Page 28 - NNR 48-49

ВУЧЈАНЦИ

У намери да покажу да нису заборавили родно место, а са жељом
да допринесу његовој ревитализацији и промоцији локалних вредности,
група садашњих и некадашњих Вучјанаца, формирала је Удружење
‘’Наше Поречје’’. Првом акцијом, Основној школи ‘’Бора Станковић’’,
донирали су реквизите и спортску опрему за фискултурну салу.
Мисија Удружења је да Поречје оживи и доживи препород, а жеља,
да у комуникацији са релевантним институцијама, спроводи активности
и реализује пројекте, који ће допринети бољем квалитету живота свих
генерација, истиче Срђан Митић, додајући да је донација вучјанској основној
школи, прва у низу планираних акција заљубљеника у вучјански крај:
-Оснивачи удружења су ђаци ове школе и зато нам је било важно
да прву активност усмеримо баш ка њој. Желимо да буде што више
деце, која ће користити ову опрему. Донација је вредна 50.000 динара.
Средства су прикупљена на Донаторској вечери у Београду, 31. октобра
и то је први пут да су се Поречјанци окупили тим поводом. Било је врло
емотивно, а касније смо, у договору са директором школе, купили оно
што је у овом тренутку неопходно: струњаче, шведску клупу, мрежу за
одбојку и другу ситнију опрему. -Крећемо са омасовљењем удружења. Већ су нам се јавили људи,
А нови реквизити стижу у правом тренутку, јер је школа управо који желе да се укључе у читаву причу. Сви се са носталгијом сећамо
завршила реконструкцију пода у фискултурној сали: како су Вучје и читав крај изгледали 6о-их и 7о-их година прошлог века
-Тек што смо завршили реновирање, па је ,после дужег времена, и основни циљ нам је да промовишемо све природне лепоте и културно-
сала поново је засијала. Хоблован је и лакиран паркет и постављен нови историјске потенцијале. Кроз наш сајт подижемо ниво информисања, а
кош, за шта је обезбеђен новац из буџета града Лесковца и уз новчани планирамо и израду нових промо спотова, пошто је један већ завршен и
прилог локалних привредника, попут, Филипа Јоргаћевића, који је може да се види на yоутубу под називом ‹›Вучје 4К››. Идеја је да Поречје
учествовао и у донацији за постављање видео наџора. У договору са постане туристички центар југа Србије, јер тешко да било где унаоколо,
члановима Удружења ‹›Наше Поречје›› купљене су ствари које су нам на једном месту можете наћи лепоту природе, добро сачуване трагове
биле неопходне и веома сам срећан што ће, у реновираном простору, историје и гостољубивост, која краси ове вредне људе.
наши ђаци и наставници имати са чим да, знатно квалитетније, реализују Митић је позвао Вучјанце и све оне, који су, трбухом за крухом,
наставу физичког васпитања, каже директор Миодраг Стојиљковић. отишли из варошице подно Кукавице, да се прикључе удружењу и дају
Удружење ‘’Наше Поречје’’ има и конкретне планове за допринос оживљавању Поречја.
ревитализацију вучјанског краја, за који кажу да је потенцијални
туристички центар јужне Србије: М.М.
Из Историјског Архива Лесковац
МОНОГРАФИЈЕ - ВЕЛИКИ КОРАК ИЗ ПРОШЛОСТИ У САДАШЊОСТ

Често нам се дешава да неправедно спутају жељу српског становништва да се изађе
запостављамо или не видимо оно што је из мрака неписмености и незнања. “Половином
веома значајно, али не заокупља нашу пажњу 19. века постојала је школа у Лесковцу и школе
сматрајући да је то – за уски стручни круг манастирског метода у селима Грделица,
људи који се баве том тематиком. Реч је о Бунушки Чифлук и Печењевце..’’ А онда су
монографијама о значајним установама, али и и у Грделици одлучили да и они имају своју
о личностима који су својим делима сачували од – српску школу. “Године 1854, грделичанин
заборава оно што је значајно за историју нашег Цоја Ранчић и Стојан Станисављевић успели
краја. Монографије пишу углавном запослени су да поткупе великог везира у Цариграду
у културним установама као што су Историјски иниздејствују ферман којим је одобрено
архив и Народни музеј. отварање српске школе у Грделици....Школа
У свим случајевима - мукотрпан рад и је била смештена у кући првог учитеља Станка
скромност су одлика ових аутора. Писање Станишљева, а онда су Турци за потребе школе
монографије је пре свега специфичан посао уступили просторије у турској кули. Школа је
– ослања се на мноштво података из већ имала “око 15 ученика различитог узраста’’.
прикупљене историјске грађе у фондовима После ослобођења од Турака за учитеља
Историјског архива, Народног музеја, школа, је постављен Антанасије Јовановић, а школа
здравствених установа, фабрика. Ауторима је ималља 40 ђака...’’
ових публикација често помажу већ објављени - Осим грађе која се налази у депоима
радови и бројни непосредни разговори са Историјског архива у свом раду користимо
савременицима онога што се догађало а тема и фотографије, дипломе, повеље и других
је монографије коју пишемо. Мукотрпан рад докумехата које добијама од наследника,
аутора који, на жалост, врло често не наилази бивших и садашњих еадника Архива, каже
на одговарајућу пажњу јавности која, истина, Данијела Симић. Када смо радиле монографију
готово прећутно сматра да је то више за оне ОШ “Десанка Максимовић’’ Грделица. “ОШ у Грделици’’ имале смо изузетну сарадњу
којима је та монографија и посвећена. Тако “ОШ “Десанка Максимовић’’ у са Срђаном Јовићем, радником Дома културе.
подлежемо површном гледању и тумачењу Грделици је школа са вековном историјом, Он нас је упућивао на старе Грделичане и
онога што нам толико помаже да сазнамо више о лепом традицијом и истакнутим местом у набављао фотографије. Успешно сарађујемо и
ономе што се збивало у прошлости нашег краја. нашем школству. Одиграла је занчајну улогу са Народном библиотеком и Народним музејом.
Рекло би се да не видимо или нећемо да знамо у целокупном развоју просвете и културе у овом У предговору ове публикације Мирослав
да пишући о ономе што је било остављамо за месту и околини...То је централна школа коју Ж. Каранфиловић наглашава да је Монографија
собом – дубоки траг и у сваком случају – велики похађају деца из грделице, Ораовице, Велике Данијеле Симић и Марине посвећена значајном
корак из прошлости у садашњост коју ће касније Каопашнице, Велике Сејанице, Козара, Палојца јубилеју ОШ “Десанка Максимовић’’ у
генерације истраживати као – прошлост! и Дедине Баре...’’ – тако почињу своје казивање Грделици - 165 година њеног постојања. Оне
А управо на то, у две своје Данијела симић и Марина кулић у монографији су, истиче М. Каранфиловић, у сажетом и
монографијеиндиректно указују и две више ОШ “Десанка Максимовић’’ у грделици. систематизованом облику путем докумената,
архивисте Историјског архива у Лесковцу – Та казивања о томе како је и у Грделици фотографија и статистичких података дале
Данијела Симић и Марина Кулић. . отворена школа залазе, тачније - кренула су на јаснију слику њеног оснивања, живота и рада
Оне су ове године урадиле две монографије пут и стигла до нас из оних далеких векова када током њеног постојања..’’ Од не мањег значаја
– прва је објављена под називом “Основна је Србија пала под Турску власт и када је под је и податак да су за писање монографије
школа “Десанка Максимовић’’ Грделица, а турским ропством “за непун век скоро нестало коришћена документа из Архива Србије и
друга је скренула на себе пажњу пре двадесетак писменог становништва’’. Историјског архива Лесковца и да је већина тих
дана – то је Прича о Архиву - посвећан 65 Ауторке монографије ОШ “Десанка докумената први пут презентована јавности...
годишњици Историјског архива у Лесковцу Максимовић’’, међутим, указују да ни толики
.Ово је прилика за коју реч више о монографији векови под турским ропсотвом нису успели да С. Димитријевић
28 Нова наша реч