Page 16 - NNR 2

„Спиши и поспјеши много грешнаа руко добра и слаткаа словеса дондеже не наидет самртни конац“
Из Маринковог јеванђеља
ДРАГУТИН ЂОРЂЕВИЋ, ПРОТА

И без ванредне ситуације изазване и разрешен парохије турековачке 8. октобра
вирусом covid – 19, у култури града Лесковца 1979. године. У решењу о пензионисању
ванредно стање траје годинама. Положај проте Драгутина, владика Иринеј је записао:
културе уопштено, а посебно од 2012. „Овом приликом уваженом протојереју оцу
године је све лошије. Незаинтересованост Драгутину Ђорђевићу изражавамо своју
локалне власти за културни живот средине велику захвалност на самопрегорном раду
је, нажалост, евидента. У времену у коме и пожртвовању на светој њиви Господњој
владају силе мрака, хаоса и безумља и где на којој је и као човек и као светосавски
се учмалост и сложеност средине огледа на свештенослужитељ оставио неизбрисив траг.
сваком кораку, понекад, али само понекад За све подвиге и трудове Цркви Христовој
чујемо по неку лепу вест! нека му Пастиреначалник Христос дарује
Иако лично сматрам да је безнадежно, мирноје и долгодественоје житије, здравије
овај реферат је мој позив локалним властима и спасеније.“ Живео је у улици Партизанској
да једна улица у Лесковцу добије назив по број 3.
Драгутину Ђорђевићу, поп Гутету, како га Прота Драгутин Ђорђевић умро је 12. маја
је народ и знао, лесковачком свештенику, 1999. године, а сахрањен на Светоилијском
протојереју ставрофору. гробљу у Лесковцу 13. маја 1999. године.
Животни пут проте Гутета од 92 година Круна његовог рада су четири књиге. Три
није лако ни једноставно описати и сетити је издала Српска академија наука и уметности
се многих важних догађаја. Прота Драгутин (САНУ), а једну књигу издао је Народни
Ђорђевић рођен је 31. јануара 1907. године „Како?“ – пита баба музеј у Лесковцу. Под редакцијом академика
„Драгутин.“ Наде Милошевић Ђорђевић САНУ је 1958.
И, кум Прока Милошевић, чувени године издао проти Гутету књигу „Живот
лесковачки трговац, на крштењу да то име. и обичаји народа у Лесковачкој Морави“,
Баба Дика је била не мало изненађена тим 1988. године „Српске народне приповетке и
предсказањем и прорицањем.“ предања из лесковачке области“, 1990. године
Драгутин је крштен 4. фебруара 1907. „Народне песме из лесковачке области“.
године у лесковачкој цркви Оџаклији. Трећу књигу посветио је свом сину Милану
Крштење је обавио окружни протојереј и супрузи Надежди: „Са тугом и болом
лесковчки Стеван Комненовић, а кума на посвећујем овај свој рад рано преминулом
крштењу је била Параскева, жена Проке сину Милану и супрузи, покојној Надежди,
Милошевића. моме сапутнику и сатруднику на пословима
Основну школу и Краљевску српску народног стваралаштва и свим мојим живим
реалку завршио је у Лесковцу. Реалку и мртвим казивачима и информаторима,
завршава школске 1922/1923. године, да би са ликовима светле успомене, који су остали
благословом владике нишког Доситеја Васића у највиднијем месту у албуму моје душе.“
отишао на Битољску богословију светог Народни музеј у Лесковцу 1985. године
Јована Богослова.Одлуком Министарског му је издао монографију „Живот и обичаји
савета Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца народни у лесковачком крају“
од 5. октобра 1921. године, а на иницијативу Написао је оквирно око 2260 страница
бившег епископа охридског Николаја текстова, 430 нумера у библиографији,
Велимировића основана је Битољска сакупио 500 народних прича и предања, 700
богословија, значајна образовна институција песама лирских, епских, шаљивих.
Старе Србије. Прва генерација богослова Поп Гуте био је члан Фолклориста
у којој се налазио и Драгутин уписана је Југославије, Етнолошког друштва Југославије,
септембра 1922. године. Иако новонастала, Међународног друштва антрополога и
Богословија у Битољу је имала квалитетан етнолога, Друштва за изучавање здравствене
наставнички кадар од којих посебно треба културе у Југославији, Историјског друштва
издвојити преподобног оца Јустина Поповића, Лесковца, члан редакције Лесковачког
у Лесковцу од оца Милана и мајке Јулке. руског архимандрита и научника Кипријана зборника, као и један од његових оснивача
Живели су у кући где се сада налази Народна Керна, светог Јована Максимовића, потоњег и сарадника од првог броја 1960. године.
библиотека у Лесковцу. Датум протиног епископа шангајског и санфранциканског, За свој рад је више пута награђиван.
рођења је споран. „По матици рођених цркве руског епископа Николаја Карпова, потоњег Добитник је Октобарске награде града
лесковачке, како је записао прота Ђорђе епископа лондонског. Богословију у Битољу Лесковца 1967. године. Носилац је и Вукове
Камперелић родом из Призрена, рођен сам прота Драгутин завршава 1928. године. По награде, као и надимка „Моравски Вук
31. јануара, а како ми је мајка казивала, онда завршетку Богословије враћа се у Лесковац Караџић“ Учествовао је на међународним
отац и моја по мајци баба Дика, рођен сам 30. где почиње да ради 1929. године као симпозијумима и конгресима фолклориста
јануара на празник Три јерарха: „Бију звона, помоћник благајника Општине лесковачке. у Паризу, Москви, Анкари, Трнову, Охриду,
бију, а служба у цркви се служи и ти се роди.“ У браку са Надеждом, девојачко Митић Дојрану.
Ја сам више за другу варијанту, да сам рођен ступа 1929. године. Са Надеждом је имао Сан да напише књигу о свим црквама,
на Три јерарха. Утолико пре, што су моји четири сина: Милана (1929 – 1970), Зорана капелама, црквиштима на територији три
родитељи славили мој рођендан сваке године (1931 – 2010), Предрага (1935 – 2009) и намесништва: лесковачког, јабланичког и
на овај празник. У вези с рођењем да кажем и Војина (1939 – 2013). Деца су школована са власотиначког није му се остварило.
ово. Обичај је код нас, кад се дете роди, да се финасијским тешкоћама, а посебно тежак „То су моје преокупације, које ме плаше и
искаже жеља шта да буде новорођенче, чиме период за породицу је био за време и након узнемиравају, јер за реализацију тих пројеката
да се занима у животу. Баба Дика је казала Другог светског рата. Прота Гуте је 1930. треба у највећој мери физичка снага,
поп да будем, а отац официр. И, ето, испунила године рукоположен за свештеника и добија обиласци, фотографисање, сређивање грађе
се бабина жеља. Постао сам свештеник. Но, парохију Црковничку са седиштем у Доњој и прекуцавање података до којих сам досад
баба се забринула кад је било моје крштење. Локошници. Служио је у манастиру Светог дошао. Да ли ћу за све то имати времена, да
Пошла, каже, у цркву и сретне је неко мушко Јована и Манастиру Пресвете Богородице у ли ће ми Бог продужити не само време него
дете и каже баба: Јашуњи. Премештај за Турековац уследио и здравље, то не знам.“
„Бабо, ја знам како ће то дете да добије је 1936. године. Прота Драгутин Ђорђевић маст. истори.
име.“ је одлуком Његовог Преосвештенства Милан Ж. Трајковић
Епископа нишког г. Иринеја пензионисан
16 Нова наша реч