Page 10 - NNR 7
P. 10

ЖИВОТ КАО ИЛУЗИЈА


                                     Славица Б. Лазаревић, ИЛУЗИЈА,   Лесковац, 2020.
                   Нема светлости без сунца                                     са јасним Афродитиним ликом. А права
                         и човека без љубави                                    љубав, која је оставила неизбрисив траг
                                     ГЕТЕ                                       на сјајном мозаику осећања и оданости
         Сваки човек је тајанствена ризница                                     не може никако бити илузија.
      богатства ума , осећања, способности,                                         Други  део  ове  изазовне  књиге
      енергије, талента, љубави, патње, радости,                                саопштен  је  под  поднасловом  „Кад
      али  само  по  неки  успева  да  продре  у                                певају славуји“ који знају да препознају
      дубину неоткривеног златног рудника                                       праву љубав и зато су изливе нежности
      своје племенитости и вулканске ерупције                                   пратили својом предивном песмом на коју
      за разумевање живота. Дуго је то скривено                                 „може и Цар да завиди“. Љубав Славица
      благо постојало у суптилној души Славице                                  Лазаревић назива „дететом слободе“ када
      Лазаревић, коју живот није мазио, да би                                   нема доминације и када се узајамно дарује
      избило свом силином задивљујућег умећа                                    вера, нада и истина. Она може бити  вечна
      да све то искаже  на  изузетно упечатљив                                  и кроз реинкарнацију којој је посвећена
      начин., специфичним поетским приступом                                    и посебна песма потврђујући силину већ
      без стиховног канона, али са изузетним                                    доживљене, а онда изгубљене љубави која
      песничким  набојем    пред  крај  седме                                   се може само на овај начин поновити у
      деценије  свога  живота.  Кроз  прозно                                    рајском врту „чије ће она кључеве бацити
      поетске стихове у 101 песми открила је                                    у брзу реку и нико их не може наћи“.
      тајанственост своје личности, богатство  причу саопштила је на начин који читаоца   Књига се завршава поднасловом „
      духа, скривеност умећа и способност да  доводи  у  екстазу  како  од  изазовних  С оне стране“ када поетеса, ипак, мора
      поклони исто толико ружа ономе коме је  наслова, тако и ознаком да је свака песма  да призна да љубав није вечна, јер су од
      подарила сву силину своје љубави која ће  у  првом  делу  ове  обимне  књиге  ода  ње остале покидане нити и патетично
      трајати до краја живота. За њу је та љубав  љубави, када је била свесна велике и не  закључује да је вечна само тишина.  Тако
      била садржај бивствовања, остварење  сакривене љубави и када рима није ни  нам заокружује своју животну причу, али
      снова,  предавање  без  остатка.  Збирку  потребна, јер је свака реченица више од  са јасном поруком да живот мора да се воли
      песама изузетне садржине и сензибилности  поруке и предивног сазнања тог осећања  истом оном силином коју љубав дарује.
      назвала је илузијом без обзира што је  видљивог, доживљеног, запамћеног, јер  Славица Лазаревић, овим својим делом
      свака написана реч убојита стрела њене  оно оплемењује све што својим дахом  ушла је цветни врт књижевног богатства
      животне приче, која се ретко среће. Ако је  додирне и потврда је  Шилерових речи  истом снагом којом је доживљавала љубав
      илузија неостварљива машта, самообмана,  „Настали сте у љубави, у љубави цветајте.“  и патњу, бол и тугу, радозналост, капи кише
      привид, уображење, онда свака песма то  И наша поетеса знала је да цвета када  и пољско цвеће, рана свитања, судбину
      демантује силином исказивања патње,  јој је била подарена љубав, да је доживи  и тако редом богатство живота да би је
      али и неописиве љубави која је стално  силном муње, па чак и кад је ОН који јој  завршила  поруком  „Без  Тебе  остајем
      била у искушењу, не због искрености  је узвратио љубав отпутовао међу облаке  без  даха,  била  сам  Ти  недвосмислено
      двоје људи, него због природне неправде  остао је међу ружама које  сада грли. Тешко  привржена, једина моја љубави.“ Књига
      коју је требало поднети и савладати је без  је пронаћи песника који ће своју личну  је луксузно опремљена, добила је врсну
      обзира на негативна искушења и исказане  трагедију претворити у илузију са жељом  критику Николе Милићевића, а текстови су
      непоколебљиве одлуке „ А, ја ћу, слободно,  да се не преда и да остане веран темељу  пропраћени сликама у колору као посебној
      храбро и даље волети живот. Радовати се  свога живота љубави не заборава. Зато не  поруци о лепоти праве љубави.
      росним зорама и са сјајем у очима лепоту  можемо прихватити поетесину илузију,
      преливати у срце своје.“             као ознаку најдивнијег периода живота  25. фебруар 2021.         Проф. др
         Своју животну и јасну аутобиографску  и љубави, јер је све то било остварено  Лесковац              Живан Стојковић

             Народна библиотека „Радоје Домановић“
                     ОБЕЛЕЖЕН

            НАЦИОНАЛНИ ДАН

        КЊИГЕ И ДАН НАРОДНЕ

           БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ


          Поводом  Националног  дана  књиге  и  Дана  Народне
       библиотеке Србије, Народна библиотека „Радоје Домановић“
       у Лесковцу приредила је сусрет са Градским дечјим хором
       „Звездице“,  тачније  презентовала  спот  химне  Народне
       библиотеке у Лесковцу, који је урађен од стране „Звездица“. Ово
       је прва и једина химна у Србији посвећена библиотеци, а текст
       је дело познатог дечјег књижевника Власте Ценића. Композитор
                                                              је Миливоје Илић, а аранжман је припремио Предраг Минчић.
          За дан оснивања Народне библиотеке Србије, најстарије установе
      културе, узима се 28. фебруар 1832. године. Тог дана је политичар,   Химна је, иначе, први пут изведена 2019. године на Свечаној
      дипломата, уставописац и кнежев секретар Димитрије Давидовић послао   академији поводом 140 година од оснивања прве Читаонице у
      писмо кнезу Милошу о уређењу Библиотеке. Новембра исте године,   Лесковцу, а може се наћи на јутјуб страници библиотеке.
      кнез Милош наредио је да се један примерак од сваке штампане књиге   Истим поводом је приређена и изложба књига „Савремени
      уступи библиотеци, чиме је установљен обавезни примерак. Овај датум   српски ствараоци“, а изложене су књиге савремених српских
      проглашен је, такође, и за Национални дан књиге, због чега се овај дан   стваралаца које је Библиотеке приновила почетком ове године.
      обележава и у библиотекама широм Србије у виду бројних културних
      догађаја и манифестација.                                                                                 ИС

      10                                                                                               Нова наша реч
   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14   15