Page 9 - NNR 18

Сава Димитријевић
ВЛАЈКОВА УЛИЦА

МИТИЧКИН СОКАК

Крштено име је – Улица Јанка Катића. Ако си па жедан, не пијеш воду из реку, ел неку школу, дођеш у чаршију а он већ испред
Позната је као – Митичкин сокак. па из кладенац ископан у песак – ко ники пут биоскоп увек је туј кад ти треба с онуј голему
А сви је знају по томе што је у тај сокак што се работило - ископшаш рупу па чекаш крошњу пуну са семке
– Кика Семенкар. да се вода из реку процеди кроз песак и такој И други су продавали семке, били су и
Тај сокак неје порасја. Ко да неје имаја кд. процеђену гу пијеш. Тој је било! А сг дођеш други семенкари, ал само је он бија – Кика
А имаја је, али настаја је у време кад се ишло на Оџарогу пумпу на клип поред реку, с једну Семенкар.Сви памтимо само њега – ко да је
плк. Мислило се - плк! И зборило: руку пумпаш, а у шаку фаћаш воду и пијеш само он Лесковац продаваја семке...
- Куде си толко запеја! Плк! Има време. колко оћеш. Нити ти кој брани нити ти мери
Све може да сачека! Ако не буде днс - ће буде нити ти броји гутке. Пијеш с мерак, а вода
јутре! А до јутре колај работа – има време. Сем ладна... Јес да и она мало мирише на песак и
за воз и автобус! Ако треба негде да идеш - само неке мутљавине што ги доноси река, ал вода
воз и автобус не чекају! Ако закасниш – оде иде из дибину, чиста је и знаш које пијеш...
воз, а ти после жми на станицу док дође други Сокак има службено име – улица Јанка
воз, ел па да дођеш јутре.. А сем воз и аутбус Катића, а сви га знав и викав – Митичкин сокак.
који никога не чекају - све остало ће си буде! У Митичкин сокак – Кика Семенкар. С
Такој и Митичкин сокак – набраја године и качкет. Качкет с ладњак скиђа од главу само кад
памет, ал не порасте. Јер сокак не стари. Само спије. А можда ни тг. Кој то зна! Увек насмејан.
ми – старимо! Ми који живимо у сокак.. И А и кад се не смеје – очи му се смејев. И такој
еве, и сг, после толке године, још трчимо – те насмејано и гледа. Док ти из чашку сипује
боси,табани ни испуцали од трчање по сокаци. семке и ти ги буташ у џепови док се не издујев,
Прсти на ноге ни рачокљани. Још од кад снег па после буташ руку у џеп и грицкаш све док
почне да се топи и стреје почнев да капев, и последњу семку што се забутала у поставу
земља се још неје угрејала, а ми – већ боси не наалкаш, извучеш о изедеш..
трчимо по сокак! Кој ти дава забадава! – викали смо!
Сокак одавно порасја, а године оставија у И што се каже – све прошло, а има га!
време кад се говорило – Ич не итај - да нешто Еве, Кика и сг стоји пред школу, пред
не прерипиш, не забравиш. бијоскоп! Куде год да пођеш – ту је! Отиднеш
И кој тој да разуме? Прошло време, а увек у другу улицу и окренеш се - он је па туј.
ни нешто фали. Увек и највише године које су И да си теја и да неси теја – неси могја да
прошле... га проминеш!. Ти мислиш да је пред школу код И увек – на брзину црпе с чашку семке
корпу и сипује ти у шаке. Јер поза тебе већ
чекају други. И причало се да у онуј брзину и не
видиш да је у пола чашку турија прст а у другу
половину – семке. И викали смо и смејали се:
-Кико не мој штипеш, нека буде цела
чашка, а не пола – пола. Кика покаже сви
прсти и каже:
- Не штипем ништа, еве погледај – и овај
пут полако зафати семке и покаже ти чашку, а
чашка до вр пуна са семке. Је л видиш, каже
Кика – пуна чашка.
И сви с смејемо. Смеје се и Кика. Семке
смо јели, за шалу знали и никад не замерали..
И кој те па пита – да ли ги штипе ел не.
Важно је да су семке код Кику – најбоље!
Знаја гим је – мерку и код њега увек врије од
муштерије!
А семке оволке – ни један семенкар неје
имаја толко крупне и пуне семке. А не ко онеј
спљискане и прозукле, па можда помало и
буђаве. Тој код Кику неје могло да се деси..
Семке едемо куде стигнемо и на игралиште, на
улицу, у биоскоп. .. Кад се престава заврши и
гледаоци искочив из биоскоп чистачи не мож
Сокаче ко у џеп да га туриш - ако баш реку, а он на корзо пред биоскоп с корпу пуну изметев салу од онеј љуспе што су остале
оћеш! Малечко. Искочило из Влајкову улицу са семке. Корпа голема. Мислиш пе шес кила, док смо јели семке и пљуцкали. Гамиле по
и отрчало у реку да се обања. Да се завукује а има можда и десет кила. Ники гу никад неје нас кад искочимо из бијоскоп.. Све ни језици
у думељи уз обалу. У онеј дебеле ладовине од мерија. А да има дваес кила и тој би било мало испличени, слани, изгребени...Да те Бог сачува..
високо бресје и упрчене тополе. Лево Ветерница колко смо код њега семке купували. Док идемо Чудо једно како ни се вилице никад несу
узводно до Пољопривредну економију и Јерине по Корзо, стојимо пред школу, пред биоскоп, укочиле од толко едење..
воденице и Доњу Јајину. Чк тамо. А пре тој док стојимо уз нику гвоздену бандеру, или смо
само што се не соплете на онуј дебелу буку ли, истрчали из учионице на велики одмор, док се (Наставиће се)
гвоздену цевку ли на коју искача врућа вода гурамо да улегнемо на игралиште, седимо на
из Електричну цвентралу. Вода – врелац. Кад трбине на игралиште – Кика је увек туј. Ко да Local Press Laboratorija је пилот
се измеша с воду у реку бањаш се колко оћеш зна кад ћемо и куде да будемо да купимо семке пројекат развијен у сарадњи са
и докле си кажеш – уживанција. На туј буку и грицкамо. организацијом Free Press Unlimited и
по цел дан бања се цело Подврце па и онија Не знам како али – знаја је. Имаја је туј уз финансијску подршку Министарства
преко реку од Оџачарови па нагоре уз сокак особину – да будемо увек тамо кад ни се иностраних послова Краљевине
до Светоилијску улицу и Сат малу. приедев семке. Ти мислиш да си га среја код Холандије

Нова наша реч 9