Page 14 - NNR 6

ЛЕСКОВАЧКИ СПОМЕНАРИ (2)
БЕЉАКОВИ ( 3 )

Бранко Бељак плк прича. Чука с онај чекич
по ђон од ципеле које су на поправку, па дигне
глaву и погледа те. Јер, он кад прича гледа те у
очи и прича – плк. Како ће верујеш – ако те не
гледа. И свака реч мора да има своје место у
оној што се казује. Године су долеке, Чаршија
голема – раширила руке од станицу до болницу
- до ћош куде је радња на Белог Цаку - улица
Краља Александра, одотле до реку улица Краља
Петра, а од реку до Болницу – Улица Димитрија
Туцовића. Дућани – врчком. А од сокаци и
сокачики и да не причамо - много људи од који
има које да се лепо казује, па за тој ни сећања не
можев такој брго да идев. А и успомене су лепе
и ко и све што је лепо и што се воли – казуе се
плк да и онај кој слуша има време да отидне и
буде у оној време из које приче идев.
И кад Бранко прича од браћу Чаврљуге –
ти ги видиш како стојив пред дућан, ел по на
там пред Млаџину кафану.
- Онија двојица браћа Чаврљугини донесев
рибе из Мораву – ноћу ги фаћав и ујутру ги
донесев - а оне све оволке Моравке и турив ги
на тепсију па на столицу пред кафану на Уроша
Млаџинога. Ал, они ги не продавав, не, они ги
ловив и донесев, а продава ги Пирка.И Пирка
седи на столичку и продава рибе, али ники ги
не ебава, ники ги нема да ги пита за рибе. А ја
прођем, бе детишњак и питам га:
- Ча Пиро – кажем плк - багим на уво да
ники не чује –Ча Пиро - ће буде ли спржа! А
он кроз стиснути зуби вика: Бранко Бељак
– А у језик те…! Кад купи бика Ранђел Дура га изведе из У кланицу сваки касапин коље своју стоку,
Јер га малеришем што му тој казујем – не
мож ги прода него да спржу прави од рибе. Тонкићеву шталу и на рогови на бика тури а док се коље стока лекар је обавезно туј да
прегледа месо – да ли је исправно и удари печат.
венци од бели и црни лук и венци од паприку.
Па ће каже: И такој закитенога бика терa га од станицу до Кланица је била општинска и касапи
- А у језик те .,, болницу – да народ види какву лепу стоку коље су плаћали таксу. По зими после подне око
У тој време, каже, виршле су се правиле
од чисто телеће месо. И ако оћеш да купиш и продава у своју касапницу. И Ранђел води четри сата месо се дотера у општинска кола
тапацирана с плек и сваки касапин накачи
утовенога бика, народ си гледа а бик тежак
добре виршле отиднеш куд Миле вишљера – 700-800 кила и едва иде, месона ченгеле у касапницу и продава га.
радња му је између дућан на Воју Арапче и И кад га проведе од тонкићеве штале и У летње време месо се из кланицу дотера
Пошту. А у касапнице месо – квалитет! И цел кроз чаршију Дура га отера у кланицу и закоље у радњу око шес ујутру и то је стока која је у
Лесковац и сг памти како је касапин Ранђел га. кланицу заклана рано собајле.
Дура рекламирао бика. Тонкићеви су имали штале на Вучански
Ранђел Дура је купуваја угојеног бика за
клање од Тонкићеви – они су бикови товили пут, у Чапљино бресје преко пут хемијску школу (Наставиће се)
сг што је. И Тонкићеви - Пера и Милан Тонкић
у своје штале.И тија угојени бикови били су су чували по седам – осам утовена бика. Сава Димитријевић
тешки по 700, 800 и иљадо кила.
„РАСПЕВАНА насловне стране и вињете у листу били
су задужени Витомир Митровић, директор
школе и наставници ликовне културе
МЛАДОСТ“ Наталија Цакић и Љиљана Маринковић.
У школској 1975/76. години у
акцији „Тражимо најуређенији школски
Основна школа „Бранко Радичевић“ у пионирски лист“ који су водили Савет
Брестовцу спада у ретке школе у Републици за васпитање и бригу о деци СР Србије и
са богатом историјом издавања школског дневни лист „Политика“, лист „Распевана
листа. Школски лист „Распевана младост“ младост“ је међу 85 листова из целе
угледао је светлост дана 1. јануара 1970. Југославије проглашен за најбољи лист
године. То је лист за информативно и из најудаљеније школе, а школа је као
литерарно стваралаштво ученика. У листу награду добила ТВ пријемник.
су се појављивала најлепша литерарна Последњи број је објављен 2002.
остварења ученика и информације о свим године. На иницијативу ученика и
успесима школе. наставника школе традиција ће бити
Улогу уредника листа током богате настављена и предузете су активности
историје обављали су наставници на припреми новог броја „Распеване
српског језика Љиљана Дамјановић, младости“.
Слободан Јовановић, Мирјана Љубић,
Љиљана Вукић, Јелена Марковић и Д. М.
Весна Филиповић. За ликовна решења

14 Нова наша реч