Page 13 - NNR 6
P. 13
ЛЕСКОВАЧКЕ КАФАНЕ (14)
Нема слика од кафану Париз.
Ал зна се куде је била. Па кад гу
купи Јован Јовановић Бердић он гу
преправи и направи пола кафану
Корзо - квалитетан ресторан, и
пола – биоскоп познат као Бердићв
биоскоп. Из биоскоп се искачало
с леве стране и ако оћеш можеш
да изађеш на улици Краљевића
Томислава ( сад је туј на ћош Стари
уред ). После рата преправише га у
биоскоп Москва, па га прекрстише
у биоскоп „11. октобар“.
Кафану Париз држаја је
Костадин Митић.Одовуд две
радње на Драги Грче, а с друге
стране трукер Јоргаћевић, па
фотограф Марко Данити..
Ђорђе, татко на Чеду Гуљу
из улицу Милана Топлице погину
на Солунски фронт 1916. године,
мајка му Љубица умре 1921.
године, а 15. марта 1922. године
кд је Чеда имаја десет године
чича Мика Гуља одведе га у грчку
кафану „Париз’’ коју је држаја се Чеда врне у собу смо викне: кафану се не мож одвије од работу, сада - када их одавно више нема.
Костадин Митић - да кува кафу. Ал, «Чав! Чав!’’ - чавка долети и кроз у собу му млого досадно без чавку «Тој је бија репрезентативан хотел
Чеда Гуља малецак, и уз шпорет горњи прозор улети у собу и цел и одлучи да побегне у Сурдулицу. отвореног типа. Туј је дођувала смо
турише едн сндк и ткој - стоји на ноћ спије сс Чеду. Ал, Сурдулица долеко да се до тамо лесковачка елита, одабрани људи,
сндк и кува кафу. Ткој пет године. Кафана «Париз’’ је имала отидне пешке и Чеда се сакрије у интелектуалци - лепо обучени,
Од к-ко га чича Мика одведе у шталу и голему авлију, а у собе «Јосифово’’ игралиште преко пут укрутени људи сс машну који
кафану «Париз’’ Чеда за теј пет су спали сељаци у петак увече на железничку станицу и с први воз Лесковчани викав - уштиркани
године едва ако је два пут отишја суботу кд је пазарни дн. У недељу, кој наиђе - побеже у Владичин Хан људи! Јер, хотел «Костић’’ је бија
дома да се види сс брата. Спаја понеденик, торник, среду, четвртак па одотле пешке у Сурдулицу и туј смо за високу категорију људи, ткв
је у собу број 7 и едино друштво и све до петак увече - сељака нема се запосли у кафану «Вртеник’’. му амбијент бија - човек кој носи
била му је - чавка. Туј чавку Чеда да видиш у град. Не! Мика Гуља и Костадин Митић качкет нее никд сврћаја у хотел
Гуља извади из гњездо из оџак на Пред крај пету годину од како организујев потеру и после три дна ,,Костић’’, а ако ники пијан оће
шталу у авлију од кафану - још док чича Мика доведе Чеду у кафану - нађев га у Сурдулицу и џандари да улегне - особље хотела му даде
је чавче било. После гу упитоми чавка кроз горњи прозор донесе у га спороводно врнев у кафану банку и викав му:
и све пет године су били заедно собу број седам емајлирану кашику «Париз’’ у Лесковац. «Еве ти банка и иди на друго
Чеда и тај чавка. Док он у кафану и одлете - и више се не врну! А по Гуљини. Риста Ристић, жена место да пијеш, човече! Овој је
кува кафе, чавка лети около, а кд чавку – «литну’’ и Чеда Гуља. У му Сика, деца гим Ђорђе, Влада, хотел «Костић!’’
Мика и Мита. Мита, жена му Агна, Газда хотела Костадин - Дина
син гим Костадин - Дина. Ђорђе Костић бија је озбиљан и опасан
Ристић, жена му Љубица, деца гим човек, а такво је било и особље
Душан, Ружа и Чеда звани Гуља па и туј нее могја сваки да улегне.
Чедц-тчнц, па Румба и Чеда брзи Келнери су били Пера Тодоровић
воз. Чеда, жена му Олга Арабатова. Ћуре, Бора Митић Дејанац,
Алекса Ристић, жена му Васка, Јордан Петровић Пироћанац, Аца
деца гим Милунка, Јелка, Дика Кузмановић Штефи, Лука Босанац,
и Мика звани Чоче. Алекса беше Никола Величковић Стари, Чеда
голем мераклија на пиење - напије Гуља и Мита Недељковић, чешљар,
се ткој и кд из главну улицу улегне звани Мита. Дура је бија лондинер
у улицу Милана Топлице - Алекса - њигово је било да сс фијакер иде
броји кораци - да види колко је на станицу и сачекује путници из
метра до његову кућу. А одија је воз и довози ги да спиев у хотел,
крупно - рипа и по метар и по и а ко лондинер је работија и Душко
кко рипне ткој викне: Циганче. На касу су работили
«Чочи! Ја па ја!’’ Мехмет Чевро Босанац, Света
Кд види никога од комшију Граочанкић - Граочанка, Павле
Лека Гуља вика: Јовановић и Раде Станковић, зет
,,Ооо, чочи!’’ - па дигне руку, на Дину Костића.
заустави гу ткој да стоји у вис, Таст на Дину Костића, газду
мрмља - кх! кх! кх! па одеданпут од хотела, Риста Биљар звани Кмет
викне: ,,Чочи - ја па ја!’’ из Владичин Хан бија је на касу
Из кафану «Париз’’ Чеда Гуља у кујну - пред њега увек стоји
отиде у Београд и там је работија у јеловник сс цене и кд келнери
ресторан «Две мегданџије’’ преко маркирав јело за гости, Риста
пут «Политику’,’ а кд се врну Биљар гим за маркирано јело узне
у Лесковац запосли се у хотел метални тантузи ( бонови ) и увече
«Костић’’ и бија је најбржи келнер келнери тија тантузи исплатив на
одовде до Београд и за тој су га касира у паре.
викали - Чеда брзи воз.
Хотел «Костић’’ спада (Наставиће се)
међу оне грађевине на које су
Лесковчани много поносни и Сава Димитријевић
Нова наша реч 13

