Page 14 - NNR 12
P. 14
Мирослав Алиловић Прича ентузијазам и поносито ко да је татко на Роми, решио је сви проблеми
на Ромчики.
КАД ЈЕ МИРКО ГОЛЕМА ФАЦА купио, наочаре Рyбан оригинал, код Кинези у Yес ги платио песто динара.
Набацио преко раме торбицу из Метро, одело чак у Сецонд ханд
Голема фаца у махалу, кој сг мозе с њега, шета ко по јајца да иде.
Враћа се Мирко Циганче од работу, а ради туј по општину, И само чека да га некој пита: «Куде си бе Мирко, одокле идеш?» А он
поставише га, а ни он сам, јадан, не зна како, нити зна које му тој сав пун себе, по земљу не ходи нити небо додирује. «Еве из општину
значи, бацише га с кратку тојагу у дубоку воду, за курдинатора за идем. Цел дан туј по неки састанци, пресентације, семинари, једење,
мањинске работе. Нит има школу за тој, има неку нижу музичку пијење. Главу сам млого уморија данас, а тек па стомак, ће ми препукне.
незавршену, мада за нас циганчики тај школа и не треба. Ми чим се Најтезе је, да знате, кад човек с главу ради. Ма које ви умете које тој
родимо одма заиграмо и запевамо. Нити па има канцеларију, нит га значи, циганска посла, само утепујете ноге од стајање испред Центар
кој ферма за жуту банку. за социјално, па после висите по цел дан пред продавницу. И оцекујете
Улази такој у општину, маје се по ходници и стално он зове друге с неба да ви несто падне. Хоце, цврц ће падне. Него, кад смо код пиво,
да им каже да је на неком важном састанку по општину од голем значај отвори ми Рамбо једно ладно. Да се освезим малко. И после два пива,
Мирко прича туј пред задругу, а нико га не слуша, играју си карте,
за побољшање услови на квалитет од живот на Роми. У међувремену, домине, ма кога брига шта Мирко баљезга. Помиње ту, утепује се с
као јавља се на големи функционери: ветар, да че ми Роми боље живујемо, че радимо по фирме на големи
-Добар дан, преседниче, хвала на питање, еве и ја сам добро, радим положаји, боља будучност Рома нам се смеши, а у ствари сви око њега
да оправим ови наши ромчики...У ствари, стоји си такој некој време му се смеју. Лаж је, наравно, наш национални идентитет, ал Мирко
потпино сам самцат, па опет направи два три круга око општину, брате прешишао нас свију. Он хоће сад нас Цигане да убеди да више
не каже се џабе ради по општину, након тој излази напоље с такав нисмо цигани, већ да смо по закону Роми а живимо горе од Цигани.
Драгослав Гиле Бранковић: Т Е З Г Е десет година. шабачког позоришта да прихвати улогу кума.
Разлози због којих излазе су многи.
Миодраг Кековић је био матичар, Дуле Пироћанац,
КОСТА Један је да се у овај суморни свет унесе мало Снежана Златановић, Дуда, Тијана Савић, Саша...
веселости, а други, да се колико толико сачува
Оргиналне сонгове урадио је Трајко Тасић Траја.
лесковачки говор.,, А највећи посао је завршио Мика Ристић, који је
За београдски „Ошишани јеж“ писали су Петком увече се друштво одабрано окупљало све то уснимио, измонтирао и режирао. Ја сам ту
и пишу Матија Бећковић, Милован Витезовић, код Баџе. Уз музику лесковачких мајстора, приче као глумац и сценариста.
Брана Црнчевић, Радомир Бојичић, Вржина, за незаборав, дружење је трајало до ситних сати. Коста је одобрио и једва пристао да на шпици
Јасмина Буква, Нинус Несторовић, Баљак, Драган Баџини специјалитети су се подразумевали. Пило напишем „по причи Слободана Костића Косте“.
Радовић (нисам погрешио, а можда је писао и се на големо, али никад ексцеса, а док песма траје Просто није желео да се експонира и имао је отпор
Душан Радовић), и нек ми не замере они које разговор престаје. Имао сам срећу да уђем у клуб према јавном наступу.
нисам поменуо, јер ово није студија, већ прича о и памтим те вечери по томе како сам плакао од Коста је одобрио, а Баџа се баш наљутио на
Слободану Костићу-Кости. Нека уђе у записник смеха. Нећу сада поменути ни једног од присутних, мене, зато што сам здравицу коју говори кум од
да сам га ја, тешком муком, наговорио да пошаље јер још увек се надам да ћу једног дана објавити лесковачког „превео“ на црногорски. Урадио сам
своје текстове „Јежу“....И да не заборавим да је у причу о Баџином клубу. то, јер ако је нешто добро написано онда може да
„Јежу“ објављивао карикатуре најнаграђиванији Један од ликова у Баџиним новинама је био и се говори на свим, па чак и преведе на неки страни
карикатуриста Југославије, Милорад Величковић, Пера Митић, ученик другог три, основне школе. језик. А Кости се баш допала та интервенција, јер
технички уредник Наше речи. О њему у следећем Писан руком и душом детета, без иједног знака је освежила цео филм.
броју. интерпункције, читао се у једном даху. Врцаво, Онда сам га замолио да напише монодраму за
Видели сте ко је све био сарадник духовито, а на лесковачком. Прво што сам прочитао мене и онда је он почео да је пише, па је написао
најдуговечнијег сатиричног листа који опстаје била је прича како се једна девојка удала за Бане пикарски роман - Гуте Ђубре.
и траје упркос свему. Част је писати за „Јеж“, а Двизу. Он је продавао девизе на балаво корзо, Па како од двеста страна да направим
Кости је учињена та част да је после његове смрти испред Чик Куманово, и по цел дан је говорио монодраму?
установљена награда Хумор у српској сатири и „девизе, девизе, двизе, двизе“ и тако добио Па кад си могао од А4 да направиш филм...
да носи назив Слободан Костић- Коста. надимак. Решио сам да се упознам са Костом и Нисам никад урадио монодраму, јер просто не
Упознали смо се тако што ми је неко дао да га замолим да од тог текста направим тв филм знам шта да избацим, а и нисам сигуран да могу то
примерак Баџиних новина. Формат А4, па Прошевина. Никад га не бих снимио да нисам прво толико добро да урадим колико је добро написано.
пресавијен. Руком написан и илустрован у прошао тест код Косте. Отишао сам код њега на Роман Гуте Ђубре је објавио Јеж, па је написао
једном примерку, а потом фотокопиран и дељен посао, представио се, а он ми је рекао „Добре су приче о Пери Митићу, а наслов нисам могао никад
од руке до руке. Брзо је стекао своје фанове и ти онеј зајебанције на тв Лесковац“. То ми је дало да упамтим, па су уследиле промоције и гостовања.
колекционаре. Слат поштом лесковчанима широм подстрек да наставим да снимам емисију „Смех је Коста није волео те промоције.
Србије, а и шире. Први број Баџиних новина за лек“, јер сам намеравао да престанем због замора Чини ми се да је то било у Крушевцу на
потпитања голе истине „Само петком“ објављен материјала и хроничног недостатка средстава. манифестацији Златна кацига, где наступају
је 14. марта 1977.године. Био сам, а и дан данас Попричасмо од наши заједнички пријатељи, а сатиричари, афористичари, деле се награде, а увек
сам одушевљен текстовима, карикатурама и онда ме он упита „Читао ли си најновији роман од буде и неки специјални гост.
цртежима. Сем што је сјајно писао, Коста је био оног нобеловца Хосе Марију Археза де Мигуела Академик Матија Бећковић је био одушевљен
и вансеријски карикатуриста и сликар. Ерудита „Мостови Вавилона?“ Костиним наступом, а после у разговору и
по образовању, а по звању дипл. правник. Радио -Како рече да се зове? са енциклопедијским знањем њему тотално
је као начелник ПИО фонда. Једини аутор -Хозе Марија де Мигуел. непознатог писца из Лесковца. Кости је засметало
Баџиних новина је био Коста, па да разјаснимо -А роман? што после комплимената Матија увек пита како
зашто се новине не зову Костине новине. Ево -Мостови Вавилона. се зове, јер не памти имена, а ликове да.... И да се
шта је сам Коста написао о Баџи. Написао је -Први пут чујем и за писца и за роман. сретну после сто година по лику ће се сетити одакле
ово као предговор књизи „Само петком“, у којој -Штета.Који опис природе, па сцена на се знају. И тако ред „оно сте сјајно написали“, па
је избор текстова из Баџиних новина. Предговор мосту...- оно поређење у рангу Чехова, Нушића (ово тврде
није потписао као ни једно издање новина, јер му Мени непријатно што нисам прочитао, а и и други ауторитети) следи питање - Извините, како
просто није било стало до тога да се зна да пише. брига ме за роман, јер никако да добијем потврдан беше Ваше име...???
„Баџа је човек у чијој личној карти пише одговор да ли могу да користим његов текст. Коста Дошло време да се кући пође и Коста који
да је држави познат као Драган Стојковић. Син се насмеши и рече ми да се чуди како нисам читао одлично зна ко је господин ко га хвали, а не може
је Ђорђа Стојковића, званог Ђоче, чувеног тај роман, јер кад је питао неки његове другаре, - име да му упамти, рече гласно да су сви чули - Е,
угоститеља и ћевабџије који је измислио уштипак сви су рекли да су читали. ја сад мора идем и много ми је мерак да један
и први освојио награду „Златни Роштиљ“. Због Можда ги било срамота да кажу да нису геније ко што сте ви мисли тако од мене. Па плус
породичне традиције, јер му је још деда држао прочитали, кажем ја. и академик. Да знаш Брано Црнчевићу да ми је
кафану у чаршији. Па несу могли ни да прочитају јер сам много мерак што смо се упознали!
Баџа има диплому кувара и ћевабџије, па је, измислија и име писца и назив на роман. За јубиларни 300 број Јежа писали си
узгред да кажемо, као такав радио и на мору, и то И то је био тај Костин тест. Ако се правиш и Бећковић и Брана. И Коста. Прича Вртлог.
као мајстор за рибље специјалитете. Иначе, Баџа је паметан и начитан, па викаш да си читао, онда те На чистом књижевном. Чисто да се зна кад је
мајстор за све могуће и немогуће кварове било које Коста изврти на петобанку. нешто добро написано, свеједно је на ком језику
машине, апарата или справе. Има највећу збирку Тест сам прошао, а дозволу сам добио кад сам пишеш, а ако се држимо оца наше писмености
алата за све занате у којима се тражи прецизност. рекао да се то неће ни емитује, ако он не одобри. који рече „пиши као што говориш, а читај како је
Такође, он је вегетаријанац који прави најбољу Био сам хиљаду посто убеђен да не може да не написано“, у чему је проблем ако неко пише на
рибљу чорбу и телећу главу. О роштиљу, телећим буде добро, јер је тако добро написано да глумци призренско-тимочком дијалекту, јужноморавском
језицима, шкембићима и коленицама нећемо ни само треба да кажу текст. Како је и Богољуб Митић и лесковачком говору.
да говоримо.“ Ђоша био Костин фан, из прве је пристао да игра Писуј како си збориш, читај си како си
Како рекосмо, његове новине постоје већ у филму, а он је убедио Љубишу Баровића, првака је написано.
14 Нова наша реч

