Page 9 - NNR 7

Драган Радовић
„ЗЛАТНЕ КОЧИЈЕ“, РОМАН

Драган Радовић је читалачкој публици више љубавних и породичних прича које
пре свега препознатљив као песник, ређе повезује једна иста нит – трагање за тајном
као прозни писац. Романом „Златне кочије“ златних кочија. Путовале су те кочије из
он нам се открива у једном новом светлу руке у руку, из породице у породицу, кроз
и доказује да је подједнако талентован и векове, прича о њима преносила се из
за писање прозе, као и за писање поезије. генерације у генерацију...
У роману су се векови гомилали попут
шумског лишћа на Радановој планини, а
тајна златних кочија непрестано је скривана
и за њом се трагало. Ко разоткрије тајну,
страдао би. Ко тајну чује, оболео би. Ко
кочије пронађе и покуша да их изнесе са
светог места – семе би му се затрло. А опет
се тајна преносила с колена на колено, уз
велике жртве и страдања. Трагајући за
тајном златних кочија, ликови непрекидно
наилазе на неке знакове на путу. Врло
битан мотив у роману јесу мапе. Оне
су исцртане на прагу куће, по људским
телима, под камењем, на иконама... На
њима су обележени сви путеви, све стазе,
реке и дубодолине којима се могло доћи
до Радан планине.
Следећи мапу, ликови су следили
своје судбине, које су, попут тих мапа, и сламом. У даљини се налазио минарет
унапред биле исписане. Да ли су злато и Бајазитове џамије, а у његовој висини,
Радња романа „Златне кочије“ благо синоними, или та два појма треба тамо далеко по бреговима, видели су се
започиње још у петом веку наше ере, у разлучити? Где нас води потрага за својим редови брижљиво обрађиваних винограда.
Таурисиону недалеко од Лебана где је пореклом, а где знатижеља шта ће се збити Прашњав друм је обишао гробље испод
рођен цар Јустинијан. На непуних три у будућности? То су све питања која овај Хисара и помешао се са блатњавим
стотине страна обухваћен је период од роман отвара и над којима, након читања, потоком који је пут претворио у смрдљиву
14 векова, тако да је радња последњег останемо замишљени. каљугу. На периферији насељеној турским
поглавља смештена у 19. век. Место радње „Златне кочије“ су роман о пореклу, живљем није било много света. С десне
се мења: из Царичиног града, преко Раса, прошлости, борби за опстанак у суровом стране потока или пута, тешко је рећи,
Јерусалима, Црне Горе...али је тема романа свету у коме се чини да не можемо држати чула се песма дервиша из оближње текије.
уско везана за Србију, за околину Лебана, све конце у својим рукама. У роману има У „Златним кочијама“ Драган Радовић је
за Радан планину. У „Златним кочијама“ је и много елемената народне традиције: оставио спомен свом завичају и својим
заступљено преко 40 ликова. С обзиром на снови као предсказање, видари који лече коренима, наследницима староседелаца
то да је романом обухваћен дуг период од лековитим биљем, амајлије које штите, Радана и својим прецима. Роман је писао
преко 1000 година, не можемо издвојити пророци који виде далеку будућност.... дуги низ година, стално уносећи измене,
један лик као главни јер сваки сегмент Кроз народне обичаје Радовић сликовито а коначну верзију објавио је Лесковачки
романа има нове ликове као своје носиоце. описује менталитет српског човека кроз културни центар.
Међу ликовима се налазе и неке историјске векове, његове стрепње, жеље и унутрашње Растанком двоје заљубљених у
личности: Стефан Немања, Свети Сава, борбе. Посебно је Драган Радовић био роману почео је живот златних кочија, а
Стефан и Вукан Немањић, кнез Лазар, везан за Радан планину, зато јој је и у нашим физичким растанком са Драганом
Милош Обилић, Арсеније Чарнојевић и овом свом роману дао значајно место. Радовићем почиње живот романа „Златне
други. Оно што је посебно битно јесте У „Златним кочијама“ пише: Раданова кочије“. У роману аутор пише: Ви своје
чињеница да је Драган Радовић у галерију планина је најпитомија гора која Србију благо рађајте, упркос смрти! Тако је
ликова уписао и неке своје претке и тако краси. Она има све: и небо, и шуме, и и овај роман начин да смрти пркосимо
оставио спомен својој прошлости и својим пашњаке, и њиве. Има своје звери, своје и да докажемо да ће кроз своја дела
коренима. Животне приче измишљених птице, своје траве, своје воде; гује у Драган Радовић живети занавек. Вешто
ликова испреплетане су са животима ових недрима, звезде у ноћи и тајне. Тајне у преплићући историју и имагинацију, писац
историјских личности тако вешто да се ваздуху, у земљи, у води. Све што је бог је успео да испреде причу о кочијама које
тешко запажа граница између историје створио дао је овој планини: и лековите и путују кроз време, места и људске животе.
и фикције. отровне траве, лековите и отровне воде, То путовање превазилази границе физичког
Прве кочије у роману настале су из лековите и отровне људе… руднике злата и стално изнова почиње. Кочије у овом
љубави, као плод жеље да један обичан и зла…– А кад би планина проговорила? роману далеко су од обичног превозног
свињар Димитрије својим златарским Шта ли се све на њој догађало; које ли средства, напротив – настале су као плод
умећем задиви Биљеницу, сестру цара тајне чува у грудима?– Толико мало људи креативне енергије љубави која ствара
Јустина. Упркос класним разликама, има на планини, а толико чуда... надљудска дела.
између њих двоје се рађа љубав која је Драган Радовић није изоставио ни Као што су некад славног цара
овековечена у златним кочијама које је Лесковац у свом роману. Најпре спомиње Јустинијана златне кочије водиле на пут
свињар Димитрије направио за своју драгу. како је је византијски цар Манојло Комнен ка вечности, тако ће и „Златне кочије“
Сматрајући да је недостојан Биљенице јер дао у посед Глубочицу, област с обе стране Драгана Радовића сваког читаоца одвести
је она царева сестра а он сиромашни сточар, плавне Мораве, некаквом мудром, моћном у једно незаборавно читалачко путовање.
Димитрије бежи, али иза те љубави остају и душевном Стефану Немањи. А о самом
исковане златне кочије и дете – будући граду Лесковцу у роману пише: Лесковац
цар Јустинијан. Међутим, прича о цару је лепа варош окружена палисадима. Са Ана Јовић,
Јустинијану само је увод у комплексну обе стране Ветернице раштркале су се уредник књижевног програма
радњу која ће се потом разгранати у ниске куће покривене ћеремидом, трском Лесковачког културног центра

Нова наша реч 9