Page 16 - NNR 31

50 ГОДИНА ОД СМРТИ МИЛАНА Д. ЂОРЂЕВИЋА

Дана 17. 08. 2020. године навршило се
50 година од смрти Милана Д. Ђорђевића,
првог упошљеника Историјског архива у
Лесковцу. Успомену на првог радника Архива
сачувале су и раднице Историјског архива у
Лесковцу Данијела Симић и Марина Кулић
у публикацији издатој поводом 65 година
од основања Архива под називим „Прича
о Архиву“.

Милан Ђорђевић, чучи
власти, просветних установа, привредних Више мешовите гимназије на другом и
удружења и предузећа остали необезбеђени трећем спрату, те је убрзо Народни одбор
и били су предмет уништења, крађе и ратног општине доделио нове просторије бивше
пустошења. Савет за просвету и културу зграде Радничког музеја града Лесковца у
Народног одбора градске општине Лесковац улици Светозара Марковића 33.
7. априла 1954. године одржао је седницу Главни услов који је Архивски савет
на којој је донета одлука да се затражи поставио био је оспособљавање стручног
сагласност Савета за просвету и културу кадра за рад. У ту сврху, у ФНРЈ био је
Милан Ђорђевић
НР Србије у Београду за оснивање Архива и организован Виши архивистички течај који
4. августа 1954. године Савет доноси решење су посећивали кандидати и течај је трајао
Како би се заштитила архивска којим се даје сагласност за оснивање Градске 6 месеци.
грађа после Другог светског рата, 1948. државне архиве у Лесковцу. Градска државна Први радник Архива у Лесковцу био је
године Влада ФНРЈ донела је Наредбу о архива почела је са радом 1. децембра 1954. Милан Д. Ђорђевић. Почео је са радом 1.
привременом обезбеђивању архива. У ту године. Од 1. јуна 1959. године Градска фебруара 1955. године, а 15. фебруара исте
сврху на територији града Лесковца јавила државна архива мења назив у Историјски године упућен је на течај у Београд. Био је
се потреба за оснивањем Градске државне архив Лесковца. први виши архивски помоћник.
архиве. Наиме, у Лесковцу су у току Другог Градска државна архива почела је са Милан Д. Ђорђевић рођен је 10. октобра
светског рата многи архивски фондови органа радом у уступљеним просторијама у згради 1929. године у Лесковцу, као најстарији син
Драгутина и мајке Надежде. Миланов отац
био је познати лесковачки свештеник протојер
ставрфор Драгутин Ђорђевић, у народу
познат као поп Гуте, а у научним круговима
„Моравски Вук Караџић“. Милан је живео у
Лесковцу у улици Партизанској број 3. Ишао
је у ОШ „Јосиф Костић“, да би Други светски
рат провео у Турековцу. По завршетку рата
завршио је Гимназију, а потом одлази у
Ниш где завршава Вишу педагошку школу,
одсек Историје и Географије. Кратко време
радио је у Историјском архиву Јагодине. У
Јагодини се оженио Милицом Петровић са
којом је ишао на течај у Београду. У браку
са Милицом добио је ћерку Радмилу. Свој
радни век провео је у Архивима Јагодине и
Лесковца и ОШ „Јосиф Костић“ и „Радоје
Домановић“ у Манојловцу. Био је велики
љубитељ спорта, посебно фудбала. Постао
је председник ФК „Слога“ Лесковац. Умро
је у 41 – ој години живота, 17. августа 1970.
године у Хелмонсодту (околина Линца) у
Аустрији.
мастер историчар
Милан Ђорђевић, други с лева на десно Милан Ж. Трајковић

16 Нова наша реч