Page 9 - NNR 12

Давинић: - Лесковац је велики град и или му просто да некакву идеју. Човек може Нова Наша реч: - Шта сада радите?
има изузетне књижевне талентe. Неки ми не да научи нешто и од онога, од кога то најмање Давинић: - Пишем путописну књигу. Не на
замере она чија дела нисам имао прилике да очекује. начин како то раде неки домаћи, да тако кажем,
упознам па самим тим о њима не могу било Нова Наша реч: Управо сте завршили писци, који почињу са подацима скинутим
шта да кажем, али Бора Здравковић у поезији, свој први роман „Капија за други свет”, који са интернета. Данас је свет отворен и свима
Никола Тимченко у теорији књижевности и сте, како смо сазнали, писали пуних десет доступан, многи су били тамо где сам и ја био,
филозофији, Ненад Кражић у прози и Миодраг година. О чему пишете у тој књизи? и сада да ја описујем те градове и крајеве је
Величковић Мивел у хумору и сатири оставили Давинић: - О људима, животу и депласирано. Моја књига описује занимљиве,
су дубоке трагове у српској, а неки од њих и у атмосфери након Другог светског рата у малој уникатне догађаје са тих путовања, оно што
европској књижевности и култури уопште. О заборављеној вароши на југу Европе какво је се мени десило, понекад и као наук будућим
садашњим све већим налетима песника и писаца Власотинце, о скитницама и бескућницима, о луталицама по свету.
у Лесковцу имам своје мишљење. Таленат је за ситним занатлијама и крупним богаташима, Нова Наша реч: - Како ће се звати књига?
писање божански дар и ја поздрављам покушај о коцкарима, боемима и љубавницима, Давинић: - „Meybe next time» (Можда
сваког појединца да нешто лепо напише. другим речима о свему што чини слику овог следећи пут).
Такође, истовремено му поручујем да на време занимљивог поднебља. Нова Наша реч: Можда ћете следећи пут
престане, ако осети да није за тај посао. Нова Наша реч: - Надате ли се успеху имати још нешто да кажете.
Нова Наша реч:- Па, је ли неко престао? књиге?
Давинић: - Нисам приметио. Па, ипак, у Давинић: - Како да не. Очекујем Нобелову
мору лошег аматерског писања појави се нека награду. Не за књижевнсот, већ за хемију која Властимир Стаменковић
искра која засветли и скрене пажњу читаоцу влада у том делу.
„У ПРЕДВОРЈУ ПАКЛА“

У Народном музеју представљена је достојанствени живот и слободно мишљење.
књига „У предворју пакла“ Саве Банковића, Њега се тако описивали и на робији, где је
несвакидашња биографија човека који је био више година провео у самици, што је, у ствари,
борац за хришћанске и слободарске идеје, који робија на робији... Седамдесетих, када је поново
је био професор богословије у једној школи у доспео на робију, се бунио против статуса, јер је
Врњачкој Бањи, и који је 1945. године преживео тражио да, кад су већ осуђени, добију и статус
три месеца чекајући да га припадници тајне политичких затвореника, да буду одељени од
полиције одведу на стрељање. О књизи су криминалаца. Тражио је оне исте услове од
говорили историчари Саша Станковић, Дејан власти које су они имали пре Другог светског
Антић, Иван Бецић и Срђан Цветковић, виши рата. Наравно, то није добио и долазило је до
научни сарадник Института за савремену ситуација да, када убаце криминалца међу неке
историју, приређивач и суиздавач књиге који су ту због политичких осуда, криминалац
-Он је осуђен због лажне дојаве мајке каже „немојте мене са њима, то су политички,
његовог ученика Уместо смртне, казна му а ја сам поштени криминалац...““ Дража „победио“ Тита, али највећи број је
је преиначена на 20 година затвора,- каже Цветковић каже и да је данас тешко незаинтересован. То су млади људи који све
Цветковић и тврди да је Банковић, који мрава објаснити генерација које су рођене након воле на „тач-скрин“, на кратко, да прочитају
није згазио, био на робији у Митровици. Титове смрти појаснити да је неко ишао у затвор две реченице, гаде се „дебелих“ књига. Значи,
-Он је описао сва страдања људи који зато што је критиковао режим. већина је незаинтересована, а они који су
су у то време били у затвору као политички „Ја сам учествовао у једном истраживању на заинтересовани су поларизовани, барем ја то
противници ондашњег режима. Он је описао Факултету политичких наука, где се испитивао тако видим. Ови заинтересовани су најчешће
све те тренутке и омогућио нам да се суочимо однос према идеолошким стварима код младих међу екстремима, било да је то леви или десни
са тим временом и као читаоци на неки начин студената. То испитивање је показало да највећа екстремизам. То је и нормално, да ти полови
доживимо катарзу. Кад читамо нека научна да смо некад имали идеолошку острашћеност постоје, али је најбитнија она средина, која не
дела, то остаје прилично хладно, ми сазнајемо младих, било је незаинтересованих, али су више сме да дозволи да неки од ових екстремних
неке сувопарне бројке, слова, документа, али били ангажовани. Данас имамо један део који полова завладају. Показало се у историји колико
када прочитамо ову књигу ми заиста можемо симпатише то време, други део је критичан, то може да буде погубно.-
да потпуно схватимо то њихово страдање. чак је у неким истраживањима по први пут Иван Спирић
Банковић је нека врста нашег Солжењицина,
и то не угрубо речено, јер су то потврдили и Разговор са Данијелом Костадиновић
неки људи који се баве књижевношћу, драмом,
назвавишви ово дело једним од најбољих дела О ОПУСУ СЛОБОДАНА ЏУНИЋА
„затворске мемоарске прозе“.-
Банковић је најпре чекао да га стрељају, У Холу на спрату Лесковачког културног центра гост је била Данијела Костадиновић,
а онда је дошла одлука да се прекине са професор на Департману за српску и компаративну књижевност Филозофског факултета у
стрељањима. Њему су после тога судили, те Нишу. Повод за гостовање је њена књига „Магични реализам Слободана Џунића“.
је ту добио смртну пресуду, која је касније Богат стваралачки опус Слободана Џунића био је повод да се разговара и о митологији,
преиначена на затворску казну. наратологији, магичном реализму и бројним књижевно-теоријским, књижевно-историјским,
-Његова судбина је и даље занимљива, лингвистичким, антрополошким и другим темама.
јер и кад је изашао са робије његова голгота Широк књижевно-научни видокруг Данијеле Костадиновић, истраживача у области
се наставила. Био је одбачен и од цркве, иако
се обраћао патријарху Герману, с којим је књижевности, учинио је ову студију вредним остварењем и драгоценим уџбеником за оне
био школски друг. На крају је добио, након који занима модеран приступ књижевном остварењу.
дуго чекања и малтретирања, парохију -У књизи се основна пажња фокусира на препознавање елемената поетика магичног
у Срему и ту је живео у Добринцима, па у реализма у прози Слободана Џунића, с тим да је акценат стављен на његов последњи роман
Бешкој, где је осуђен на још шест година „Ветрови Старе планине“ из 1998. године и на збирку приповедака „Испод мртвачког моста“.
због писања елабората, књига, због говора на За њу сам се одлучила зато што су ту ушле приповетке са фолклорно-митолошком основом,
славама, сахранама и сличним поводима о том односно са елеметнима фантастике који долазе из митолошке, фолклорне и религијске сфере,
времену, о Јосипу Брозу Титу, што је било у - рекла је Данијела Костадиновић. Она је додала и да Слободан Џунић у својим прозним
оно време довољнмо да завршите у затвору. остварењима успешно спаја поетичку линију која је у српској књижевности започета још у
Он је био нека врста јеретика, дисидента и доба реализма, односно када су фолклорну фантастику у српску књижевност увели Милован
по мени њега треба да прихватају сви људи, Глишић, Илија Вукићевић, па преко Настасијевића и посебно Растка Петровића, који су се
без обзира да ли су верујући или неверујући. бавили испитивањем архитипских могућности језика и инкорпорирањем мита у своју прозу,
Он симболише једну борбу малог човека у па до Мирка Ковача и Борислава Пекића, чији је Џунић савременик, и који су у својим делима
тешком времену неслободе, без обзира о којој полазили од мита, легенде, словенске или неке друге митологије и на тој основи заснивали причу.
се идеологији ради. Укљештен између цркве,
државе, покушава да оставри своје право на И.С.

Нова наша реч 9