
Ослобођења.
Мој деда Милан се авај, упокојио 1943.
тихо, баш какав је човек и био, у сну. Није ни
сањао које турбулентне догађаје ће његова
добра супруга Јулијана преживети. Током С лева- Милан и Добривоје Влајчић
Савезничког бомбрадовања 6. септембра 1944. забранио сваки плаћени и неплаћени посао. директиве терора против Срба до задњег слова.
изгубила је два сина, два сокола, баш пред упис Ми смо спали на бедну плату мога оца и да је Таквог терора нигде у другим републикама није
на факултете. Нашли су их загрљене у рову он отишао у затвор, ми бисмо као породица било – само у Србији.
усред свога двориста. Мајка Јулијана је нежног сви отишли под лед. Живели смо веома скромним животом,
срца била И од туге многу сузу је пустила. Али Сада је била главна ствар спасити живот срећни и захвални Богу да је отац преживео
то није био крај. мом оцу. тешку болест. Расли смо као деца тако, а са
Дошло је ослобођење, а са њим страхоте Михајло је био примљен у Антитуберкулозни тим и наси све већи захтеви. Моја мајка је
комунистичког терора. 1947. године су јој Диспанзер код Цветкове пијаце (сада БАТУТ). још била незапослена, живело се од једне
одузели кућу на Масариковом Тргу, натоварили Наш стан је био детаљно дефумизиран, мизерне плате књиговође. Мој стриц Димитрије
све њене ствари на војнички камион и истерали Влајчић се сетио да је нас лесковачки зет био
је из родног Лесковца. Пребацили су је са сином директор Завода за социјално осигурање и
у Београд, код нас који смо зивели у трособном заказао састанак. Жика Петровић, чувси вапај
стану. Њена преостала два сина Михајло и Димитрија, га је одбио јер “побогу шта да радим
Хранислав су одлуком Суда проглашени за са дипломираним историчарем уметности?
сувласнике двеју фабрика, и као такви су Мени требају правници, разумеш?”
осуђени на губитак националне части. Требало -Разумем ја тебе,- реце чика Мита, -
је и да издржавају затворске казне. али учини роду глас, схвати у каквој су они
Мој отац Михајло је 1947. требало да буде ситуацији. Деца су један другом до ушију,
ухапшен И одлежи у затвору казну због тога немогуће је живети са једном платом.-
што је био власник фабрике сапуна у Београду. Моју мајку је Жика Петровић примио тешка
На суду се читао предлог оптужбе И мој отац срца, али се моја мајка унела у те специфичне
је скоро био и осуђен, када је прорадила савест правне термине тако добро, да је директор Жика
једног радника који је устао И рекао: “Чекајте ускоро њена решења за пензије показивао са
људи. Засто не кажете како је друг Михајло усхићењем многим дипломираним правницима
спасио сигурне смрти другарицу Тодоровић, С лева- Милан и Добривоје Влајчић са као узор како се праве добра решења пензија.
сакривши је од прогона Гестапоа.” децом Мијалка Тодоровића Ето, драги моји, ово је истинита прица само
Судија је зауставио процесс и затразио о једној грани породице Влајчић, грани Милана
да се тај случај испита. На следећем рочишту татина соба облепљена лепљивом траком, а Влајчића која је требало замало да усахне.
појавио се Мијалко Тодоровић, њен муж, у ми сабијени у две преостале собе. Мајци је др Михајло и Вера су однеговали три сина
официрској униформи и дао изјаву да је друг Схимиц без устезања рекао да њен муж има две – Милана, да постане врхунски филмски
Михајло Влајчић заиста спасио живот његовој отворене каверне и, ако за месец дана не набави
супрузи која се крила у Фабрици. Тако је мој 90 мг стрептомицина, да му неће бити спаса.
отац био спашен сигурне смрти. Он је од силног Разјурила се јадна мати по родбини и нађосе
стреса И самопрегорног рада подлегао тешкој два извора: у Лондону од девера Тасе Влајчића,
болести туберкулози, која је тада узимала данак, и из Канаде, од њеног познаника из детињства.
јер лека није било. Само провиђење нас је снашло да су пошиљке
од 45мг из Торонта и Лондона стигле у задњи
час. Др Схимиц је са задовољством изјавио
мајци да ће Михајло бити спашен.
Сећам се како смо нас три детета као
сирочићи стајали покрај трамвајске пруге у
Булевару Револуције, гледали нашег оца који се
појавио на прозору Диспанзера са заокругљеним Вера Томић пред удају
лицем, сто је био знак оздрављења. Могу да
кажем да нас је Бог погледао И спасио праве критичар, мене Добривоја, да постанем
катаклизме. архитект, сада са радом у Лондону, и Милоша да
После очевог опоравка на Фрушкој буде врсни грађевински инзењер, конструктор
гори, локални оци су му насли запослење пројектног бироа “Драгиша Брасован” при
као рачунополагача у браварској радионици Трудбенику.
Михајло са супругом у кругу фабрике у “Обилић” ту негде код Мостара. Тако лепо Када сам на крају једног видео-прилога
Београду смишљено од локалних комуњара да наш отац РТС, који је приказивао како су ондашње
Стање у мојој породици је било више но на повратку кући прође сваки дан пешице власти третирале лесковачке домаћине
драматично. Моја мати, пошто је била супруга поред бивше своје фабрике, да му то згрчи и индустријалце, ја дао коментар, да су их
индустријалца, што је тада била ружна реч, је утробу, што би требало да буде терапија, све осудили одузимањем националне части,
покушала да се укључи у друштвени живот и казна или покајање за згртање богатства свих а њихове породице протерали из Лесковца,
да помаже у Црвеном Крсту, када јој је локални оних година до ослобођења. То је било дело модератор у РТС-у није нашао за политички
комесар УДБЕ у нашој улици, друг Курепа, српских комуниста који су спроводили Брозове коректно да такав мој коментар одобри и објави.
16 Нова наша реч