Page 32 - NNR 48-49

ДЕМАГОГ И КИША

Био једном један демагог. Волео
је много да га људи воле. Сваки дан је
смишљао оно што ће људима говорити како
би му аплаудирали, певали хвалоспеве и
тапшали га по леђима. Он им је говорио
све оно што би они желели да чују и људи
су му веровали. Чак и онда када је било
очигледно да то није могло бити реално,
људи су волели да му верују. Веровали су
му толико, да су почели да мрзе свакога ко
би се успротивио вођином мишљењу и ко
би се усудио да му постави неко питање
које није било у складу са оним што је
изјављивао.
Имао је демагог власт у рукама и
доста сарадника. Они су јели шта су
хтели. Понекад град цео и парка један
део. Свако од њих је имао неког брата,
сестру, родитеља, рођака, који је такође
јео шта је хтео. Многи од тих сарадника су
раније били сарадници оних који су били који су како је он добро препознао, желели демагогу, нису излазили. Учаурили су се
на другој страни мишљења. Знао је он да да упропасте свако добро што је он урадио. у својим домовима и чекали да им вођа сто
су се ти његови сарадници опаметили и да Лепо је демагог објашњавао да је његов посто буде сигуран. Почели су да оптужују
су сада на његовој страни, јер су схватили пут најбољи могући избор. Иако је тај оне који су припадали групи, а ођедном се
да су они други лоши и да лажу. Ипак није пут препун кривина, одрона, клизишта, нашли на улицама са својим кишобранима.
им вођа бескрајно веровао. Веровао им је није водио ни тамо, ни овамо, они који су Они су били неверници, непоштоваоци
толико, колико је могао да има знање о томе му аплаудирали су му потпуно веровали. дела и лика, заведени и добиће заслужену
како је могао да их контролише. Толико је био убедљив да чак и они који му казну. Можда ће покиснути, а можда и
Знао је и да су једни од оних других
који нису прихватали његово мишљење нису веровали би говорили да не постоји неће, али ми сигурно нећемо – говорили су.
никакав избор и да морају да се помире
Други који су се осмелили почели су
намерно зли, док су други наивчине. са тим да демагог и даље буде на месту да се смеју самом себи, не верујући колико
Они због тога и нису били део групе коју са којег је могао мирне душе да просипа је лако пронаћи решење када демагог не
је предводио демагог. Због тога што су своју идеологију. зна шта да вам поручи.
зли и наивчине, њима је ускраћивано Међутим, једног дана је демагогија Почела је да пада киша и сви су
свако право. Њима се ништа није смело попримила облик сумње. Оног дана када отворили кишобране. И они који су имали
допустити. Морали су да добију заслужену је вођа изјавио да постоји 50 процената другачије мишљење од демагога, и они
казну све док не схвате да је оно што је вероватноће да ће пасти киша. Они који који су схватили да је могуће донети
говорио демагог за њихово добро, а не за су га следили, нису могли да поверују одлуку без да размишљају о томе шта им
добро њега самог. Када би схватили сву да вођа није био сигуран. На излазу из је вођа поручио. Киша се претворила у
доброту његове демагогије, морали су да својих домова стајали су на вратима. Нису праву провала облака, а људи су почели
доказују да је њихово схватање вредности знали да ли да понесу своје кишобране, да певају испод својих кишобрана. Неки
о којима је он говорио стварно заживело у или не. Требало је донети праву одлуку, а су их склопили и почели да уживају у
њиховим главама. Они су морали да буду без вођиног упутства то је представљало капима које су падале са неба и да им
већи демагози од њега да би се нашли на тешкоћу. Гледали су у небо, несигурни у се радују. Било им је свеједно да ли ће
лествици групе, уколико то нису учинили оно што им је демагог рекао, а небо им није покиснути или не. Било им је свеједно
много раније када је демагогију требало слало никакву поруку. Покушавали су ту да ли неко има другачије мишљење, или
ставити на пиједестал. Њихова обавеза је на вратима да схвате шта им је поручио и је био несигуран.Важно је било да киша
била да пронађу оне зле који су на другој шта да раде. Да понесу кишобран, то би није тако страшна.Како је наишла, провала
страни мишљења и да покажу како такви деловало као да пола онога што је онај који облака је отишла својим путем. Показала
не могу да имају исправне мотиве, добре им је редовно слао јасне поруке изјавио је да постоји оно између, да није све црно,
намере и да буду добри људи. Затим би нема смисла. Да га не понесу опет би то или бело. Оставила је за собом испране
демагог када би пронашли неког таквог, било неверовање. И тако су стајали на мисли, веселе улице, слободне изборе. Они
знао добро да објасни личност и намере излазу немоћни да донесу било какву који су је прихватили почели су да мисле
тог злог појединца који не схвата све одлуку и да се покрену. својом главом и да буду поносни на себе.
вредностионога што је он говорио и докаже Они зли и наивчине, који су имали Они који су се скривали код излаза болела
како се тај неко крије иза лажне доброте. другачије мишљење и нису слушали вођу, је глава и чекали су и даље да демагог буде
Наивчине није појединачно видевши надвијене облаке рекли су самом сто посто сигуран.
карактерисао. Они су били заведени од себи:„могуће је да пада киша“. Понели су И тако био једном један демагог који
стране злобника са друге стране мишљења своје кишобране и излаз за њих није био је много волео да га људи воле, а коме су
који су њих користили да остваре своје препрека. Шетали су слободно, без страха људи ођедном све мање веровали и који
намере које је демагог добро препознао. да ће покиснути, помало чудно гледајући више својим испразним причама није
Знао је он добро да изриба та страшила, оне који су стајали на излазу. Иако је било могао да им одузме слободу избора.
која су користила наивчине, толико да би несугласица, говорили су им: „Изволите А кише су и даље падале и сваки пут
се дизала прашина неко време док се не би изаћи. Шта иако се покисне мало. Па то када би истоваривале свој товар доносиле
открио неки други зликовац који се крио иза није страшно. Ако се плашите, понесите би радост и песму и никада нису могле
лажне маске добричине. И тако је демагог свој кишобран и увек га можете отворити и да науде људима који су мислили својом
дан за даном користио своје умеће да укаже киша вам не може ништа. А и када испусти главом.
људима из групе која га је следила, да је он свој товар, облак ће се разићи, а онда је и Свака сличност са овом причом
најбољи, да су му намере најчасније и да тај мали терет небитан“. је намерна. Нема циљ да било кога
све што он ради, ради у интересу свих, а И неки људи који су до тада слушали омаловажи, већ да само пренесе мишљење
не њега самог. Све оно што није ваљало, он само вођу су почели да излазе. аутора.
је коректно и са аргументима приписивао Они који су свим срцем веровали Братислав Стаменковић
онима другима,који су били кривци за све и
32 Нова наша реч