Page 10 - NNR 31
P. 10

„Заборављена“ историја
            ВРЕМЕ КАДА СУ У ЛЕСКОВЦУ НА ИЗБОРИМА

                      ПРВИ ПУТ ПОБЕДИЛИ КОМУНИСТИ

         Пре  тачно  100  година,  22.  августа                                  комунисти су и на овим изборима победили
      2020. на општинским изборима у Лесковцу                                    грађанске партије, освојивши приближно исти
      победили су комунисти. Тако је Лесковац                                    број гласова као и на општинским изборима
      постао једна од првих општина у Краљевини                                  (1.153).
      СХС са комунистичком влашћу. Те историјске                                    У округу скопском и брегалничком, за
      чињенице данас многи не желе да се сете,                                   народног посланика изабран је Лесковчанин
      а биста тадашњег председника општине                                       Душан Цекић, члан Централног већа КПЈ и
      Јована Дискића, која је деценијама „стајала“                               рођени брат Ђорђа Цекића Лешњака.
      испред Народног музеја – уклоњена је. На њено                                 Велики успеси комуниста на општинским
      место постављен је имагинарни провизоријум                                 изборима и изборима за уставотворну скупштину
      који  би  требало  да  представља  кућу  из                                и оживотворење тарифних покрета убрзали
      праисторије...                                                             су владине припреме за одлучан обрачун са
                                                                                 револуционарним радничким покретом. Крајем
         У Лесковцу је још од пре Првог светског                                 1920. године донета је Обзнана, акт којим се
      рата био развијан модеран раднички покрет.                                 забрањује јавна делатност КПЈ, под изговором
      Индустријски и занатски радници организовали                               да она припрема преврат у земљи. После тога
      су читав низ активности и штрајкова у циљу                                 настаје период масовних прогона руководилаца
      побољшања свог тешког економског положаја                                  и  чланова  КПЈ,  а  нарочито  комуниста  у
      и стицања политичких права.                                                општинама у којима су били на власти.
         Први светски рат је прекинуо континуирани
      рад Социјалдемократске партије у Србији, па
      и у Лесковцу, а у новоствореној заједничкој
      држави, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца,
      радни народ остао је обесправљен, а положај
      радничке класе веома тежак.          одржан је и синдикални конгрес уједињења,
         Повратком војника из рата, почели су да се   коме је као представник радника из Лесковца
      стварају услови за обнављање радничког покрета   присуствовао Коста Стевановић.
      на нов начин и с појачаним интензитетом,   Већ  18.  маја  1919.  године  одржана  је
      чему је допринело опште револуционарно   скупштина свих чланова СРПЈ (к) у Лесковцу
      расположење инспирисано идејама Октобарске   и на њој је изабрана нова партијска управа
      револуције у Русији.                 са  председником  Василијем  Цветковићем.
         Српска  социјалдемократска  партија  у   Уследила је реакција власти и почињу жестоки
      Лесковцу је након ванредне скупштине партије 4   напади на партију и радничке организације.
      (17) децембра 1918. обновила свој рад и наставила   На  општинским  изборима  у  Србији
      борбу на политичком и економском пољу и   (са Македонијом) 22. августа 1920. године
      организовала низ партијских конференција и   учествовала  је  и  Комунистичка  партија
      зборова. Смисао тих активности био је не само   Југославије.  О  њеном  учешћу  на  овим
      даље развијање покрета него и обнављање и   изборима  одлучено  је  још  почетком  1920.
      формирање нових синдикалних организација.   године прихватањем „Руководних начела у
         Једна од првих обновљених синдикалних   општинским изборима“, која су дала основне
      организација био је пододбор Савеза фабричких   оквире садржаја и циљева изборне акције.
      радника који је развио делатности у фабрици   Месна  партијска  организација  је  у  духу
      кудеље,  јединој  лесковачкој  фабрици  која   „Руководних начела“ издавала и своје прогласе
      је радила, али у којој су услови били веома   у којима је, придржавајући се општег програма,
      тешки, а наднице веома ниске. Он је већ до   давала и свој тзв. локални програм, упознајући
      средине фебруара 1919. године одржао неколико   бираче са циљевима борбе партије. И поред   Разочарани  држањем  партијског
      радничких конференција.              свих изборних махинација власти у спровођењу   руководства  због  опортунистичког
                                           избора, резултат је био поражавајући за носиоце   нереволуционарног става према буржоазији,
               ЈОВАН ДИСКИЋ:               буржоаске  кандидатске  листе.  Од  укупно   поједини  комунисти  су  се  одлучили  на
                                           2.299 гласача, колико је изашло на изборе,   индивидуални терор, па су настала хапшења и
         „Док се на Радничком дому вијорила   комунистичка кандидатска листа добила је   прогони комуниста. На основу Закона о заштити
      црвена застава и водило велико коло на пијаци,   1.160 гласова, док су остале грађанске партије   државе, након четири месеца расформирана
      колоне радника кружиле су улицама Лесковца   укупно добиле 1.139 гласова. Тако су комунисти   је општинска управа у Лесковцу, а одборници
      певајући радничке песме. Жандармерија и   освојили  лесковачку  општину  добивши   комунисти, са Јованом Дискићем на челу, као и
      полиција биле су у приправности и чекале да   председника, три кмета и 24 одборника од   велики број комуниста, похапшени су. Управа
      за најмању ситницу употребе оружје.  укупно 36. Председник општине постао је Јован   је декретом предата Чеди Николићу.
         Иако су се радници касно у ноћ разишли   Дискић, угледни терзијски радник.
      у највећем миру, представници лесковачке   Радничка класа и радни народ Лесковца
      чаршије нашли су за потребно да се удаље из   примили су комунистичку победу са највећим   ТРИБИНА
      града, како би на тај начин компромитовали   одушевљењем. По казивању Јована Дискића,   Поводом ове значајне стогодишњице у
      прву комунистичку општинску управу“. (Из   „победа на изборима претворила се у опште   завичајној историји Лесковца Градски одбор
      тонског записа разговора Јована Дискића са   народно весеље“. После саопштења резултата,   СУБНОР-а Лесковац 24. августа одржаће
      Димитријем Кулићем 1970. год.)       одржан је велики народни митинг у летњој   трибину уз учешће десетак историчара и
                                           башти хотела „Круна“.                 истраживача историјске прошлости.
         До  половине  1919.  године  обновљено   Поред  освајања  општинске  управе  у
      је  седам  синдикалних  подружница  са  475   Лесковцу, има индиција да су и у општини у   После ових коренитих промена које су
      чланова. Партијска организација имала је 90   Турековцу комунисти добили већину. Међутим,   неизоставно  водиле  у  диктатуру,  положај
      чланова. Продавано је и преко две стотине   и поред великих изборних успеха, комунистима   народа  и  свих  напредних  снага  у  земљи,
      примерака „Радничких новина“ и око педесет   је  онемогућаван  нормалан  рад.  Окршаји  са   пре свега комуниста, постао је веома тежак.
      примерака „Ослобођења“. Одржано је седам   владајућом  класом  и  буржоаским  режимом   И  синдикални  покрет  је  претрпео  велике
      зборова и око четрдесет конференција, којима   настављени су и за време рада Комунистичке   штете. Потпуно су престале да функционишу
      је присуствовало више хиљада људи.   општине. У том циљу одржано је више зборова   синдикалне организације, а њихово обнављање,
         На  Конгресу  уједињења  радничког   „О раду и реду“, за одбрану права на штрајк и   иако је одлуком Министарства унутрашњих
      покрета  Југославије  20-23.  априла  1919.   побољшање економског положаја радничке класе.  послова од 23. маја 1921. године одобрен рад
      године у Београду створена је јединствена   После неколико месеци од општинских   синдиката, отпочело је тек 20. јануара 1922.
      Социјалистичка радничка партија Југославије   избора, у којима су се комунисти показали   године  формирањем  пододбора  кројачких
      (комуниста)  СРПЈ  (к).  Из  Лесковца  је   као веома значајна снага, отпочела је нова   радника. Тиме је отпочео процес оснивања
      присуствовао Коста Стевановић Ерсеновски,   политичка борба за уставотворну скупштину.   класних независних синдиката у Лесковцу.
      као  делегат  месне  организације  Српске   Наступајући са истим програмом и паролом
      социјалдемократске партије. У исто време   као и на општинским изборима, лесковачки   Хранислав А. Ракић, историчар

      10                                                                                               Нова наша реч
   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14   15