Page 15 - NNR 6

Страхиња Т. Костић
ЗИМА БЕЗ ВРАБАЦА (2)

Сећање једног Мурџомалца
Његове жалбе, осим чувеног и прихваћеног: оца чика Бору и вучјака Рекса.
„Ја, доле потписани молим горњи наслов да ...“, Госпођа Ели је говорила српски са тврдим
биле су препознатљиве по тврдњи да се тај и тај француским „р“, пушила на муштиклу, персирала
не осуђује због онога што је наведено у тужби, тетка Паси, псовала без српског глагола и, у
него због онога што није наведено, те Крста љутњи, говорила тетка Паси: „ Ви, нано, не
Симиџија једини поседује смелост да то напише једите говна!“ Госпођа Ели је редовно слала
у жалби, а оптужени ће то да потпише, јер „ ... пакете у Хамелбург и Оснабрик, официрске
ако сада не закукуричемо када ћемо?“ логоре Немачке, као и фотографије деце. На
Суд је осудио Маршала (не знам му име, једној од њих је био и Рекс са савијеним репом
због чега ме је срамота) на три месеца затвора, и тетка Паса забринутог изгледа и неодређеног
јер је Маршал причао по Лесковцу оно што је погледа.
чуо од Грге Златопера на „ Гласу Америке“ : „ По ослобођењу, капетан Борислав Наумовић
Браћо Срби, стрпите се још мало. Енглези ће за није се вратио у Лесковац. Госпођа Ели се
кратко време да се искрцају у Боку Которску и распитивала код југословенског Црвеног крста
на комунисти има да видимо леђа.“ да ли нешто знају о њеном мужу. После четири
Крста Симиџија, као дрвени адвокат године неизвесности, тетка Пасин млађи син
уплашеног Маршала, у жалби је написао: „Када Аца Гурман је донео вест да му је брат жив и
сам за време окупацију слушао Радио Лондон тад здрав и да се налази у Француској. У то време,
сам био добар за другови. Питајте Бају и Столета било је опасно да се открије име лица које му
из Миланово, а може да посведочи и поп Гуте. је то саопштило.
Немци су могли сто пута да ме утепав. Сада не Тетка Паса је и даље, када јој скочи
ваљам јербо слушам Гргу из Америку. Слуша га крвни притисак, журним кораком хитала ка
и ОЗНА. За овој се распитајте код друга Јову. Каспаровом мосту, у чијој близини је била
Ја да вам кажем друже судија. Мене суд није Васина берберница са пијавицама у теглама.
оптужио због ради тога. Неко је дојавио на суд Мајстор Васа је био вешт и у вађењу зуба и у
да сам у кафану „Козара“, на мога кумашина и стављању гладне пијавице на тело. Тетка Паса му
шефа од моју смену у фабрику, испричао које је је била искрено захвална. Осим лечења, мајстор
велики лесковачки буџа казао кад су га питали: „ Васа је знао и да утеши: „Пасо мори, кажи на
На спољним зидовима Католичке цркве у Што море остави жену сељанку са два детета?“ Ели да кад отидне у Француску, код свога Бору,
Пасау, у самом центру града, преко пута хотела Рекао је са велики осмех: „ И ја хоћу да имам не заборави тебе, твоји синови, твоје снајке и
„Кинг“ у коме смо ми из Индустије мотора жену са свилене гаћке.“ Неко је, друже судија, њиову децу.“
Раковица редовно одседали, постављене су три мене бламирао пред суд и сад ја да легам апсу, И баш у време између друге и треће
бронзане плоче на којима су подаци о немачким а цел Лесковац прича о теј гаћке. Као поштен квоте, стигао је из Француске пакет на име
региментама, које су кренуле на Србију из Пасауа мајстор за ткање и породичан човек молим суд госпође Елијане Наумовић, без писма, али са
у првом светском рату. Немачка педантерија је да уважи ову моју жалбу и укине апс за мене.“ Борислављевом француском адресом написаној
остала непозната нашим историчарима, јер нигде У Мурџој мали, у кући Пере Семенкара, на предњој страни пакета. Госпођа Ели је папир
ми Срби не можемо пронаћи податке о томе становао је Маршал, предратни мајстор ткања, са са адресом пажљиво изрезала, пресавила два
колико је Немаца ударило на Србију, а колико женом и двоје деце. Надимак Маршал је повезан пута и ставила у фиоку од креденца. Тетка Паса
вратило из Србије, осим на цркви у Пасау. са квотама за отпуштање радника и чиновника је била задовољна, јер Ели није осула паљбу по
Никада нисам покушавао да пронађем из фабрика. Почетак примене система квота, које њеном сину Бориславу.
мога Швабу, јер би то било погубно за мој су проглашене привредном реформом, поклопио Отварање пакета је трајало дуже од
комунистички педигре. Секретар би морао да се са доласком у Југославију из Америке првих филмског пољупца. Када је из пакета извадила
упозна партијску организацију: „ Другарице и Труманових јаја, жутог сира, качкаваља, сланог уже за сушење веша, дрвене штипаљке, три
другови, нашег члана Савеза комуниста, друга путера, кикирикија, дидитија за мушице и гамад, пластична стољњака са плавим ружама и
Костића, за време рата је миловао народни као и влажних марамица. четири дрвена рама за слике, госпођа Ели је,
непријатељ и окупатор Шваба.“ Сва правдања Укупан број људи, који треба да буду не гледајући у тетка Пасу, говорила отвореном
су сувишна и глупа. Непријатељ те миловао, отпуштени из фабрике, подељен је подједнако прозору: „Отишао господин у Француску.Неки
а то ниси написао у молби за пријем. Бедно и у три квоте, а временски размак између прве и град Флен. Што није побего у мој Дижон код
жалосно, друже Костићу. друге, односно друге и треће квоте износио је моје Изабел. Неће да се врати у Мурџу малу.
После седме годишњице поменутог уговора, шест месеци. Била је обезбеђена нека равнотежа Отац га погледао од позади. Молио ме: „Идемо
савезници су други пут бомбардовали Лесковац, између неизвесности, ишчекивања и страха у наш Лесковац, у нашу кућу, у нашу убавињу.“
баш на дан Краљевог рођендана. Млин Јаворке код запослених, што је, званично, проглашено Па је ли то ова убавињa? Има ли подрум? Нема.
Мисирке је сравњен са земљом. Крста Симиџија равноправношћу радника и службеника. Има ли широка врата? Нема. Има ли високе
је остао и без куће и без млина. Претила је Спискови квота су, по правилу, лепљени око пет прозоре? Нема. Има ли мансарду, има ли терасу,
опасност да га баба Јаворка надживи, али је сати ујутру на таблама испред улаза у фабрику. има ли балкон?Нема. Има ли паркет? Нема. И
Господ био праведан. Ипак је Крста Симиџија Када се појавила прва квота, на списку није не каже да је убавиња у Мурџој мали, него у
оплакао бабу Јаворку Мисирку. било Маршаловог имена. Прво се зачудила његова Лесковцу. Ја сам мислила да је то као код нас у
Крста Симиџија је кратко време био џамбас, фамилија, и то због Грге Златопера, односно „Гласа Дижону. Ви, нано, не плачите док ја говорим.
а пошто му се тај посао допао прогласио се брзо Америке“. Маршалов кум Миле Процеп, из Дркине Имам још нешто да кажем Бориславу. Пита мене
за шефа свих Цигана џамбаса, у подручју „... врбе, је у берберници чика Ратка Паљевине, оца моја Изабел: „Шта ти се, ћерко, свиђа на том
од пругу до реку и од планину до долину ...“ мог најбољег друга Боцета, промуклим гласом српском официру?“ „Руке и бркови.“ Глупача.
Свако је у том послу имао свој положај, своје реметио тишину између два шаховска потеза: „ Паметне девојке кажу: „Очи. Глас. Стас.“ А ја
обавезе, свој новац и свој углед. Међутим, када је Деца га спасише. Онолики људи отидоше.“ Једино нашла бркове. И ручерде.По њима познајеш
држава допустила Италијанима да купују коње, се Перса Нануларка обрадовала што на списку Наумовиће. Моја напаћена Изабел ми каже:
џамбаси се нису снашли. Држава је почела да нема ни ње ни Маршала. „Спасисмо се овај пут!“ „Узми, Елијан, овај сребрни есцајг и сервис од
их искључује из посла, јер је више веровала „Јесмо слатка сестро.“ најбољег француског порцелана, да понесеш
Италијанима него Крсти Симиџији. После пар О другој квоти, која је осванула два дана нешто из родитељске куће у тај њихов Лесковац.“
година нестало је коња, Италијана и џамбаса. пред Светог Николу, у Мурџој мали се није И донесем ја то у Мурџу малу. И шта је остало
Држава се држала на ногама још двадесетак причало. На списку су били и најбољи мајстори од тога? Ја, нано, не кажем да сте ви покрали и
година, па је и она нестала. из времена газда Лазе. Када су ветрови и поломили. Покрала фамилија и Мурџомалци, а
Као дрвени адвокат, Крста Симиџија је сувомразице разнеле страх, примећено је да ни поломили смо ми. Да смо живи и здрави, нано,
нама, Мурџомалцима, писао жалбе и молбе. друга квота није закачила Маршала. како ви то умете лепо да кажете. Неко је јавио
Тражио је да му натенане испричамо свој Између друге и треће квоте слаткасту мом Бориславу да се овде тешко живи, па ми
случај и да му пресуду ставимо у коверат и монотонију преживљавања Мурџомалаца послао уже да се бесим. Нано, обришите нос, а
напишемо име и презиме и надимак ( ако га је узбуркала су два догађаја. ти Мирославе изведи Рекса напоље. Неће Ели
неко од Мурџомалаца имао ). Говорио је: „Ја Син тетка Пасе Наумовић, чија је кућа поред да се беси. Елијана ће да обеси све Наумовиће.
ћу да напишем као за себе. Разбираш ли ме?“ кафане „ Последњи грош“, коњички официр Ја ћу да доакам Наумовићима. Покварењаци.
Разумели, не разумели, предавали смо се у руке Борислав оженио се, пре рата, Францускињом Нано, у праву сам. Борислав ми послао дрвене
Крсте Симиџије, који није писао тужбе због Елијаном, изродивши два сина. Све време рата рамове за слике. Чека да му пошаљем слике и да
непознавања закона и правних зачкољица. Имао Борислав је провео у заробљеништву, а госпођа нас покаже његовим курвама. Отац га погледао
је леп рукопис и веровао да га због тога поштује Ели је оставио два сина, тетка Пасу, контузованог од позади!“
Љуба Судија.
Нова наша реч 15