Page 13 - NNR 2

СВЕПРИСУТНОСТ НАЦИОНАЛИЗМА У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ (1)

Пише: Милица Стојановић екстреман је и набијен емоцијама, за разлику
од „нашег“ рационалног, објективног
У тренутку у светској историји када је национализма. Кроз медије се, такође, стварају
већ све упадљивије да се разна радикална и очвршћују предрасуде: позитивне везане за
и екстремна десничарска струјања „буде“ „нас“ и негативне везане за „друге“. Медији,
из зимског сна и поново постају изузетно може се рећи, чине неку врсту информишуће
популарна, чини се да је изузетно важно бавити пропагандне машинерије у корист
се проучавањем и анализирањем национализма, национализма. Наиме, како и сам Мајкл Билинг
за који се стиче утисак да је у свом пуном пише у једном делу своје књиге, у коме износи
залету. Истовремено, чини се и да је потпуно резултате анализе садржаја британске дневне
излишно бавити се једном идеологијом која штампе, и медији који су сматрани изразито
је до те мере укорењена у сам начин поимања националистичким, и они који су сматрани
света огромне већине становника планете „умереним“, „рационалним“, „објективним“
Земље, да се постојање нација сматра једном медијима који нагињу либералим струјањима,
неупитном људском природом. Управо због приликом објављивања политичких, али и вести
толиког натурализовања кроз које је прошла које се не тичу строго политике, увек праве
ова идеологија у току два претходна века, њена поделу на „нас“ и „иностранство“, на „домаће“
критичка анализа у данашњем тренутку се може и „стране“ вести, на „нас овде“, „код куће“ и
чинити бласфемијом. Управо из тих разлога, „њих тамо“, који „код нас“ улазе у рубрику
ово је прави тренутак за критичку анализу те „вести из света“ (Билинг, 2009: 212).
идеологије. Тачно време Када се ради о говорима политичара,
Карикатура Зорана Живковића опште је познато да се видно националистички
БАНАЛНИ НАЦИОНАЛИЗАМ или присвојила неки који јој није одмах по оријентисани политичари служе реториком
рођењу додељен, била би сматрана „издајицом конструисања спољног непријатеља, за кога
Када у својој књизи „Банални своје земље“ или „аутошовинистом“. У складу се константно истиче да представља „спољну
национализам“ пише о национализму, Мајкл са овим, и особе које признају да „њихова“ опасност“, због које „ми“ (који се налазимо
Билинг најпре истиче како се на овом месту нација није савршена, да су припадници „унутар“ граница „наше“ државе) морамо
неће бавити никаквим национализмом држава „њихове“ нације починиле стравичне злочине да се „држимо заједно“, будемо „сложни“и
које су још увек у процесу свог националног у име „нације“, биле би сматране особама солидарни са својом нацијом, како бисмо
успостављања, већ, како он то назива, које „своју“ „нацију“ презиру, особама које су победили заједничког непријатеља. Иако
„устаљеним“ нацијама Запада. Такође, да би „изроди“ и „издајице“. је ово општа логика политичких говора
се схватио појам баналног национализма, битно Један од интересантних примера мере националиста, интересантан детаљ који се
је направити поделу између једног „врућег“ у којој је банални национализам устаљени јавља управо у време кад је овај семинарски
национализма, који је много уочљивији и који део навика мишљења јесте чињеница да је рад писан, а који одражава исту ову логику,
се обично означава епитетом „екстремни“, и тешко уопште замислити особу која је за иако „непријатељ“ није неки други народ, већ
оног пристојног, невидљивог национализма, „нас“ „странац“, а при чијем описивању не корона вирус, јесте чињеница да је једна од
који је до те мере уткан у културе устаљених бисмо најпре рекли из које државе та особа првих мера које Владе различитих земаља
нација, да је постао неприметан. Овај потоњи потиче. Наравно, и реч „ми“ и реч „странац“ уводе, јесте затварање граница, што одражава
национализам јесте управо онај коме је Билинг у претходној реченици су идеолошки обојене, логику мишљења да, иако је вирус већ присутан
посветио своју књигу. иако у свакодневном говору нико од „нас“ то не „код нас“, „непријатељ“ и даље примарно
Када говоримо о национализму западних примећује. Мајкл Билинг се у читавом поглављу долази „споља“. Билинг управо говори о
држава, поготово оног који постоји у САД-у, своје књиге бави управо значајем језика за једној општеприхваћеној и натурализованој
Билинг тврди да је једна од његових најважнијих конституисање, али и одржавање поретка мисаоној слици „наше“ земље као нечега што
одредница чињеница да је он довољно укорењен нација. Како је опште познато, сам стандардни је наш дом, у коме смо безбедни, безбрижни
да га становници те државе не перципирају, те језик, заједно са својим дијалектима, уско је и вољени, а „нас“ као једне велике породице
да сматрају да је национализам карактеристичан повезан са настанком првих националних која има заједничке интересе (Билинг, 2009:
за „друге“, али не и за „нас“ (Билинг, 2009: држава, а Билинг наводи да је Фуко истицао да 196). Оно што је од изузетног значаја за тај
20). Баналност овог национализма огледа се је и појава граматике као академске дисциплине „наш“ дом, јесте територија коју наш народ
у његовој свакодневности, односно, једној везана за 18. век (Билинг, 2009:60). Будући да заузима и за коју се сматра да има пуно право
тихојсвеприсутностиу медијима и у свему што се у јавном простору једне националне државе на њу, до мере да „наши“ представници могу
карактерише јавни живот грађана једне земље. стално истиче како је „наш“ језик стар најмање забранити „другим“ људима да се на њој нађу,
Како поменути аутор истиче, у устаљеним неколико векова, и како је морална дужност и да, уколико процене да присуство неких
нацијама, овај тип национализма се јасно свих „нас“, становника „своје“ земље, да не „других“ вређа „наше националне интересе“,
види у „навикама мишљења и употребе језика“ дозволимо да се тај наш свети језик угаси, могу применити силу и било који вид (и)
(Билинг, 2009: 26). Једноставније речено, сама јер се сматра културним наслеђем „наших“ легалних и (не)званичних средстава да их са
подела света на националне државе са јасним предака, који је преношен са колена на колено, „наше“ територије уклоне.
границама, при чему делује да је потпуно при чему се његова променљивост и изразита Суштински, оно што показује снагу и
природно да личност једне особе у великом „неприродност“ која карактерише његов процес моћ национализма у савременом свету, јесте
делу одређује њена национална припадност, уз стандардизације, не узимају у обзир, већ је у његов утицај на начин на који свет виде не
постојање многих особина које се стереотипно култури једне нације општеприхваћен став само „ватрени“ националисти, већ управо она
приписују читавом „народу“ (поменути појам, да је језик данашњице онај исти језик којим „умерена“ већина људи, од којих многи себе
такође, није лишен политичког значења), говори су говорили људи који су живели на овим не би назвали националистима, а ипак ни они
о присутности ове идеологије и о њеној јачини просторима пре неколико векова, а са којима не би могли да замисле свет који није подељен
која је толика да јој даје могућност да и даље би требало да осећамо емотивну повезаност, на нације и државе. У том баналном, „благом“,
одређује изглед географских мапа, упркос свих из које произилази и осећај захвалности јер „умереном“ национализму се огледа сва његова
теорија о крају национализма. Географска су се „борили за нас“, а такође и осећај да снага, у његовој могућности да у људској
територија и границе једне државе, као и њени им дугујемо очување те исте земље и језика свести одређује како свет треба да изгледа,
симболи, стално су означавани на најперфиднији којим говоримо. У оквиру разговора о језицима док истовремено инкорпорирањем „људске
начин, те је читав друштвени живот до те мере који припадају посебним нацијама, јавља се природе“ у свој дискурс и натурализовањем
уроњен у тај неприметни, обични, свакодневни проблем различитих језика који су међусобно постојања нација искључује било какву
национализам, да се национални идентитет разумљиви, као и друге стране медаље, односно могућност критичког сагледавања читаве
намеће као један здраворазумски идентитет који језика који обухватају међусобно неразумљиве логике национализма.
је „природан“ и који свака „нормална“ особа дијалекте (Билинг, 2009: 63). Иако „социолошка имагинација“ омогућава
на свету мора имати. Особа која би у овако Насупрот овом „пристојном“ либералном сагледавање познатих ствари новим очима,
национално идентификованом свету на било национализму, стоји управо онај „национализам на такав начин да, када се проблематизују,
који начин одбацила свој национални идентитет, других“, онај национализам који се истиче, делује као да се виде први пут, Мајкл Билинг
потпуно оправдано истиче да и социолози, а
Нова наша реч 13