Page 24 - NNR 4849

25 година школе стрипа „Никола Митровић Кокан“
МИЈА КУЛИћ: КАКО СМО СТВАРАЛИ шКОЛУ

Година 2020. донела је много ружних Мија Кулић:- Почетна идеја, уопште
ствари и тешко да ће је ко запамтити по око стрипа као теме, кренула је од Зорана
ичему лепом. Ипак, ово је година у којој је Ракића, тадашњег новинара у Телевизији
Лесковачка школа стрипа “Никола Митровић Лесковац. Наиме, он је, у договору са мном,
Кокан” напунила 25 година постојања. Четврт почео на телевизији са реализацијом емисија
века је довољно времена да се неке ствари о стрипу. Гостовали су Лесковачки стрип
забораве, да буду скрајнуте... Али, зато је ту цртачи и карикатуристи, међу првима наравно
архива „Наше речи“ из маја 1995. године, када је покојни Никола Митровић Кокан. Онда смо
најпре објављен оглас за упису у школу, а нешто Зоран Ракић и ја почели да размишљамо о
касније и вест о успешном почетку рада. Као покретању школе стрипа, обавестили смо о
предавачи у Школи стрипа у оба ова прилога томе и Кокана који је одушевљено прихватио
наведени су лесковачки стрип аутори Никола идеју, и тада смо кренули у реализацију.
Митровић Кокан, Миодраг Великовић Мивел Дакле, нас тројица - Зоран Ракић, Никола
Митровић Кокан и ја. Обавили смо разговор
са Олгицом Петровић, тадашњом управницом
Дома културе у Лесковцу, и она се сложила
да будућа Школа стрипа користи просторије
на спрату у Дому културе. Онда смо плански
приступили реализацији идеје: расписали смо
конкурс за учеснике Школе стрипа, Кокан
је нацртао плакат (не могу да се сетим ко је
финансирао штампање плаката), Наша реч и
сви медији у Лесковцу су нас здушно подржали,
посебно Телевизија Лесковац. Маркетинг је
био фантастичан за тадашње прилике, и до
сада, непревазиђен. Организовали смо у Дому
културе и изложбу стрипова аутора из Лесковца
под називом “7 величанствених”. Одзив на
конкурс био је заиста невероватан - колико се
сећам, преко 60 учесника. Квалитет приспелих
радова такође. Били смо одушевљени толиким
бројем талентованих малишана, младића,
девојчица и девојака. После завршетка
конкурса, Кокан и ја смо кренули са Школом
стрипа, као што сам већ рекао, на спрату у
Дому културе Лесковац. Користили смо две
просторије у којима су биле клупе и школске
табле. Било је заиста лепо и право задовољство
радити са толико талентоване деце.

ННР:- Како је дошло до твог одласка
из Школе стрипе, и ста се потом десило сам одлучио да одем из Школе стрипа. Мали
са школом? Марко Стојановић је све време био уз мене док
Мија Кулић:- Када смо се договарали са сам држао часове, као ђак и асистент, није му
тадашњом управницом Дома културе Олгицом било право што одлазим, и тада сам га питао да
Петровић о раду школе, било је речи о томе да ли може и хоће да преузме школу. Прихватио је,
Дом културе за полазнике школе набави папир за али није веровао да ћу ја стварно да напустим
цртање и друге ситнице као вид донаторства од школу. И данас ми је заиста драго што се све
спонзора (оловке, пера за туш, тушеве, четкице), тако десило. Марко Стојановић је још увек у
Вероватно најпознатији продукт Школе стрипа, Балканска смотра младих стрип аутора,
важи за најстарију и најмасовнију манифестацију стрипа на простору Балкана. Она је свој
фестивалски живот отпочела 1998. као Смотра школа стрипа Србије, а међународни карактер
и препознатљивост коју има данас стекла је, ако је судити према каталогу манифестације,
2003. године. У том периоду, од 2001. до 2004. године, ликовни уредник Дома културе је био
Небојша Маринковић. Он се сећа да су се полазници ове школе углавном окупљали да раде
у поткровљу установе.
-Предавач или вођа школе најчешће и највише пута био за све то време Марко Стојановић,
повремено се појављивао и Срђан Николић Пека, који се такође бави цртањем стрипа. У
току припрема и реализације Смотре младих аутора Србије, чији домаћини смо били ми као
установа културе и која се одржавала једном годишње и када су нам у госте долазили стрип
цртачи из целе Србије, у разговору са Марком родила се идеја да смотру проширимо и да
прерасте у Балканску смотру младих стрип аутора. То је убрзо и остварено уз подршку и
сагласност тадашњег директора установе Миливоја Новковића. Ја од 2004. године нисам радник
Лесковачког културног центра, али по мојим сазнањима та школа и данас врло успешно ради
и осваја награде по чему је препознатљива, а по њој је препознатљив и сам град Лесковац.-
али они нису испоштовали тај договор. Кокан је Школи стрипа, успуст је створио и Балканску
сам доносио свој папир, пера за туш и слично. Ја смотру младих стрип аутора, а сви знају докле
сам лично у тадашњој лесковачкој штампарији је све то дошло. Само могу да му честитам
и Мија Кулић. На жалост, прва двојица више договорио да нам поклоне велику количину на упорности и свему ономе што је урадио за
нису са нама, али се зато Мија Кулић радо папира за цртање, али, веровали или не, нико Школу стрипа у Лесковцу. То је ствар не само
присетио тог периода. из Дома није отишао да тај папир преузме. за честитање, већ и за дивљење.
И не само то. Било је заиста много некаквих
ННР:- Како је настала Лесковачка школа неспоразума и лоших ствари, политика је мало Иван Спирић
стрипа? Ко је све био укључен? умешала прсте, Кокан је био разочаран, и тада
24 Нова наша реч