Page 12 - NNR 18

ЧАЂАВА ПЕГАВОСТ ЛИСТА ЈАБУКЕ И КРАСТАВОСТ ПЛОДОВА

У периоду од фебруара до јуна долази до примарних инфекција са растом, док се остало здраво ткиво нормално развија, због чега долази
узрочником чађаве пегавости листа и краставости плодова јабуке. до деформација и пуцања плода, а често и продора других патогена.
Гљива презимљава у зараженом лишћу од протекле вегетационе године Након отпадања зараженог лишћа, гљива прелази на сапрофитски начин
и зависно од временских прилика, споре могу бити зреле већ крајем живота. Јачи напад може да се очекује оних година када су честе кише
фебруара или почетком марта. Уколико су споре зреле, потребна је у априлу и мају месецу. Инкубациони период је јако кратак и током
киша и инфективни материјал се у том случају избацује под великим вегетације може да се оствари и до 20 секундарних зараза.
притиском. Прве аскоспоре дозревају пре појаве првог лишћа, а већина Сузбијање обухвата превентивне мере и хемијске мере. Превентивне
аскоспора из псеудотеција избацује се од друге половине матра до мере су правилан избор земљишта, избор сората, размак између редова,
краја јуна у време листања јабуке, од фазе зеленог пупољка до опадања проређивање крошње, нега засада, правилно ђубрење, сузбијање корова,
круничних листића. као и сакупљање и уништавање оболелог опалог лишћа. За примену
За избацивање аскоспора неопходно је да је оболело опало лишће хемијских мера потребно је одређивање оптималног момента апликације
овлажено, а до поновног избацивања долази са новом кишом. Аскоспоре фунгицида преко прогнозе појаве биљних болести, што је пресудно за
се ваздушним струјањем преносе на зељасте делове биљке. контролу болести и економски успех. Сврха прогнозе је спречавање
Узрочник краставости јабуке Venturia inaequalis или фузикладија епидемије болести правовременим информацијама о почетку болести,
Fusicladium dendriticum најчешће заражава лист и плод, а ређе цвет и развоју и јачини напада.
младаре. На листовима од пролећа до јесени могу да се уоче маслинасто Кључни моменат у заштити јабуке од проузроковача чађаве
зелене пеге, већином на горњој страни листа величине око 1 cm, често краставости хемијским мерама је успешна заштита осетљивог биљног
пеге могу да се спајају, при чему је лист деформисан, а као последица ткива од инфекције у рано пролеће у време ослобађања аскоспора.
јавља се слабија асимилација, јача транспирација и при јачем нападу лист Уколико после завршеног периода од ослобађања аскоспора нема пега,
се осуши и отпадне. На плодовима се симптоми јављају од заметања до може се рећи да нема потребе за даљом применом фунгицида.
бербе, а најосетљивији су при величини ораха. Испод пега ткиво престаје пут крајем вегетације, а после бербе 5%-тним раствором урее, да би се
Јесење третирање уреом и бакром изводи се у два наврата. Први
ПЕПЕЛНИЦА ЈАБУКЕ изазвало убрзано опадање лишћа и његово убрзано разлагање. У другом
наврату након 7-10 дана изводи се 0,5%-ним раствором неког бакарног
препарата у циљу заштите евентуалних рана од петељки насталих
Проузроковач пепелнице јабуке (Podosphera leucotricha) води опадањем листа. У овом периоду могућа су и два до три третмана уреом.
порекло из Северне Америке, када је први пут и описана 1871. године. У Следеће третирање је пред кретање вегетације, када се установи
данашње време распрострањена је свуда где се и гаји јабука. Економска да гљива презимљава и у виду мицелије, а препоручује се третман
штетност посебно се огледа код осетљивих сорти: јонатан и ајдаред и бакарним препаратима.
њихових хибрида у смањењу фотосинтетске активности и умањењу Најважнији третман за успешну заштиту од чађаве краставости је
развоја листа, ластара и цветова, а код неких сорти на плодовима се у фази отварања пупољака и изводи се бакарним препаратима.
појављује и мрежица. Јачи напад пепелнице доводи до некрозе лишћа, Даљи третмани у току вегетације базирају се на праћењу
успоравања раста летораста и редукције формирања летораста, што метеоролошких података, уз помоћ извештајно-прогнозних података и
смањује принос и квалитет плодова. временске прогнозе. Третмани се кад год је то могуће изводе контактним
Први симптоми се јављају у пролеће каснијим отварањем заражених фунгицидима, док се системични фунгициди користе у минималној мери
пупољака. Лишће и цветови који се развијају из заражених пупољака и увек у комбинацији са превентивним фунгицидима.
прекривени су густом превлаком беле до светло сиве боје настале
од спора и мицелија патогена. Ни цветови се не развијају нормално, Мирјана Петровић, дипл.инж.пољ.
добијају светло - зеленкасту боју и не дају плодове.
Сви симптоми се могу поделити у две групе, настали због СЕЋАЊЕ
примарних, односно секундарних зараза. Код примарних зараза младари
бивају у целини нападнути и прекривени мицелијом и конидијама
патогена, због чега добијају белу боју, тзв. „бели младари“, а у току
вегетације са њих отпада лишће.
Секундарна инфекција у току вегетације на листовима и младарима
доводи до пепељасте мицелијске превлаке, чиме се знатно умањује
интезитет фотосинтезе. И на плодовима осетљивих сорти може доћи
до појаве рђасте мрежице која је утиснута у покожици плода ( јонатан,
ајдаред и др.).
Гљива презимљава у виду мицелије у унутрашњости заражених
пупољака из претходне године. У пролеће са кретањем вегетације
и отварањем пупољака, патоген постаје активан и колонизира све
надземне зељасте делове биљке, а даље се преноси ветром. Гљива
се развија при температурама од 10 - 30 С. За заразу није неопхода
0
киша, већ влажност ваздуха изнад 60%, чиме се отежава прогноза
појаве болести. Лист старењем стиче отпорност, мада механичка
оштећења могу да омогуће инфекцију. Висок интезитет заразе пред
крај вегетације утиче на већу зараженост пупољака, а тиме и већи
инфекциони потенцијал за наредну годину, смањено формирање
цветних пупољака, уједно и смањен принос.
Сузбијање пепелнице постиже се интегрисаном применом
агротехничких, помотехничких и хемијских мера уз редовно механичко
уклањање оболелих младара и летораста. Најважније је смањити
инфекциони потенцијал презимљавања патогена на пупољцима, што се
једним делом постиже природним путем, дејством ниских температура ДРАГАН МИЛЕНКОВИЋ
на угињавање спора током зиме, а потом уклањањем летораста са
зараженим терминалним пупољком током редовне резидбе. Током
вегетације новонастале „беле младаре“, такође је потребно механички
уклонити, мада је најбоље уклањати их од фенофазе „мишјих ушију“ до
почетка цветања. Одстрањени делови се износе из воћњака и уништавају Тужне су три године од када ниси са нама.
спаљивањем. Хемијско сузбијање је потребно да се редовно спроводи, С поносом те помињем и чувам од заборава, јер
јер се инфекција патогеном пепелнице дешава и без слободне воде на вољени не умиру, драги брате!
листу, а при високој релативној влажности ваздуха. За ту сврху користе
се фунгициди на бази сумпора, крезоксим-метила, трифлоксистробина,
флусилазола, миклобутанила, пенконазола и трифлумизола. Фунгициди Почивај у миру и нека ти је вечна слава!
из групе ихибитора ергостерола могу се максимално користити четири
пута у току вегетације, а фунгициди из групе стробилурина три пута.
Посебно је важно сузбијање почети пре цветања. Могу се користити
и биолошки препарати на бази уља и сојева Bacillus spp. Сестра Јасмина
Мирјана Петровић, дипл.инж.пољ.
12 Нова наша реч