Page 14 - NNR 31

П р и к а з
ИНГЕНИОЗНО ШТИВО

Драгомир С. Радовановић, ТУЛЧА И БУЛЧА, први том, Београд, 2020.
Пише: проф. др Живан Стојковић разговор чује и разуме њихов чувар аутор се бави анализом 45 питања друштвено-
и преноси га читаоцу са таквим политичког и привредног живота, без увијања
У издању Српске духовне академије у емоциона лним набојем, и калкулисања. Поједини делови разговора
Параћину, Удружења књижевника Србије у који изазива чуђење, два вола су више од сатире, више од критике.
Београду и Подружнице УКС Поморавског неразумевање, до степена Али, не само да би се искалио бес због
округа у Јагодини, 2020. године угледала је запрепашћења и тако видљивих и лако доказивих ситуација,
светло дана обимна књига „Тулча и Булча“- први одијума. већ да буду зов за савест, норме морала,
том, аутора академика СКАНУ, угледног члана али и добронамерни савети како поједина
Српске духовне академије у Параћину, проф. др питања треба решавати. Свака од описаних
Драгомира Радовановића, истакнутог и једног ситуација заслужује и мултидисциплинарну
од најплоднијих српских књижевника, која се анализу, јер задире у социолошка, етичка,
може уврстити у opus eximium, изузетно дело политиколошка и привредна промишљања.
српске сатиричне литературе. Овакав дијапазон питања може презентовати
Интересантно је да је после 118. година од само аутор респектабилног знања и великог
објављивања Домановићевог „ Размишљања искуства. Анализа појединих питања нису
једног обичног српског вола“ наш ововремени основа за диспуте, већ за сасвим јасне стазе
књижевник, чији стручни и књижевни опус даљег нормалног развоја. Оне не смеју да
задивљује бројем објављених књига, дошао на љуте, да изазивају конфронтације или добијају
идеју да се огласи у сличном књижевном изразу, политичке етикете, већ само да буду зов за
али и у склади са савременим друштвеним размишљање, али и ефикасно деловање,
кретањима у означавању српског идентитета, корисно указивање на негативне појаве које
бивствовања и опстајања. И док је Домановић могу оставити велике последице за даљи развој
био суочен са трновитим путем успостављања српског друштва.
демократије у самосталној Србији крајем XIX Ласкаве оцене овог романа, како га је
и почетком XX века и допустио себи слободу назвао познати књижевник и председник
да тврди да може и један обичан српски во да Српске духовне академије у Параћину
размишља, што је по дотадашњем уверењу била Мирослав Димитријевић, су више од оцене,
привилегија само човека, дотле је Драгомир више од похвале. Оне су и порука да је сатира
Радовановић то морао да прилагоди савременим више од игре уколико се правилно схвати и
условима живота и напретку мистериозних да су ретки људи, интелектуалци, широког
технологија, наравно у алегоријском смислу. Вешт у креирању дијалога, искусан у дијапазона знања, који могу да се баве тако
Код Домановића, за разлику од Галоње одабиру круцијалних тема опстанка једног осетљивим питањима на озбиљан начин. Како је
размишља само Сивоња, а Радовановић никако друштва, наш књижевник, доктор економских већ наведено да се ради о првом тому ове вредне
није могао да избегне савремене прилике у наука, има и добру подлогу и знање да понуди књиге очекујемо да ће професор Радовановић
Европи и постојање Европске уније, чија и решења која се виде кроз ригорозну критику наставити да указује на императиве поступања
идеологија агресивно жури да се наметне свим неразумних потеза власти и актуелних како извршне власти, тако и сваког грађанина
земљама европског подручја. Зато су његови субјеката друштвеног и привредног живота. Србије у циљу њеног израстања у модерну
волови Тулча и Булча, иако близанци један Интересантно је да проевропски во Булча врло европску државу.
српски, а други проевропски во, који никако често поставља чак и једноставна питања и
исказује збуњеност да се она не могу да реше ПОШТОВАНИ
или се још толеришу.
Нема области за коју се није заинтересовао ЧИТАОЦИ, ПОЗИВАМО
аутор и врло успешно износио све што је ВАС ДА НАМ ШАЉЕТЕ
негативно, али и нудио решења, кратко,
језгровито, често бескомпромисно, не цртице о граду, анегдоте,
скривајући своју љутњу што се тако нешто шале које су везане за Лесковчане,
дешава и толерише. И ту би врло радо цитирао фотографије са мотивима из
латинску сентенцу: „Oculus habent et non старог и савременог Лесковца и
videbunt“- „Очи имају, а не виде“. Не може
се устврдити да је постојала намера да се околине...
понизе они који су најодговорнији за лоше Поделите с нама и породичне
стање у појединим областима живота, али се успомене из времена које може да се
јасно уочава реска, бескомпромисна, жестока назове и “Кад је Лесковац био свет”.
критика што неки не увиђају да нема последица Ваше прилоге објавићемо
без узрока. на страницама Нове Наше речи
Е, управо је ту поента сатире коју тако и на сајту www.novanasarec.org.
обилато сипа професор Радовановић, чак и rs и на сајту www.jugpress.com
за оне области које нису у његовом стручном
видокругу. Страшно га љуте они који не Прилоге шаљите на адресу nfo.
могу да виде и најједноставнија решења за
бољитак и зато се не устеже да наведе да су novanasarec1@gmail.com ,
често волови паметнији од људи, па чак и до
тврдње да и не желе да се са њима изједначе вибер
у начину поступања. А основна порука скоро 063/8549104
свих текстова је сентенца да прво треба живети
, па онда филозофирати,односно „хлеб пре или на адресу редакције
свега осталог“. Ту нема ни назнаке римске Нова Наша реч,
политике „хлеба и игара“, како би народ био Јанка Веселиновића 3/2
заваран, већ трагање за онима који ће разумети Лесковац
не може да разуме прилике у Србији и запада поруку сваке од наведених ситуација, које вапе
у егзалтацију, али до чуђења и ћутње. Они воде да буду доведене у нормалу, чак понекад и врло Уредништво задржава право
разговор, што је сасвим нова димензија оваквог једноставним поступцима. одабира прилога за објављивање
приповедања, али оно што је још чудније тај У обимној књизи на скоро триста страна
14 Нова наша реч