Page 10 - NNR 18

Нација и национализам:

НАЦИОНАЛИЗАМ У ХЛАДНОРАТОВСКОМ ПЕРИОДУ (4)

Пише: Александар Стојановић

Пут који смо до сада прешли, логички
и садржински је кохерентан. Најпре, било је
речи о феноменологији нације и национализма
у онтолошком смислу – пружен је увид у нека
размишљања о овим политичким појавама.
Њихово одређење је остварено приказом
теоријских поставки Ернеста Гелнера, Ерика
Хобсбаума и Бенедикта Андерсона, али и
„здраворазумским“ тумачењем ових појава,
које је присутно у говору и размишљањима
ширих друштвених група. Указано је на
могућност учешћа субјективних и објективних
параметара у одређивању припадности
одређеној нацији. Како је прихваћена
Гелнерова дефиниција национализма, по
коме „национализам представља принцип
по коме политичка и етничка граница треба
да буду конгруентне“, она је представљала
полазну основу за теоријско разлучивање
појма национализма са појмом шовинизма.
У том настојању, објашњавајући природу
идентитетске логике, на којој почивају
све националистичке идеје, дошло се до
закључка да у рудиментарним аспектима,
постоји огромна подударност национализма
и национал-шовинизма. Када је, у микромери, објашњен пут перципирања актуелних идеолошких,
Први део рада је послужио као својеврсно којим је структурална страна државе ишла економских и геополитичких трендова у
„чишћење терена“ – дефинисани су појмови током историје, наглашена је тачка судара савременом свету, без намере да се приступи
нације и национализма, објашњене су њихове државе као кровне друштвене организације таксативном набрајању свих друштвених
основне карактеристике и функције, те су и национализма, који је у деветнаестом варијабли које доносе креирању савременог
тиме створени услови за даље понирање веку фигурирао као доминантан идеолошки света. Дакле, биће споменути само неки
у ову занимљиву проблематику. То је образац. Тај однос је, најпре, био у форми индикатори. Пре тога, потребно је временски
учињено у другом делу есеја, када је писано колизије, а после извесног времена, ограничити посматрани период који је
о историји националистичких идеја и путу амортизације. Држава је почела да прихвата оправдано окарактерисати као „савремени
који су те идеје прешле током осамнаестог вредности национализма и да се њима свет“. Под њиме подразумевам раздобље од
и деветнаестог века. Истакнута је теза да користи. Та инструментализација, њен ток краја Другог светског рата до данас.
национализам формира нације, а не обрнуто. и домет, је приказана као комбинаторика Како је у раду већ истакнуто, избијању
То је детаљно елаборирано кроз приказ значаја меких и тврдих метода, путем којих је од светских ратова је у великој мери кумовао
интелектуалног покрета, који је почео са народа постигнут пристанак, а не само позадински процес симбиозе државе
Русоом, а завршио се са Хегелом. Посматрано груба принуда. Речено је, на крају трећег и национализма, који се, различитим
је и историјски контекстуализовано дела, да је брак национализма и државе интензитетом и географском дистрибуцијом,
рађање идеја о љубави према заједници изродио нека од највећих зала знаних човеку. одвијао током деветнаестог века. Упоредо
и интринсичним вредностима матичне Такође, постављено је питање о будућности са повезивањем национализма и државе,
друштвене групе. Указано је да је на том национализма у савременом свету, којим у „научним“ круговима су све чвршће
путу, огроман утицај имало просветитељство, доминира глобализација. Виспрени читалац утемељење добијале расистичке и социјал-
као културни, књижевни и шири друштвени је, такође, могао да примету да је у речима дарвинистичке теорије о јаким и слабим
покрет, у коме је централно место заузимала којима се служио писац, постојојала одређена народима, чиме је одстрањивању нејаких,
рационалност људских бића, по чему су она, злогукост и песимизам који није било дата „научна“ легитимност. Уосталом, расна
једнака. нарочито тешко открити. Како другачије припадност је постао још један индикатор
Након што је, укратко, приказана третирати констатацију да, у савременом националности, који су радо користили
нит која је у супстанцијалном смислу свету, постоје одређени ретроградни британски колонизатори, а нарочито,
повезивала ставове Русоа, Балтазара, трендови, која нас, поступно, враћају на дане фашистички режими. Врхунац лудила је
Хердера, Шилера и Фихтеа, истакнута је које, као појединци и цивилизација, желимо остварен успоном Адолфа Хитлера и Бенита
потреба контектуализације друштвене теорије да заборавимо. Очему је заправо реч? Мусолинија у Немачкој и Италији и њихова
тог времена, са политичком праксом која улога у историјском страдању 1939-1945.
је доминирала у тим данима, а у којима САВРЕМЕНИ СВЕТ „Фирер“ и „Дуче“ су своја уверења до-
је најмаркантнији фактор био један други ве ла до нивоа верског принципа, а њихов
Левијатан политике – држава. Разумети правац којим иде национализам на ционализам се врло лако прелио у фашист-
Управо је трећи део есеја донео причу ичку одору нетрпељивости, прогона, мучења и
о односу националистичких идеја, а у савременом свету, претпоставља његово убијања других народа због своје, инфериорне
базично разумевање као таквог. Наравно,
касније, национализма, и државе. Та стаза друштвена стварност је непресушна инспи- националне припадности. Та је неслав на епи-
је почела формално-правним одређењем рација за тумачења различитог захвата, а томе зода, читаоцима позната.
карактеристика и функција државе. Даље, су нарочито подложна светска дешавања и Познато је и то да су политичке вође
истакнут је Вестфалски мир из 1648. године, догађаји од историјске важности. Стварност је Америке, Британије и Совјетског Савеза,
као врло важан датум у развоју савремених динамичка категорија, и постоји читав спектар Рузвелт, Черчил и Стаљин, закопавајући
суверених држава, а након прегледног аналитичких нивоа њеног разматрања. За секире међусобне нетрпељивости и
упознавања са оним шта држава представља потребе овог прегледног рада, који није идеолошке неподударности, усмеравале
у формалном смислу, писано је међуутицају писан у сврху његове научне и академске ток рата и обликовања послератног света.
филозофских, историјских, организационих, валидације, сматрам да је најсврисисходније А тај послератни свет је, после „спуштања
економских и технолошких претпоставки на анализирати неке детерминанте које писац Гвоздене завесе“, имао биполарну планетарну
формирање државе какву знамо данас. сматра важним, на основу његовог сопственог конструкцију. Тињајући анимозитет и борба за

10 Нова наша реч