Page 17 - NNR 5

Драгослав Гиле Бранковић жалостиви јецај проказане ,,вештице» која поче Нисам имао времена да размишљам зашто
Тезге чупати косе и гребсти лице. се смеју већ ускочих у приколицу. Да се нисам
заледио од страха искочио бих ја из камиона на
-Дај пуштајте жену унутра!, - вичем ја, али
БАБА ЂУРЂА (3) ме дочекаше уплашени погледи и мук. Ништа главу. У приколици је био сандук. Мртвачки.
нису вределе моје приче да вештице не постоје.
Баба занемоћа и седе леђима ослоњема на капију
родне куће. Приђох и подигох је. Одведох је својој Часно уз Штит и Мач
Кажу у народним епским песмама “кадар кући. Дадо јој и шећера и воде. Волим да кувам, НА ВРАТИМА
па ми није било тешко да спремим и ручак. У
стићи и утећи и на страшном месту постојати»,а циљу опоравка напаћене стара мајке жртву је
ја како сам био на страшном месту и постојао на поднела кокошка из комшилука. Нисам ја крив
њему реших да утекнем. Људи, ја нисам трчао, што је залутала. ВАЛХАЛЕ
већ ниско летео! Иза мене облак прашине као у Баба ћути,гледа у крило, крије поглед као да
цртаном филму. Престигох успут неку бабу па кад јој је криво што није умрла. Понудих је ракијом.
видех да је Ђурђа вриснух ко полудели Команч -Живели!
и одолевши нагону за онесвешћивањем повећах Ђурђа ме погледа да провери да л› сам
брзину до неслућених могућности. озбиљан и без речи попи ракију на екс.
Скоро лупих о капију, а она закључана! Како -Сипај, рече. Попи и ту чашу наискап.
због мени познате чињенице да ми је баба Ђурђа -Слушај, иди до овијех мојих и ријеци им
иза леђа, елегантно прескочих капију. Мукама не буду ли ме примили у кућу да ћу поништит›
не беше краја. уговор о доживотном иждржавању.
И врата од куће закључана! Како су ми се И ево ме са ранцем на леђима одлазим из
руке тресле ко да сам у поодмаклој фази Паркинса, села на путу до станице која се налази на пет
није било теорије да ставим кључ у браву. Сва километра од изласка из последње махале.То ми
срећа, сетих се да је пољски клозет отворен па није проблем јер волим да пешачим.
утрчим и закључам се изнутра. Вирим кроз оно Баба Ђурђа се вратила у кућу и више је нису
,,срце» исечено на вратима и сем грана голих чули да говори. Када је стварно умрла стари поп
шљива не видим ништа. Мало се смирих, те је замолио колегу да одради сахрану уместо њега,
полако поче да ми се враћа смисао за логику. јер му није било добро. Жалио се на назеб усред
Вампирима је радно време после поноћи, па до августа месеца.
јутарњих часова. Сунце их запали, а баба Ђурђа Ево враћам се из завичаја без написаног
шета незапаљена и усред бела дана. Једини мој сценарија али знам да би се од ове приче могао
закључак је био да баба није вампир. Имао сам направити добар сценарио.
неку нејасну представу о клиничкој смрти, али И премећем по глави сцене и сад у варијанти
ме из размишљања прекинуше узвици и вриска. сценарија то изгледа смешно, јер ја хоћу да буде
Опрезно, шуњајући се ко у серији Отписани, смешно. Верујте да ми ништа није било смешно
дођох до ограде, а код комшија хаос. На дрвљанику кад сам дошао свести поред ископаног гроба и
оштре глогов колац, а већ су ставили бео лук празног сандука. Мислим да ли да тој сцени додам
на капију. Наравно и углавили дрвен крст којим кишу и севање муња кад се небо од бисерног
су показали и дубоки степен сујеверја и високи плавог претвори у оловнно сиво па затим црно као
степен импровизације у смислу укрштених грана асфалт. Проломише се громови и сручи се пљусак.
увезаних канапом. Са друге стране декорисане И ево ме мокрог као миш, ципела пуних воде
и закључане капије стајала је на климавим и чврсто решен да никад, али никад више не одем Почетком те деценије, част је бачена под
ногама баба Ђурђа. Она би да уђе, али је засуше у завичај. Тукло је по мени више од пола сата уз ноге.
каменицама и клетвама и псовкама. моје искрене молитве да ме не спржи гром. Ослаби Галоп ратних коња и безумних људи се
„Бјежи сотоно! Иш ђаволе! Анатема на тебе!» киша и ухвати ритам и не знам како је неком пало уздизао и захуктавало. Вихор рата се осећао
Кроз капију гледају да је убоду колцем. Кад на памет да пева на киши! Као метафора! у ваздуху и, иако нико није веровао, земљу и
поче Ђурђа да нариче „Леле мене до Бога милога! Псујем на глас и проклињем судбину. Учини народе у њој су походили Јахачи зла. Не могу и
Ђе на мене руку диже род рођени, а срамоте грдне! ми се да чујем звук мотора. Окренем се и угледам не желим их називати Апокалипсом.
А свију сам вас отхранила, не хранио вас више камиончић без арњева и цираде. Реда ради дигох Она приповеда о крају, ја, као хроничар
нико довијека!» палац не очекујући да ће стати. Никад не реци свог времена, приповедам о људима који су се
Фамилија, ближа и даља као и неколико никад. Камион стаде али кабина пуна. Данас ме својим несаломивим срцем и вољом за истином
комшија који су по инерцији улететели у двориште потерао баксуз. и правдом, издигли изнад свих пиједестала.
престадоше да засипају бабу каменицама. Глогов -Ускачи позади!Ако те није страх!Ха-ха! Њих, као истину, памти само (још) небо.
колац би бачен поред дрвљаника. Само се чује Њихова срца куцају као огромни часовник
времена, прелазећи мост преко вечности, да нас
Република Србија у усамљеним ноћима, и тренуцима пораженог
страха, подсећаки да они бдију над нама.
Општинска управа Лебане Они су људи-богови.
Одељење за урбанизам, имовинско- правне Они нам уливају последњи борбени поклич
комунално-грађевинске, стамбене Спартанаца и подсећање да мала група људи, као
и инспекцијске послове срж - Торов чекић, разбијају зид таме и славом
Послови заштите животне средине износе светлост на површину.
Ветрови (промена) могу дувати, ватре могу
06 Број 501-6/3 покушати да сагоре срце, брана може подлећи
07.02.2019 .год. да у налету стихије беса збрише све, тама може
Л е б а н е покушати да влада, али нико на свету не може
(нам) одузети дан вечности.
ОБАВЕШТЕЊЕ битка за разум узнесе са бојног поља на земљи
У том дану, где дан замењује ноћ, када се
О ПОДНЕТОМ ЗАХТЕВУ ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ О ка бојном пољу на небу, само храбрима се отвара
ПОТРЕБИ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА ПРОЈЕКТА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ пут ка Валхали.
Сви ми остали, војници из истог строја,
стајемо мирно, не бојећи се непријатељског
Обавештава се јавност да је носилац пројекта, Цакић Лазар, ул. Црног Марка бр. 27, галопа и смртонисних копља, јер нас њихова
Бошњаце, поднео захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину истина - смрт, на бојном пољу неба, подсећају
ПРОЈЕКТА „Изградња затвореног складишта – хладњаче за воће и поврће „П““ на локацији за шта се калио Војник од Части.
у Бошњацу, на кат. парцели бр. 3950 КО Бошњаце, на територији општине Лебане. По први пут, рећу ћу: “Ја знам», и тешко ми
Увид у податке и документацију из захтева носиоца пројекта, може се извршити у пада то што нисам имао ту част да тог дана, на
канцеларији бр. 18 Општинске управе Лебане, ул. Цара Душана бр. 116, у периоду од 10,00h том аеродрому, станем уз падобранског брата и
до12,00h, од 11.02.2019. до 21.02.2019.год. служим њему, народу и отаџбини, под куполом
У року од 10 дана од дана објављивања овог обавештења, заинтересована јавност може беретке.
доставити мишљења о захтеву за одлучивање о потреби процене утицаја предметног пројекта Не желим да ми небо опрости.
на животну средину овом органу. Јер знам да ми он опрашта.
Овај орган ће у року од 10 дана од дана истека рока из става 3. овог обавештења донети Посвећено палом падобранском брату на
одлуку о томе да ли је за предложени пројекат потребна процена утицаја на животну средину, аеродрому Земуник, Хрватска, 3. фебруара 1992,
о чему ће благовремено обавестити заинтересоване органе, организације и јавност. који сада стоји на вратима Валхале -
ЧАСНО:
Обавештење се објављује на основу члана 10. став 1. и 2. а у вези са чланом 29. став 1. и Потпоручнику Зорану Зонићу.
3. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл.гл.РС“, бр. 135/04 и 36/09). 63. Падобранска бригада.
Негде у Времену
Саветник
Михајло Јанковић Горан Тодоровић - Фаца
Нова наша реч 17