Page 10 - NNR 2

СТРИНБЕРГОВ „OTAЦ“, ПОСЛЕ ДВЕ ГОДИНЕ

На сцени лесковачког Народног позоришта, Ибзена, а поготову Стриндберга;да нам, на
22. јануара ове 2021г. са почетком у 19.00 часова, бергмански једноставан и врло прихватљив,
изведена je представа Аугуста Стриндберга разумљив начин, прикаже Стриндбергове ликове:
„Отац“ у режији Милоша Јагодића, а поводом њихове психолошке недоумице, посртања,
172 година од рођења великог шведског ломове, очај, лудило. Од почетка, па до самог
позоришног писца, једног од најзначајнијих краја трагедије г. Јагодић, имао је јасну визију
европских драматичара друге половине 19. века, шта хоће са „Оцем“, као и мисију и циљ тј. како
који је својим драмским делом знатно утицао да га представи публици, дајући му лични печат:
на развој европске и светске драматургије и својом адаптацијом, а онда и режијом. Темпо, а
позоришта. Премијера овог драмског дела била поготову ритам, ове трочинске трагедије, посебна
је тачно пре две године, 22.1.2019.г, а реприза је је прича. Као најпрецизнији швајцарски
била 1. фебруара 2019 године. После две године, хронометар, г. Јагодић водио је ову представу,
поново сам је погледао и остао затечен оним што без иједног сувишног детаља, усресређен само
сам видео и доживео. Стринбергов „Отац“, у на своју визију Стриндбергеровог „Оца“.
извођењу глумачког ансамбла ЛНП, anno Domini Представа „Отац“, у режији г. Јагодића, гледа
2021. нема, скоро, никаквих додирних тачака се у једном даху – пролети време. Режија г.
са премијером од пре две године. Овогодишња Јагодића, показала је праву улогу позоришта,
представа ми се кудикамо више свиђа, и тек сада и након тога одгледате представу, како вам да: „ позориште делује кроз метафору, ритам и
сасвим ми је јасна и разумљива константација драго! Мислите на Фројдову поуку, док будете риму – кроз своју поезију.“(А.Т.). У већем делу
великог Зорана Радмиловић: „Најбоље играмо гледали драму. Може? глумачког ансамбла редитељ је имао одличне
после десете репризе, када се тачно расподелимо“ Стринбергов „Отац“ је драма која говорио сараднике;који су пак (глумци) дисциплиновано
Гледао сам, премијеру и репризу, ове о г-ђи Лаури, жени ригидних схватања, која следили његове замисли у уметничкој
трочинске позоришне трагедије, пре две године, успева разним смицалицама и лажима, а све ради једногласности.Водећу улогу, Капетана, тумачи
и јавно изнео своје утиске. Међутим, како свог интереса, чији је основни циљ да убеди г. Драган Марјановић, искусан, карактеран
мислим да су једино новине вечне, а Нова наша свога мужа Капетана да посумња у своје глумац, бард ЛНП; довољно паметан да улози
реч су новине, изузетно ми је задовољство што очинство,тиме га победи и истера своју вољу. У Капетана прилази слушајући своју интиму, коју
могу да у ННР изнесем свој став о поменутој тексту постоји реплика, коју изговара Пастор, преноси на свој рацио, спољашњу, паралелну
позоришној представи, и тако оставим неки траг: иначе Лаурин брат, која (реплика) доста тога стварност. Како сваки позоришни глумац треба
како је изгледала позоришна сцена далеке 2021. објашњава. Пастор: „Још док је била дете знала да изгради сопствену улогу сам, и то од самог
године, које су се представе играле, са којим је понекад да се опружи као да је мртва све док почетка па до самог краја, слушајући, при томе,
глумцима, редитељима...и шта су, тадашње јој се не испуни воља. А када би добила оно што савете редитеља, тако и г. Марјановић гради „свог
новине извештавале о њима. је желела, одрекла би се тога, ако је то неки Капетана“. Сама улога Капетана је мач са две
Као главне карактеристике Стриндберговог предмет, и изјавила да јој није стало до њега, оштрице; врло лако се може упасти у замку
рада, синтезе његових драмских дела могу се него само да испуни своју вољу.“ Нелагоду, мелодрамских момената, јер је то једна породична
издвојити: индивидуалистички и моралистички гадљивост и женску окрутност према мужу, коју прича, или пак у претерану осионост и агресију.
став према друштвеном поредку, истицање жене Лаура не крије, су сасвим довољни разлози да Господин Марјановића игра Капетана војнички
као друштвено јачег пола и идејни и драмски Капетан, односно Отац, човек од науке, као дисциплиновано, снажно, мушки; без сладуњаве,
симболизам. Стриндберг је свој драмски опус главни проблем трагичности своје породице, и трагокомичне и болесне патетике која би у
отпочео трочинском трагедијом „Отац“ (Fadren, узрочник сопствене трагедије налази у њиховим гледалишту изазвала лажну солидарност и
написану1887), у којој на веома сугестиван начин свађама и негирању његовог мушког поноса, што сажаљење. Сваког тренутка, свестан себе и својих
и веома отворено говори о борби за превласт у има за последицу ментални колапс, који га доводи поступака, а не вазнесен у облацима наметнутог
браку између мужа и жене из које жена излази до лудила. Лаура све чини да би га довела у стање насиља и лудила. Временски кратка сцена, тек
као победник, првенствено захваљујући својој лудила. Докле иде Лаурина неосећајност према трен, у којој Лаура покушава да се „женски“
безобзирности и лукавству. Пишући ову драму мужу довољно говори њен разговор са приближи Капетану је за памћење. Kao да га је,
и сам Стриндберг, у то време психијатрски новопридошлим доктором. Лаура: „Зато осећам Капетана, хладна рука Смрти додирнула, он чини
пацијент, имао је великих проблема у браку, јер је болну дужност да вам већ у овом првом сусрету отклон, са нелагодом и гнушањем; без позитивне
сумњао у очинство сопствене деце. Драма „Отац“ откријем целу истину. Мој муж је душевно емоције, нежне чулности, еротског набоја, чак и
написана је недуго након што му се брак распао, болестан.“ Из неба, па у ребра. Страшно. Она без исказане емпатије. Приликом сусрета,
и његова жена добила старатељство над децом, „зна Истину“, доктор је сувишан, он је сада само Капетана и Лауре, хладноћа куља са просценијума,
чиме се потврђује чувено Аристотелово правило: сведок на њеном путу ка моралном и физичком и то се, буквално, осећа у гледалишту. Нема
„Нема мишљења без сопственог искуства.“ Капетановом уништењу. Лаурино изазивање више, нестало је: „ Пријатно је док седим са
Стриндберг поставља проблем брака као Капетана, је без имало моралних скрупула. тобом. Толико је нежности у нама“ – помели
највиталнији проблем среће у животу; несрећно Лаура:„Мајка је ближа детету, пошто се пронашло их вихори времена и јаз, велики и дубоки,
склопљен брак, брак без љубави, легло је пропасти да заправо нико не може да зна ко је отац детета.“ између њих. Све време представе, бечки ми
људске врсте, док брак без узајамног поверења и Међутим, реплика која најсликовитије осликава Јеврејин шапуће на уво: Јесам ли ти, свих ових
духовне споне доводи до дуготрајног душевног поремећене породичне односе у овој година, Вјачеславе говорио: породични проблеми
мучења и до породичне катастрофе. Ако нема Стриндбергеровој трагедији, по неком мом око васпитања и будућности деце не решавају
љубави у браку, већ га води ауторитет, једног схватању, је Лаурин одговор на Капетанову се у научним кабинетима, столова пуних
од супружника, он (брак) је раније или касније тврдњу: Капетан: „Омфало! Омфало! Сад се старих прашњавих књига и лабораторијских
осуђен на пропаст. „ Не води нас кроз живот играш тојагом, док Херкул преде твоју вуну инструмената, упамти, То решавају – два
ауторитет, него нас води љубав и разумевање. (Они који случајно не знају ко је била Омфала јастука бела. Нема ко да слуша, ни Капетан,
Разумевање је капија која нам отвара улаз у љубав. пронађите, ма где, и биће вам много тога јасније.) а ни Лаура. Тај хладан презир, равнодушност,
Љубав можемо научити, са љубављу ми у ствари Итд., итд. да вам не препричаван целу који Капетан осећа према супрузи Лаури,
откривамо живот. Еротска љубав, све је ту!“ ( представу. А, сада о самој представи. И, одмах буквално се осећа у публици: са присутном, и
С.Б.) Док је , са позиција хришћанских погледа: на почетку, дајем на знање: Стриндбергов „Отац“ тако видљивом, потиснутом агресијом (Фројд
„Господе, подари ми смирење да прихватим у извођењу ансамбла ЛНП, и режији г-на би рекао: то је нагон за смрћу). Величанствена
ствари које не могу да променим. Храброст да Јагодића, оставио је на мене веома снажан је сцена, потресна до дна душе, коју су заједно
променим оно што могу, и мудрост да схватим утисак. У једној речи - браво! За изузетан одиграли госпођа Душица Милошевић, као
разлику.“ Само тако се чува брак. Свих ових доживљај, који сте подарили, господо уметници Дадиља, и г.Марјановић као Капетан. Без имало
дана, свакодневно читајући ову трочинску ЛНП, присутној публици, још једанпут браво и патоса, препуна правих емоција, ни грама шмире,
драму, и сећајући се одгледаних представа хвала вам. Ово је мој генерални став, о самој обоје природни, до бола, са сведеном мимикријом,
са разним глумицама и глумцима, у улогама представи, а сада примедбе – којих итекако као говором тела, са изражајном мимиком, г-ђа
г-ђе Лауре и Капетана, пада ми на памет, имам. Сценографију, која ми се изузетно свиђа, Милошевић и г-дин Марјановић изродили су
ипак сам ја homo balcanicus, можда је онај јер је до коске у функцији режије г. Јагодића, антологијску сцену глумачке симбиозе, на сцени
бечки Јеврејин био у праву. Ма не можда, већ потписује Селена Орб. Музика Миодрага ЛНП. Мој респект! Толико пута сам чуо, дружећи
сасвим сигурно! Оволике проживеле године Младеновића изражајна, потресна и прилагођена се са глумцима, речи: „Нема велике улоге, без
у којима сам се свега нагледао, наслушао, а оним што се одиграва на сцени. Што се тиче великог и себи равног партнера.“ Колико је
богами и свашта доживео, чине да све више костимографије, неки несрећни Дариус, је потресно било гледати облачење Капетана, у
верујем др Сигмунду Фројду и његовој чувеној упечатљиво највећи промашај представе – лудачку кошуљу, толико је нежности било у
сентенци: „Секс је корен свега.“ (Ово моје, апсолутно. Режија г.Милоша Јагодића, који је у обоје глумаца. Врло, врло потресна сцена –
ипак, субјективно „читање“ драме, не узимајте, исто време извршио и адаптацију „Оца“, једна Капетан се, својом смрћу, враћа сам себи.
здраво – за готово.) Ви драги читаоци, уверите је од најбољих режија позоришног дела, којег Међутим, свака стресна ситуација може се
се и сами: прочитајте Стриндбергову драму, сам ја, на сцени ЛНП, одгледао. Господин сагледати на више начина, а све у зависности од
најмање 3-4 пута, одгледајте представу и Јагодић успео је да нам аутентично дочара нашег унутрашњег ока. Ово што ћу написати,
донесите свој суд. А када прочитате драму, атмосферу Капетановог дома, што је изузетан моја је потреба да будем сасвим искрен, до краја.
подухват, бар када се ради о делима Чехова,
10 Нова наша реч