Page 12 - NNR 3
P. 12
СВЕПРИСУТНОСТ НАЦИОНАЛИЗМА У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ (2)
Флуидност или чврстина идентитета: где лежи будућност национализма?
Пише: ретрадиционализација и
Милица Стојановић десекуларизација јављају као
проста реакција на супротне
Како Ханс-Улрих Велер у процесе у неолиберализму,
својој књизи „Национализам: који су изнедрили људе који
историја, форме, нације“ се у потрази за емоцијама
наводи, истраживања и спонтано враћају у
дискусије у јавном простору прошлост, биће потребне
Запада допринели су деценије истраживања да
превазилажењу представе се утврди у којој мери је тај
о националном идентитету процес у читавом свету био
као једином који индивидуа спонтан, а у којој мери добро
(треба да) присваја, већ се спонзорисан.
стално истицало како свака У погледу разматрања
особа може имати мноштво будућности национализма,
различитих идентитета може се рећи да су оба
(Велер, 2002: 135). поменута аутора била у
Имајући у виду социјално- праву, те се, око 20 година
историјске околности у након што су написали
којима се то догађало, поменуте књиге, може рећи
а нарочито друштвено- да су увидели да се крај
економску формацију у национализма још увек
којој је настало и чију је не назире, а сам Велер на
логику пратило, можемо крају своје књиге говори
повући паралелу између и о могућности бујања
идеје о коегзистенцији екстремног национализма
више идентитета и касног рећи да дубока осећања психичку сигурност (Билинг, насталог из осећања беса
капитализма у којој је та у капитализму могу бити 2009: 245). Самим тим се, у и беспомоћности. Иако
идеја створена. Наиме, највећи грех (нарочито жељи да се избегне било каква банални национализам
управо су епитети као уколико се ради о осећањима флуидност и релативизовање и данас измиче критици
што су флуидност, брза слоге и солидарности и критичко преиспитивање због своје укорењености
промена, нестабилност, између потлачених свега, и из потребе за нечим у националне културе,
покретљивост, исти они група које могу делати што представља сушту чини се да га његови
који се могу применити и анти-капиталистички). супротност томе, долази екстремни облици све више
на описивање идентитета Психологија постмодерног до изградње ауторитарних гурају у центар пажње
у доба постмодерне, док човека праћена је личности, које, између јавног простора, а самим
се истовремено могу површношћу, истиче осталог, карактерише тим све више отварају
употребити и као опис Билинг, међу много других емоционална жестина, и могућност критике.
логике функционисања аутора који о томе говоре, супротна хладној иронији Суштински, истичући
касног капитализма. Такође, укључујући у тај опис и космополитске личности националистички карактер
идентитети се у овом периоду „гашење осећања“ код људи, (Билинг, 2009: 244). Будући либералног, Мајкл Билинг
могу јако брзо купити, у а узрок томе налази се у да се и овакве личности истиче нешто што измиче
буквалном смислу те речи култури касног капитализма и даље граде у сличном бројним теоретичарима:
- куповином производа и глобализацији, која је од окружењу које је изградило на цио на л ис т ич к им
који се сматрају типичним ње неодвојива (Билинг, 2009: управо ту флуидну заставама се не мора увек
за одређени идентитет. 246). Управо због све веће личност, ауторка овог махати да би се истакао
О овоме говори и Мајкл флуидности роба, радне семинарског рада би била значај националног, некад
Билинг у тренутку када снаге и капитала, а самим слободна да претпостави је довољно да оне буду
говори о „одсуству дубине“ тим и идентитета, јавља да се чак и тај наизглед истакнуте (на зградама, у
у психологији, и конкретно, се реакција у виду бујања чврсти неоконзервативни новинама, на телевизији, на
осећањима појединаца који новог национализма, који би идентитет, који као једну од дресовима спортиста,..), а да
су продукт и произвођач требало да донесе „повратак својих главних предности су грађани у тој мери на њих
културе касног капитализма на старо“, које се односи на истиче како, за разлику навикли, да не примећују
(Билинг, 2009: 244). Наиме, романтизовану националну од неолибералног, није њихову проблематичност.
чини се да и у овоме можемо прошлост и идеализовање подложен промени, заправо
увидети логику капитализма и слављење националних пођеднако склон томе, јер (Крај)
- осећања су субјективна, хероја, идентификацију с су особе које су га створиле
нерационална, могу њима у временима кризе, прошле кроз врло сличну Литература
ограничити продуктивност, нестабилности и онога што социјализацију као особе Билинг, Мајкл, Банални
углавном су „трошење Гиденс назива „онтолошком са флуидним идентитетом, национализам, Библиотека
времена“ (а време је новац), несигурношћу“ (Билинг, и „дух времена“ је оставио XX век, Београд, 2009.
и, такође, могу угрозити 2009: 244). Као психолошка свој печат и на личности Велер, Ханс-Улрих,
слепо вођење искључиво реакција на несигурност, која тврди и труди се да Национализам: историја,
сопственим интересом. јавља се потреба за потрагом буде изван свог времена. форме, последице, Светови,
Овако сагледано, може се за „сигурним идентитетима Иако се обично тврди како Нови Сад, 2002.
из прошлости“ који уливају се ауторитарне личности,
12 Нова наша реч

