Page 15 - NNR 31

ЉУДИ И СОКАЦИ СТАРОГ ЛЕСКОВЦА
ВЛАЈКОВА УЛИЦА ( 6 )

Преко пут Хаџивасиљкови – Језиковићи. имала деведесет две године. Остатак живота је Горча Ћата бија први службеник општине
Браћа - Душан и Бранко Језиковић. До провели су у кући у насељу код Подрума на Лесковац који је отишо у пензију - пензионисан
Језиковићи - кућа, ал од онија који су били Власотиначком путу. је 1939. године. Пензију је добијао годину дана.
у туј кућу немаше кој да се сети. Остаде тако До Шашићеви у Влакову улицу - Миле Ал тг - поче рат, пензија се укину и Глигорије
упамћена само она - тај кућа.
А онда су Шашићеви. Јосиф Шашић.
Велика кућа – и сг гу има. И које све у туј
кућу неје било и прошло, кућа је и сг туј, ал
мало кој памти да су гу подигли Шашићеви. У
запис остаде да је чувени лесковачки трговац
деликатесне робе Јосиф Шашић имао кућу у
Влајкову улицу, а радња му била код Споменик.
Његова жена Дара била је ћерка познатог пекара
Спасе и имали су троје деце – Светислава,
Радмилу и Лелу. Ал, Шашићеви несу имали
имали срећу да у туј своју лепу кућу дуго живе.
Ко да гим било суђено да ги пратив несреће.
Јосиф Шашић се дружио са трговцем
Пером Хаџи Танчићем. Као добром пријатељу
Јосиф је Пери Хаџи Танчићу потписао меницу
да би Пера могао да купи неку робу. Убрзо после
тога Петар Хаџи Танчић је пропао као трговац
и није могао да врати новац за који му је Јосиф
потписао меницу. Пошто ни Јосиф Шашић није
имао толики новац Хипотекарна банка је, да би
намирила дуг, њигову кућу продала на добош.
Од срамоте што је свог пријатеља Јосифа Влајкова улица
упропастио и оставио га без куће, Пера Хаџи
Танчић се после неколико месеци обесио. Јосиф Димитријевић, берберин, звани Енџић, није – Горча Ћата више неје примаја пензију и умро
Шашић је са својом породицом прешао да живи био жењет, брат му је Бора. Па је такозвано – је 1943. године.
у кућу своје жене Даре преко пута општине ,,мртво’’ ( слепо ) сокаче’’ – у тој сокаче седели Глигорије – Горча Станковић Ћата, жена
(сада је ту стамбена зграда) коју је сазидао су Бора Енџић и брат му Веља вишљер – били Костадина – Динка, деца Косара, Војислав –
њен отац Спаса пекар, а кућу Јосифа Шашића су момци и с њи је живела и њихова мајка. Па Воја и Вида. Воја, жена Нада Власотинка.. Вида,
у Влајковој улици општина је пренаменила у је Таса Суруџија, звани Таса Нација, имао је муж Стојан Костић, деца Милан и Боривоје.
Домаћичку школу. синови Ацу и Перу. Онда Гилкини, трговци

Кућа Јосифа Шашића

Увек весела и темпераментна Јосифова - Милош и два њигова брата. Затим Коле
ћерка Лела брзо је по усељењу у нову кућу Јашманкин, бравар, Викали су ги Јашманци, Лела Шашић
упознала веома лепу службеницу у општини јер гим је мајка била Јашманка.
Веру Лукић Скопљанку и од тада су биле Милан Костић, Близнак, жена Дарка, Глигорије – Горча Ћата и Костадина
нераздвојне пријатељице. За време окупације деца Добри, Мића, Нада. Радивоје звани – Динка ћерку Косару удадоше за неког
Лела никоме никакво зло није учинила. Али Доја, син Наче. Добри Костић, звани Близнак, Димитрију Бешевића из Београдске газдинске
када је била она „прва ватра“ одмах по уласку жена Милица од Грубановићи, деца Љиља и куће. Пошто је Димитрије Бешевић бија писмен
партизана у Лесковац неко је показао руком Владимир, звани Лале Гузица, жена Гордана, њега су као писменога слали да службује по
на Лелу Шашић и партизани су је ухапсили и син Добривоје звани Бобан. Љиљана, муж разним местима и у Кичево гим се роди ћерка
стрељали! Јосиф Шашић је био дубоко потресен Љубиша Стаменковић Манчић, деца Ивана Бранка. Али, Димитрије је много волео да се
смрћу своје ћерке Леле. Никако није могао да и Невена. коцка и он је све живо што је од оца у Београд
се помири с тим да су је партизани убили и До Близнакови Миле Ристић, жена Роса, наследио и имао – прокоцкао. Њигова жена
говорио је: деца Душко, Звонко и ћерка. А онда Шушпулови Косара је у Кичево умрла. Онда је њену ћерку
- Моја ћерка Лела никоме ништа није – Благоја Митић Шушпула, жена Зорка, деца Бранку њен деда Глигорије – Горча Ћата довео
згрешила. И да треба да умрем – ја морам да Жика, Нада и Вера. у Лесковац и очувао је.
се борим да живим – да бих могао да дочекам да И Ћатини.
се осветим за неправедну смрт моје ћерке Леле! Глигорије – Горча Станковић је од шеснаес (Наставиће се)
Јосиф Шашић је живео више од 80 године бија чиновник – ћата у општину. По тој Сава Димитријевић
година, а његова жена Дара умрла је када је је и добија надимак – Ћата. Забележено је да
Нова наша реч 15