Page 15 - NNR 5
P. 15

ЛЕСКОВАЧКЕ КАФАНЕ (13)




          железничку станицу па до Широку чаршију и да оћеш не
      можеш а да не прођеш поред нику кафану. Има ги и одовуд и
      одонуд улицу. С леве стране, на Панађуриште раширила се -
      Ђермановићева кафана. Голема кафана - голема врата, големи
      прозори, големи и високи плафони  – све големо. А големо и време
      било – никој нигде не жури. Има време и да смине, и да пине па
      и да га уфати дремка ако треба - док дође автобус за Власотинце,
      за Грделицу, за Медвеђу, За Сијаринску бању... Туј је станица, туј
      дођујев и одотзле поодив автобуси – на шпорет – доле ложиш
      дрва, а горе кроз цевке иде пара и покреће мотор… Улегнеш у
      автобус, а на кров од автобус нафрљав бошче, картонски куфери
      и кое ти не друго и вржев с врце да не испопада по пут.. И иде
      автобус колко може. Иде и де и подрипује по рупе на онија путеви
      од набивену земљу.. Возиш се и труцкаш док те не уфати дремка..  службу он дође куде Владу да ради. Влада Ћелеш беше купија
          Ако чекаш воз, туј у Ђермановићеву кафану га чекаш. Ако  едно малечко магаре и оно се научи да иде по њигову ћерку. Она
      чекаш автобус - туј га чекаш. А и да никога не чекаш – туј дођеш  иде по кафану - по њума иде и магаре. Она искочи у чаршију
      да се видиш с пријатељи и попричаш које је било, да л ће буде  – по њума по чаршију иде си и магаре. Куде Владу Ћелеша у
      оној, кад ће буде овој и стварно ли је било овој и све такој – овој  кафану „Палас’’ дођујев њигови вршњаци – да му правив абед
      ми и оној ми.. Укафану никад крај на разговори. Сви све знав и  – разоноду. Кд Јован Порезник пропаде због менице што ги је
      сви су управу.                                          потписуваја - Централна банка на Циле Миленковића кафану
           А кад се од ћош Улице Краља Александра  скрене на лево  „Палас’’  продаде ( ел гу па даде под кирију ) на Влајка Ћуре – он
      -  прво кафана на Јоре Слезенку. Па Ваљачкина кафана. Па  је у „Црногорско’’  (Медвеђу) имаја радњу и кафану.
      Литрићева кафана. И на ћош кафана на преседника општине    Лето беше 1942. године – окупација. На гвоздену бандеру
      Миче Баба Милкића. И  све такој до Литрићеву кафану коју је  пред радњу на Владу Годе, ситничара – гугутке направиле гњездо.
      под кирију држаја Влајко Главоња.                       Слунце ли је упекло, ужегло ли је, ел па дува ветар ил пада
            А с десну па страну -  Тренкина кафана. Па кафана  Палас,  киша – гугутке стално у гњездо. Од терасу на кафану „Палас’’
      ондк кафана на Јову Лондонца и на ћош, кд се мало по на там  Влајко Ћуре стално гледа у гњездо и кд се излегоше гугучики
      скрене у Немањину улицу, још једна Ваљачкина кафана.    вика на жену Дулу:
         И да оћеш не можеш да ги проминеш да  не сминеш – на    - Дуло, ћу идем да скинем гугучики да не станев на голу
      кафу ел па на по едно чокањче.. тек толко да се освежиш, а и  жицу - ће ги утепа стрyја!
      мука да те замине ако те тера нека невоља...               И уз гвоздене пречке Влајко се укачи на бандеру да скине
                                                              гугучики из гњездо. Жена му Дула стоји на голему терасу на
                                                              кафану „Палас’’ и вика преко улицу:
                                                                  - Не, бре, Влајко! Врни се, Влајко! Немој да се качиш на
                                                              бандеру – високо је, а ти си вићем стар - ће се стрмекнеш озгор!
                                                                 Викав и комшије и дућанџије:
                                                                  - Не,бе, чича Влајко да се качиш! Ће се омкнеш низ бандеру
                                                              - ће погинеш!
                                                                 Ал, Влајко Ћуре не слуша које му викав - жал му за онија
                                                              гугучики да не станев на голу жицу и погинев. И кд се укачи
                                                              на вр бандеру пружи руку да уфати гугучики, ал – уфати се за
                                                              високи напон, паде доле од бандеру и – погину.
                                                                 А Немци, који су тој исто гледали помислили – Влајко Ћуре
                                                              – диверзант!  Оће да сече жице и да врши диверзију! И комшије
                                                              и чарширлије едва доказали да Влајко Ћуре нее диверзант, него
                                                              да је на бандеру тражија гугучики – а уфатија мајмуна!
                                                                 Па кафана „Црна Трава’’ на Благоју Тренку. Ондк Стојан
                                                              Стојановић – Цоне, пинтер. Добар мајстор - ћутљив – воли да
                                                              попије „биљку’’ ( ткој су чарширлије викали ракију, јер се она
                                                              прави од шљиве, праске, јабуке и друге биљке).
                                                                 У кафану куде Јову Лондонца дођујев највише трговци.
                                                              Јова Лондонац омањи, ал широчак, па изгледа крупан – напред
                                                              му „сламарица’’ - голема округлајаста мешинка. Па мешовита
                                                              гвожђарска  радња  на  Копе  Недељковића  Кокоданца.  Куде
                                                              Кокоданца нема које нема – има шине за гвоздени колски точкови,
                                                              ексери, жице - мало дебље, мало тање, ланци и катанци, зидарске
                                                              малтерке и ткој тој. Велигден  кд ће дође куде Копе Кокоданца
                                                              се купује врзило –  „специјална фарба’’ за фарбање јајца. Копе
                                                              Кокоданац узне од тишљери трину, убаци у њу мало фарбу и
                                                              измеша и ткој офарбану трину  продава ко фарбу за јајца -  на
                                                              меру. Кд ти мери офарбану трину он вика:
                                                                 - Еве, ти, бре, дајем ти и више – не жалим!
                                                                 Куде Кокоданца се купује и нишадор – кд никога боли грло
          Кафану „Палас’’ На Јову Поповића, порезника ( кућа му била  нишадор се стуца у аванче, он зине колко може, они му тј прашак
      позади кафану у Немањину улицу, жена Лепосава, деца  Миле,  од нишадор сс кашичку убацив у гушу – и грло му прође.
      звани Хараламац, Дана и Мира ) држали су под кирију Лека
      Слезенка, па Мита Црни, па армоникаш Славко Бибац, ондак   (Наставиће се)
      Влада Ћелеш  и брат му Тоша – кд Тошу истераше из жандарску                                  Сава Димитријевић
      Нова наша реч                                                                                               15
   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19   20