Page 22 - NNR 4849

Вокални састав „ЛИБЕРО“
ИЗЛОЖБА СЛИКА И НАГРАДА ПОВОДОМ ДЕСЕТ ГОДИНА РАДА

У холу Лесковачког културног
центра отворена је изложба фотографија,
али и плакета и награда, које су део
десетогодишње каријере вокалног
састава „Либеро“. „Либеро“ је оформљен
2010. године са мотивом очувања,
неговања и унапређења вишегласног
певања у „а цапелла“ мушком саставу,
са репертоаром заснованом на српској
духовној и народној музичкој баштини,
допуњеним истакнутим делима европске
и светске музичке литературе. Поред
духовне и световне музике коју група
има на репертоару, негује и обраде поп,
џез и евергрин стандарда. Овогодишњи
добитници Октобарске награде града
Лесковца одржали су преко 100 јавних
наступа и више од 20 целовечерњих
концерата у Србији и иностранству. Циљ
њиховог уметничког рада је промоција и
афирмација камерних вокалних састава,
очување музичке баштине града Лесковца, идеје бављења уметничком музиком и људи момке. У своје и име читавог града им
са посебним освртом на традиционалну који су пре свега велики пријатељи и који се захваљујем што су наши најбољи
музику читавог краја и њен утицај на воле то што раде. Овакви мушки ансамбли амбасадори, јер су нас представљали
касније настале музичке жанрове. су врло ретки код нас, а и у свету, тако да у скоро свим већим градовима Европе.
Уметнички руководилац Мирољуб је части и привилегоја што представљамо Захваљујем им што су увек део прелепих
Цветковић рекао је да је ова изложба омаж Лесковац и нашу земљу.- догађаја града Лесковца, разних фестивала
првој деценији рада. Изложбу је отворио градоначелник и манифестација уз жељу да наставе са
-Кроз њу ће се млађи суграђани Лесковца Горан Цветановић рекавши да успесима и у наредним годинама и обећање
упознати са нашим радом, а они старији се ради о изложби слика рада, позитивне да ће им град увек бити подршка, те наду да
се подсетити наших концерата и наступа у енергије и резултата вокалне групе ће двадесетогодишњицу славити заједно.-
првих десет година. Изложба је осмишљена „Либеро“. Изложба ће моћи да се погледа до краја
да покаже десет година посвећености и -Они су чувари културне баштине јануара.
ентузијазма деветорице различитих, а Лесковца и не постоји Лесковчанин или
суштински истих људи окупљених око исте Лесковчанка који нису чули за ове дивне ИС
Дом културе Рома српска војска добила
ПРЕДЛОГ ДА ЈЕДНА Кумановску битку.-
Амзић је као
УЛИЦА У ГРАДУ ПОНЕСЕ потврду да се ради
о Амету Аметовићу
ИМЕ АМЕТА АМЕТОВИћА навео и указ да је
Карађорђеву звезду
добио војник Амет
Аметовић, док се
Представници Дома културе Рома одржали су конференцију за међу награђенима не
медије на којој су желели да суграђанима приближе истину о јунаку налази име Ахмеда
Кумановске битке из 1912. године. Војник ромске националности, Адемовића.
који је рођен у Лесковцу 1861. године, је за свој подвиг награђен -Претопстављам
Карађорђевом звездом са златним мачевима. Колико год сви били да је и наш историчар
упознати са чињеницом шта је он урадио (прешао на непријатељску Туровић погрешио
страну и, пошто је био трубач, одсвирао знак за повлачење турске јер у његовој књизи
восјке, а онда се вратио међу српске војнике и засвирао јуриш), толико постоји слика Амета Аметовића из млађих дана, а онда има слика из
је непознато његово право име. Владимир Амзић тврди да је његово старијих дана где је иста особа потписана као Ахмед Адемовић. У
име Амет Аметовић, а не Ахмет или Ахмед Адемовић. насељу Подврце не постоји породица Адемовић, али има Аметовића.-
-Мислим да је у питању грешка или приликом штампања или је Представници Дома културе Рома су уредили и простор око гроба
историчар који је о томе писао погрешио. Право име је Амет Аметовић. Амета Аметовића, а Амзић каже да је он сам пронашао тај гроб, који
Он је рођен у насељу Подврце где је живео са својим унуком Фадилом. је својевремено био урастао у траву и коров.
Нико не помиње његову ћерку Демирану, не помиње ни осталу породицу, -Отприлике сам знао где би тај гроб требало да се налази, с обзиром
јер је он имао још три унука и две унуке од ћерке. Синови су му стрељани да се у овом делу сахрањени он и његова породица. Гроб смо уредили,
1941. године у Араповој долини. Ја нисам историчар, али сам се бавио очистили, а у плану нам је и да изнесемо иницијативу која би ишла ка
неким историјским истраживањима, па сам се тако бавио и Рустемом локалној самоуправи да градске структуре додатно уреди овај простор.
Сејдићем који је недавно добио своју улицу у Бојнику. Драго ми је да Мислимо да треба и да се одређеним знацима или таблом обележи ово
се општина Бојник сетила свог војника, припадника Гвозденог пука место, да сви који овде прођу знају шта је овај човек урадио за ову
из Првог светског рата. Он је добио Карађорђеву звезду с мачевима земљу и народ који овде живи, без обзира на националну припадност.
јер је урадио сличну ствар, односно засвирао јуриш у пресудном Разговарали смо и са градоначелником који такође подржава нашу
тренутку битке.- идеју да једна улица у граду понесе име Амета Аметовића, али смо
Амзић је појаснио и само дело Аметовића, рекавши да се он са целом том иницијативом мало успорили, како не би погрешили око
преобукао у турску униформу, па тако прерушен се ушуњао међу имена нашег хеероја. У Београду постоји улица Ахмеда Адемовића, али
турске војнике. ми не желимо да испадне да ми Лесковчани не знамо како се стварно
-Он је једном чуо турски знак за повлачење, а како је имао изванредан звао наш суграђанин. Жеља нам је да до 8. априла, кад је Светски дан
слух, он је тај знак запамтио и одсвирао. Настала је пометња у на турској Рома, једна улица у Лесковцу понети име нашег великог суграђанина.-
страни која је у том тренутку надирала, војска је почела да се повлачи,
а Амет се вратио на српску страну и засвирао јуриш. На тај начин је И.С.

22 Нова наша реч