Page 8 - NNR 18

ИЗОЛАЦИЈСКИ ПЕНЗИОНЕРСКИ ДАН(И) БОСИЉКЕ ПАПАЧЕК

(Ономад)

Босиљка Папачек је просветни радник у је истекао рок трајања... Не проводим ја дан
пензији. Како сама уз смех каже, има између само у неким физичким активностима, ту су и
60 и 100 година. До појаве пандемије изазаване филмови на тв. Волим да одгледам квалитетне
корона вирусом имала је дан испуњен разним драме и комедије. Тренутно су ми комедије
активностима, од оних уобичајених где спада најдраже, с обзиром на то да је пролеће, а ја не
набавка кућних потрепштина, измиривања могу уживам у шетњи и препешачим по навици
разних рачуна, преко активности у удружењу пар километара. Сада по мало вежбам у стану,
пензионера до дружења и шетњи са пријатељима морам да надокнадим пешачење и пентрање уз
и пријатељицама. Зато јој је и тешко пало и низ степенице, јер живим на трећем спрату.“
24-рочасовна забрана кретања. Сем шетњи Босиљки недостаје и курс
-Слушам комшијске птичице у кавезу, па енглеског, на који је кренула пре пар месеци.
ми се чини да сам и ја у кавезу. Али, ако те птице -Похађала сам тај курс иако су ме многи
могу да весело цвркућу, могу и ја да слушам питали „Шта ће ти то?“. Међутим, мени је било
музику. Имам неки стари радио-касетофон који уживање да слушам предавање или да пишем
„хвата“ само једну станицу, али, на моју срећу, домаће задатке. И сада то радим, обнављам
ту је музика коју радо слушам (Сергеј, Масимо, градиво, решавам задатке као укрштенице. А
Галија, Црвена јабука...). Пошто се бавим и онда пређем на уобичајене укрштене речи, јер
сликарством, ово је згодна прилика и да брже ће једном доћи крај. До тада се трудим да свој ми је и то начин за одмор...-
завршим неке започете радове.- дан испуним на уобичајен начин. У ово време На крају преносимо Босиљкин поздрав за
Просветни радници стално праве неке сваке године почиње да клија цвеће на мојој све људе, посебно оне у трећем добу.
планове и програме рада. Иако је већ неколико тераси, требало је то уредити пре тога... Затим, -Останите кући. То је једини начин да
година у пензији, Босиљка и даље има ту навику, ово је сјајна прилика и да урадим неке ствари будете сигурни да ћете врло брзо изаћи из куће.
која је врло практична ствар ових дана. у стану које стално одлажем, да „претресем“ Све пролази, проћи ће и Корона!-
„Навикла сам на дисциплину, па тако фиоке и прегледам чега се ту накупило, да
третирам и ове вирусне, неизвесне дане, којима коначно бацим нешто што ми не треба или му И.С.
НАКОН ВАНРЕДНОГ СТАЊА Писмо из Шпаније: Виолета Радивојевић, Лесковчанка

-Наравно да је велико олакшање када коначно можете да изађете ИСКУСТВО СА КОРОНОМ
из свог места становања кад и како хоћете, - каже пензионер Босиљка Виолета Радивојевић је тренутно на југу Шпаније, у граду
Папачек и додаје да је значила и она олакшица од сат времена. Аликантеу. Тамо је дошла у децембру са жељом да проба да остане
-Али, то је било некако у дуже.
грчу, у ходу и брзом кретању -Аликанте је прелеп град на југу
са штоповањем времена из Шпаније и то град туриста. Био је препун
страха да се не прекорачи... што људи који живе у њему, што туриста,
Сада, када нема огран ичења, а почетком фебруара је било људи који су
могуће је правити неке се чак купали мору, јер је било лепо време.
планове на дуже, отићи у Ја још увек нисам успела да се окупам.
Успела да извадим њихов регистарски бр
посету код неких рођака и тј. НИЕ. Истекло ми здравствено путно на
пријатеља с којима се нисам три месеца које сам имала и због короне
видела сво ово време. Опет, још увек нисам успела да отворим рачун
ту је и даље неки, можда у банци и узмем приватно здравствено
не страх, више брига и осигурање.-
опрезност да се ковид не Мештани криве туристе за брзо
врати... Није то паника, више ширење епидемије, али су људи јако
је реалност, јер је тај вирус и озбиљно схватили ситуацију и итекако се
даље ту са нама. Уосталом, придржавају свега, јер им је Италија сасвим
довољна као пример, сматра Виолера, али
то показују и бројке, стално примећује и да је очигледно било неких
и изнова имамо новооболеле. пропуста.
Ја сам прошле године имала -Јако је ружан осећај када вам овде кажу да смо ми кривци за
врло непријатно искуство, ширење епидемије. А то исто вам кажу и нашој земљи, Србији, да смо
разболела сам се и имала све ми кривци за ширење епидемије, тако да ми нити смо тамо нити овамо,
симптоме које данас имају имам утисак да нигде нисмо пожељни. Сви наши који су, углавном,
оболели од короне. Чак ме је овде дошли су да раде сезонске послове типа берба трешања која сада
докторка Дивна Митровић из креће, па нектарина, итд. Сада је знак питања од када ће замрзнути
АТД-а ставила на кисеоник, време које смо силом прилика овде и коме ће се толерисати, а ко ће
морати да оде. Прекорацења јер било већ у фебруару, када није било
јер сам тешко дисала. То је слободних места на летовима ка назад. Сада су излази из делова града
оно што ме брине и опомиње на опрезност.- затворени, на аутопуту је тек по неки комби и то је то.-
Босиљка покушава да надокнади пропуштене шетње због ванредног Живот у крона условима је махом сличан свуда. У Аликантеу, каже
стања и каже да радо прошета у парку на Хисару, поред реке, мостова... Виолета, раде само продавнице и апотеке, али и они имају скраћено
-Одмара ми очи поглед на зеленило, с обзиром да живим у стану радно време.
у сво време док је трајало ванредно стање сам могла да гледам само у -У редовима се чека, али мора бити растојање између од једног
суседну зграду и кровове. Негујем више врста цвећа на својој тераси, метра. Један из куће може једном дневно да пазари. И тако је овде већ
али ни оно није било никло у том тренутку, па су околне зграде још пет недеља. За неношење маски и рукавица је казна 150 евра, а нема их
више долазиле до изражаја... Сада се сусрећем се са пријатељима и у продаји, па тако користимо једну и прскамо је алкохолом. Знамо да
то није заштита од вируса, већ само да не бисмо плаћали казне. Пета
познаницима, проћаскамо, али се трудим да испоштујем препоруке о недеља је како смо у изолацији и продужили су нам је до 25 априла.-
физичкој дистанци, ту је маска... Ипак је сада лакше, јер сама идем Ипак, иако све ово звучи суморно Виолета каже да не дозвољава
у набавку кућних потрепштина, не морам да молим неког да ми то да све ово утиче на њену психу.
учини. Али, опет, с друге стране, кад одем на пијацу запитам се ко -Гледам на све ово са ведрије стране, иако и кад све ово прође
је продавац од кога узимам поврће, воће... Да ли се он придржава не знам ни где ћу, а ни шта ћу, као многи наши људи овде. У сваком
прописаних мера?- случају, о томе ћу размишљати тада, јер, реално, сада ништа не зависи
од мене.-
И.С. Иван Спирић

8 Нова наша реч