Page 16 - NNR 5
P. 16

ЛЕСКОВАЧКИ СПОМЕНАРИ (40)
                                        БЕЉАКОВИ  (2)



         Михајло – Мика Стојановић из Велику                                        Бељакови  су  с  дућани  комшије  с
      Грабовницу  белу  земљу  –  уму  доноси                                   Млаџини, казуе Бранко Бељак. Само не капија
      и продава. Мика белу земљу из Велику                                      за улазак у млаџину кафанску авлију дели.
      Грабовницу доноси, а време се из онај век                                 ( туј куде је била капија после направише
      у овај пренесе. Онда Мика батали уму да                                   фотографску радњу ). Бранко и Миле правив
      продава и од Цинцарина Димитрију – Миту                                   папуче и опнци и  све што се догађа пред
      Олди узеде под кирију радње у  Широку                                     Млаџину кафану и до Бељакови дућани –
      чаршију и с трговину поче да се бави. А од                                видив  ел па чујев... А има  које и да се  види
      белу земљу остаде му надимак – Мика Бељак,                                и да се чује  јер чаршија је таква била – све се
      још 1889. године. Ондак од  никога Мусу                                   види, чује и знаје… И идев чаршијске приче
      купи плац и дућан направи – 1928. године.                                 по дућани, кафане и трговине...
      Три године касније дозида спрат и на радњу                                    Пред Млаџину кафану и наш дућан
      написа теј две године и име Бељак.                                        сваки дн Пирка Јовкин и браћа Чаврљугини,
         Михајло – Мика Стојановић Бељак, жена                                  казуваше Бранко Бељак.  А тај Пирка Јовкин
      Параскева, деца Благоја, Васка, Петар, Стана                              је имаја чвргу на главу и стално је држаја
      и Прока. Параскева умре 1910. године и Мика                               палац под браду, уствари ослони браду на
      ожени Јулку, тетку на Милана Буре, деца                                   палац и такој стоји и прича с палац подбочен
      Вида и Бранко Бељак,  жена Босиљка, унука                                 под браду. И тај Браћа Чаврљуге идев у рибе и
      на Миче пекара, син Зоран, жена Слађана,                                  фаћав ( ловив ) рибе  за Пирку Јовкинога. Тај
      деца Иван и Драгана...                                                    Пирка Јовкин је финансирао браћу Чаврљуге.
         Благоја Бељак сс Свету Граочанку задржа                                Њихов „штаб’’ је био у кафану на Уроша
      под кирију радњу од Цинцара Миту Олди, а                                  Млаџинога. И Пирка Јовкин купи једно јаре
      ондак отиде у Београд и отвори кванташку                                  ел па две јарићи, закоље ги и и подели на по
      радњу. Благоја, жена Загорка од Северови,                                 пола – и тој јаре поделено на по пола Јордан
      деца Десанка и Душица. Васка се одаде за   Бранко Бељак са женом Босиљком и   Чаврљуга и Благоја Чаврљуга продавав -
      Миле Рубана, деца Душко, Вера, Никола и          сином Зораном            држив теј половинке од јаре  на мали прст и
      Даница. Петар Бељак, опанчар, жена Јулка од                               идев по чаршију и продавав ги.
      Ћокчини у Поп Илијину улицу, деца Милорад   У Бељакови све има и увек има. Јула у   Једнога дана Мика Чољак држи пола јаре
      -  Миле,  Љиљана  и  Олгица.  Миле,  жена   подне вика децу на ручк:      с главче  на мали прс, а Чаврљуга му нешто
      Ната, деца Драгана и Невена. Драгана, муж   - Олгице! Љиљо! Миле! Ајде да ручамо!  рече па се посвађаше, а држив половинку
      Вишеслав Јовановић Абраш, деца Владимир   А Добрица Бузина казуе:         јаре с главче ( предњи део од јаре )  и у тој
      и Бојана. Невена, муж Зоран Прокоповић,   - Божеее, кое ли Бељакови сг едев!  свађање  Мика Чољак удари Чаврљугу с онуј
      син  Владимир.    Љиљана,  муж  Света   Па узне кашику и удара у празан тањир   половинку с главче од јаре  по главу…
      Рајковић, ћерка Весна. Олгица, муж Драган   да се чк на улицу чуе и вика:     Пирка Јовкин је имаја жену Васку и
      Смиљковић,, деца Маријана и Милан. Стана   - Мацане, ајде да едемо!                купише  једанпут лубенчики да продавав
      Бељакова се одаде за Божидара Стаменковића   Пера Бељак голем весељак и певач –   пред Млаџину кафану. А овде пред кафану
      Абраша, деца Владимир, Бранко, Мирјана   тенор. Цел дн се обноси с коже  и опнци,   су имала дрвећа. И турија Пирка  лубенчики
      и Синиша. Прока ожени Марицу Дзољевку,   а увече, кад затвори радњу он не иде дома,   да   продава и отишја он да спије, а жена
      деца Радмила и Јефтимија. Вида, муж Раде   него у Млаџину кафану отидне и туј се дружи   му Васка  остала да продава лубенчики. А
      Голотрпче, ћерка Зорица.  Раде четерес прве   сaмо с учитељи и с њи остане до девет-десет   брашнар Јордан Димитријевић дошеја да
      пуца на немачку колону куде Свилајнац и   сата. Кад Пера  умре, 1950. године, син му   купи једно лубенче и каже:
      погину, а Вида се преодаде за Бату  Бундзу   Миле и Перин брат Бранко остадоше да радив   - Зелено твоје – зрело моје!
      у Ниш.                               заједно  у радњу.                        - Ако, рекла Васка.
                                                                                    И Јордан брашнар сече лубенче  и кад
                                                                                исекја  лубенче казује:
                                                                                    -  Зелене семке!
                                                                                    - Добро, комшијо, рекла Васка.  Тури гу
                                                                                туј и узми друго!
                                                                                    Јордан брашнар исекја друго лубенче..
                                                                                па такој исекја едно пе шес лубенчики и на
                                                                                асви лубенчики – зелене семке!
                                                                                    И у тај ма дође Пирка Јовкин -  а ја тој све
                                                                                гледам. Пирка Јовкин  малечак беше, а веђе му
                                                                                велике, а од спање једна веђа нагоре, једна на
                                                                                доле, а сав надуја од спање па ће каже на Васку:
                                                                                    -  Шта је овој… ти мајчина.. Кој исече
                                                                                овија лубенчики?
                                                                                    -Па, комшија Јордан ги пробира а оно
                                                                                зелене семке – казује Васка.
                                                                                    - Мајку .. и на тебе и на Јордана—вика
                                                                                Пирка. Па зар толка штета.. пе шес лубенчики
                                                                                исечени.. Коме сг исечени  лубенчики да
                                                                                продамо..

                                                                                    (Наставиће се)
                                 БЕЉАКОВИ ДУЋАНИ                                                    Сава Димитријевић
      16                                                                                               Нова наша реч
   11   12   13   14   15   16   17   18   19   20