Page 25 - NNR 4849
P. 25

Представљамо књигу „ЈУГОСЛОВЕН К.“ Ивана Ст. Ризингера
               НАшЕ ТРИДЕСЕТОГОДИшњЕ СРОЗАВАњЕ


         Једна  крајње  неуобичајена                                                      Тридесет година касније, мислим
      књига  већ  пар  месеци  изазива                                                    да би рокери данашњи систем
      знатижељу најпре рок конзумената,                                                   радо мењали за ондашњи.
      а  онда  и  свих  осталих.  Реч                                                        Ризингер:  -  Најпре  су
      је  о  књизи  „Југословен  К.“                                                      они  малобројни,  а  смртно
      крушевачког  новинара  Ивана                                                        (и  буквално)  навучени  на
      Ст. Ризингера. Књигу је тешко                                                       „свођење неподмирених рачуна
      жанровски сврстати, с обзиром                                                       из  прошлости“  размонтирали
      да  се  ради  о  аутобиографским                                                    комплетан друштвени и вредности
      причама везаним за период крај                                                      систем, посипајући га константно
      80’ и почетак 90’ прошлог века,                                                     исконструисаним клеветама, које
      кроз које су проткани интервјуи                                                     су по систему „сто пута изговорена
      које је дотични у то време урадио.                                                  лаж...“  данас  проглашене  за
      А имена су сам врх југословенске                                                    неспорне истине, да би неумољиви
      сцене  некад,  али  и  сад:  Бруно                                                  домино ефекат као рак временом
      Лангер, Бора Ђорђевић, Жељко                                                        појео  све  унутрашње  органе
      Бебек,  Дино  Дворник,  Рамбо                                                       онога што смо некада знали као
      Амадеус, Жика Јелић, Ђуле Ван                                                       „пристојан свет“... Ерозија је спор,
      Гог,  Бајага,  Лоша,  Гиле,  Цане,                                                  али незаустављив процес, а ми се
      Милан  Младеновић,  Маргита                                                         срозавамо или ерозавамо већ 30
      Стефановић...                                                                       година и не примећујемо да смо
                                                                                          већ толико дубоко да више, кад
         ННР: -Сам назив „Југословен                                                      дигнемо главу и не видимо, ни као
      К.“ неодољиво асоцира на Кафку.                                                     светлу тачкицу, отвор јаме у коју
      Да ли Југословен К. као и Јозеф                                                     смо гурнути.
      К. губи главу (државу), а да није   свих реалних катастрофа које смо   у  што  више  сфера  тадашњег   Е сад, они су пре три деценије
      свестан да му се то што му се   доживели знамо да смо, поготово   живота... и који на што вернији   имали проблем јер им тираж у
      дешава реалност, а не фикција?   почетком деценије били сведоци   начин  осликавају  размишљања   првих месец дана није отишао на
      Читалац не може, а да се не   рађања можда и најузбудљивије   просечних Југословена. Неки људи   двеста хиљада продатих примерака
      отме утиску несналажења са   рокенрол  сцене  икада  на  овим   су били судбински предодређени   албума, а данас тржиште уопште
      дешавањима  у  том  времену...   просторима, која је сагорела готово   да ми у кратком року испричају   и не постоји. Те ’90. на пример
      Опет, аутобиографски период у   у потпуности управо на заблудном   своја виђења ситуације из потпуно   Крушевац је имао пет продајних
      књизи обухвата неких десетак   петооктобарском пламену...   различитих  углова  гледања,   места  у  центру  града  где  су
      година.  Шта  је  са  осталим                           при  том  ни  у  једном  тренутку   продавани  винили,  а  данас  не
      годинама? Верујем да и ту има   ННР:-  Јесу  ли  интервјуи   не  склизнувши  испод  нивоа   постоји ни једна макар уџерица
      добрих прича, али и интервјуа.  у  интегралним  верзијама?  И   пристојности и доброг укуса. То   где можете наћи новија музичка
         Ризингер:-  Има  свакако,   зашто баш ових 20?       је једна од скривенијих супстанци   издања у било ком формату. Као
      али  су  ти  периоди  још  увек   Ризингер: - Јесу, било ми је   која  овом  делу  даје  мени  јако   и  читава  култура  и  рокенрол
      потпуно расцепкани и без мени   јако важно да ништа не прекрајам   битну чар – уверење да смо били   је  супстанца  за  коју  су  нови
      јасног  везивног  ткива  које  би   и естетски накнадно уобличавам,   неупоредиво бољи и културнији   владари ових разбацаних стада
      заокружило поенту... Реално, у   да не нарушим ту помало архаичну   људи него данас.  по брдовитом Балкану проценили
      овој форми коју сам исконструисао   структуру старовремског бављења   ННР:- Из интервјуа се стиче   да може само да штети менталној
      за  „Југословена“  волео  бих  да   новинарством. Све те интервјуе   утисак да тадашња р’н’р сцена   несвести генерација узгојених у
      начиним још једно дело, које би   имам као исечке из новина, дакле   и посао тешко функционишу,   новом миленијуму.
      се  односило  на  период  од  ’92.   сачувани су оригинали па могу   да  урањају  у  масу  проблема.
      до  бомбардовања,  а  све  преко   и да се пореде са оним што се                                   Иван Спирић
                                                                              Дом културе Грделица
          Иван Станимировић Ризингер рођен је 1967. године у Крушевцу.
      Завршио Вишу новинарску школу Југословенског института за    ИЗЛОЖБА ИКОНА У
      новинарство. Од 1990. године музички сарадник Радио Крушевца
      и новинар недељника “Победа”. Од 1990. до 1995. пише и за РТВ
      Ревију у којој је објавио преко 100 интервјуа и приказа најзначајнијих   ДУБОРЕЗУ
      српских рок група. На Радио Крушевцу радио преко 20 различитих
      ауторских емисија од којих су најзначајније “Алтер Рок Его” (више од
      700 четворосатних емисија о новој екс Yu рок сцени) и “Главни Рок
      Поток” (преко 200 емисија о светским актуелним издањима). У Ревији
      “Победа” пуних 10 година објављивао, сваке недеље, интервјуе са
      познатим рок именима у рубрици “Лицем у лице”, од 1990. до 2001.
      Објавио три збирке поезије “Навлачење” (1994, Багдала), “Растерман”
      (2005, Креативна радионица) и “Плавокоза змија” (2006, Креативна
      радионица). Писао и за “Време забаве”. Од 1995. до 2000. фронтмен
      и текстописац алтернативног рок бенда Le Svraka Bizarre са којим је
      снимио два албума.

      тога би било натезање, које би,   нашло у књизи. Што се тиче тог   У  Дому  културе  у  Грделици  отворена  је  изложба  икона  у
      верујем,  разводнило  и  ове  два   питања  „зашто  баш  ових  20“   дуборезу аутора из Грделице. Аутори који су излагали су Марко
      баш узбудљива периода... а и врло   морам  да  признам  да  је  било   Тривунић, Војислав Јовановић, Предраг Анђелковић – Манастирски
      је  напорно  развијати  и  водити   врашки тешко одабрати, од нешто   и Стојадин Анђелковић - Дике. Иконе са изложбе биће изложене
      реалну причу на више нивоа, за   више од стотину разговора из тог   у Дому културе у Грделици до 29. децембра 2020. године до 12
      то је потребна опасна ментална   времена, управо ове који су се   часова. Организатори изложбе су Дом културе у Грделици, удружење
      кондиција и хирушка прецизност   нашли  међу  корицама.  Трудио   „Јелендол“ и храм рођења Светог Јована Крститеља у Грделици.
      при градњи структуре која тешко   сам се да одаберем најречитије,   Изложба је организована у оквиру пројекта „Дрворезбарство отвара
      може да се уклопи у наш тренутни   најсликовитије, најискреније, оне   врата за очување нематеријалног богатства”.
      шизофрени темпо живота. Ипак, те   који  по  својој  дубини  продиру                                      ИС
      ’90-ете ме опасно копкају, јер поред
      Нова наша реч                                                                                               25
   20   21   22   23   24   25   26   27   28   29   30