Page 14 - NNR 3

ИГРЕ МОЋИ

мс Александар Стојановић политичке, криминалне и друге Рекло би се да корен свега тога арена компетитивна по својој
везе и томе слично. у степену зависности објекта природи, а ми ни данас нисмо
Моћ. Један од темељних Поставља се питање, који од понашања субјекта. Моћан далеко од класичних стаза
појмова читаве друштвене је базични принцип у корену је онај који својим чињењем према врху моћи- и даље су то
теорије, а богами, и праксе. односа између субјекта и или нечињењем, може да војна савезништва и моћ која
Шта она представља, који објекта у овом смислу? Међу нам помогне или одмогне, из истих произилази. Према
су јој домети, на чему се теоретичарима друштвених науди или да нас подржи. На унутра, јер држава, на жалост,
заснива? Све су то питања на наука ни у томе, као, уосталом, овом месту, треба истаћи да често оличена кроз владајућу
која можемо добити различите ни у чему другом, не постоји је важна перцепција објекта. олигархију, тежи да подређене
одговоре, зависно од тога коме сагласност. Одговор на то Сматрамо неког политичара, групе и појединце држи под
их постављамо. Неке опште, питање зависи из које теоријске богаташа или криминалца, својом контролом. Ипак,
универзално прихваћене перспективе аутори гледају моћним, зато што знамо ко је, методе којим се користи у тим
дефиниције, нема. То је, у неку на овај политички феномен. коју позицију има, колики му својим трасираним тежњама,
руку, и логично, јер је питање За класичне реалисте, попут је рачун у банци и томе слично. нису исте.
моћи место пресека многих Томаса Хобса и Никола У одређеним ситуацијама, у На спољнополитичком
наука и научних дисциплина. Макијавелија, људску нашим очима неће фигурирати плану, ствар је, мање-више,
Као једна од једноставнијих природу одликује себичност, одређена личност као личност јасна.Моћан си онолико
и прихватљивијих одредница па је због несавршености од моћи, зато што немамо свест колико имаш снажну војску,
овог феномена јесте она по којој човека, и свет несавршен. о капацитетима дате личности одрживу економију и мудру
моћ представља способност Макијавели је познат по својим да нам допринесе или нашкоди дипломатију. Три стуба, од
субјекта (моћника) да утиче разоружавајућим ставовима захваљујући свом утицају и којих сваки има своју улогу
на објекат (следбеника), које је изнео у Владаоцу, а који положају. и своје место, уз захтев да, у
што изазива понашање које се односе на постулате којим Моћ је далеко суптилнија случају потребе, један замени
објекат, углавном, не би вршио треба да се води политичар од грубе принуде. Постоје други или надомести трећи.
и спроводио. Субјекат може уколико жели да полуге моћи појединци или групе које На снагу армије се пре свега
бити појединац, група, држава, држи у својим рукама. Са друге слове за моћнике, а које, ослањају највеће светске силе,
транснационална корпорација стране, либерални теоретичари, макарформално, немају полуге као на ултимативни механизам
и друго. Објекти такође могу попут Имануела Канта и Адама силе. У патријархалном или убеђивања. Истим државама
бити различити. За почетак, Смита, су сматрали да у свету матријархалном друштву додатну потпору даје чврста
посматраћемо субјекат као постоји шанса за сарадњу, се ствара клима потребна - економија. Због тога, трећи
за репродукцију одређених стуб, стуб дипломатије, не
односа у току времена, па се мора да им буде подударан по
посебно профилише позиција снази. Сједињене Америчке
оца/мајке, главе породице, те се Државе, нуклеарни и
он/а поштује као моћник, иако привредни гигант, могу себи
он/а не користи увек грубу силу да дозволе нетактичност,
да се на тој позицији одржи. неодмереност, још чешће,
Црква је пример друштвене суровост и дрскост, из простог
групе која је током историје у разлога, јер им претходна два
својим рукама држала значајне стуба моћи дају неопходну
полуге моћи, базиране на идеји потпору да то чине релативно
представљања божије замисли безбрижни на реакције других
на земљи. Тако је и дан-данас. држава, нарочито слабих и
Ватикан је важна фигура у непријатељских. Мале земље,
(не)званичним међународним са скромним наоружањем и
односима, без да спаљује фрагилним економијама, то
вештице или да позива на себи не могу да допусте. За
крсташке ратове. њих је од егзистенцијалне
Том линијом размишљања, важности да се ослањају на
долазимо и до државе, трећи стуб моћи, како би
чак и међу антагонистичким као непобитне чињенице себе сачувале и унапредиле.
појединца, док ћемо током ентитетима. Антонио Грамши, нашег доба. Премда су идеје Склапање најмање штетних
расправе то модификовати и велики мислилац марксизма, државе различите, међусобно војних пактова, трговинских
представити карактеристике пре свега оне струје која инкомпатибилне и често тешко аранжмана и спозума, читање
других ентитета у тој улози. је заговарала хегелијанско ухватљиве, мало има спорења геополитичких трендова у
Субјекат по с едује читање Маркса, сматрао је око препознавања државе у региону и свету, поступање
способност утицаја на објекат да државна моћ не почива правно-политичком смислу: у складу са властитим
због одређених карактеристика на простој принуди, већ и на ради се о политичкој заједници стратешким интересима,
које објекат нема. Тако се као пристанку. која има суверену власт над избегавање беспотребног
извори моћи понекад наводе Дакле, релацију између становништвом којеживи расипања ресурса, све је то
физичка снага и лепота, знање, субјекта и објекта, неки на границама омеђеној нешто што одликује земљу са
вештине или друге психичке објашњавају принудом, док територији. Држава држи мудром дипломатијом.
карактеристике субјекта. Поред други сматрају да на одређени монопол над употребом силе, У г еопо литичко м
ових, „персонализованих“ начин, објекат пристаје на и она је једина институција у поретку нема невиних нити
особина субјекта из којих ту врсту односа у коме је једном друштву која то може моралних, не постоје вечна
исти црпи моћ, постоје и он у подређеном положају. да ради на легалан начин. пријатељства ни трајна
друге карактеристике које Аргументација и једне и друге Институционализацијом своје непријатељства, проблем једног
могу, али и не морају да буду стране је поприлично опширна, силе кроз систем националне је шанса за другог, а слабост
плод способности субјекта да а ово није ни време ни место безбедности, држава наступа се експлоатише одлучно и
се попне на хијерархијској за детаљнију елаборацију. ка споља и према унутра, непрекидно. Она држава
лествици у одређеном друштву. Вероватно је да је истина негде тежећи да своју позицију која негује овакав приступ
То су, дакле, наслеђени на средини. Објекат се покорава моћника верификује. Ка међународним односима је
друштвени положај, богатство, чешће јер мора, него што хоће. споља, јер је геополитичка држава којапобеђује. Интереси
14 Нова наша реч