Page 32 - NNR 4849

Лесковачки мостови
ЂЕЛОшЕВ МОСТ

Ако вас дуго није било у граду па сте се
вратили или негде путујете и пожелите да
успут свратите накратко у родни град и као
некада што сте чинили прошетате обалом
реке, можда ћу вас разочарати ако вам кажем
да ћете узалуд очекивати да ће вас негде при
самом крају града дочекати дрвени мост
познат као Ђелошев мост. Тако смо га звали
по Миладину Ђелошевићу, чије је имање,
заправо велики виноград, од места где се низ
кратку низбрдицу силази са моста, а затим
дугом узбрдицом иде до Светоилијске улице.
Стазу која је ишла средином винограда
и била позната као – путинка, у време
задушница користиле су жене као пречицу да
не би, са корпама пуним са даћом – подушјем
за покој душе упокојених, ишле наоколо. У
корпама су до самог врха биле послагане
пите, погаче, сир, папричице, сарме, пуњене
паприке, разна печења, колачи, ратлуци и
пуслице са орасима, флаше са вином и
флашице са ракијом, па чак и новине које
је упокојени свакога дана читао уз обавезну
кафу, ратлук и чашу воде. Тако натоварене одала. Ђелошеви су имали и служавку Јелену жељан да има радио и слуша музику.А Брана
корпама, жене у црнини са црним марама Мађарицу. Она је стањувала преко пут код каже: - Ма шта ће ми радио! Благоја ће ми
убрадачама ( повезаче) на главама, силазиле Горешњаци. А ево зашто је туј становала – главу разбије с тј радио!” Неће радио да
су са моста и “хватале пречицу” која је ишла Ната Наталија Горешњакова. Мој отац Душан слуша.. Таква је Брана била – није волела
кроз Ђелошевићев виноград. Поповић је имао вршалицу и имање од два друштво, није волела да јој неко долази и
У почетку Ђелошевићеви су се бунили, а хектара у Косанчићу. Муж од Јелену је као да се меша с комшије. Више је волела сама
кад то није помогло, на “путинку” у винограду мајстор радио на тој вршалици и он се тако да седи и гледала је много башту.
стављали су багремово грање и друго трње упозна и ожени с том Јеленом Мађарицом До см реку – Горешњаци. Душан
и шибље да се ту не би пролазило. Жене су, што је била служавка код Ђелошеви и доведе Поповић, учитељ, жена Зора, деца Предраг,
међутим, склањале трње или су ишле између Јелену да станује код нас Горешњаци. И Наталија, Томислав, Верица, Миодраг и
гижа и тако правиле нову, паралелну путинку. Ђелошеви чују да тај Мађарица Јелена добро Катарина. А одокле надимак – горешњак?
И Ђелошевићеви су најзад “дигли руке од спрема јела и добро кува и тако је Јелена Ми смо веома поштена и чувена породица,
свега” и престали да довлаче и на путинку седела код Горешњаци, а код Ђелошеви каже Наталија Горешњакова. Наш стриц
стављају багремово грање и шибље. Од тада спремала и кувала. После за њу чује и доктор Васа Поповић био је народни посланик.
“пречицу”, за коју су се “избориле” жене Душан Деклева – “Мађарица, каже, добро Али, овде у Светоилијску улицу бија је
да би скратиле пут кад са пуним и тешким кува, па је преузме од Ђелошеви и тамо је трговац Миле Додић – држао је трговину
корпама иду на гробље у време задушница - Јелена Мађарица је код доктора Деклеву код Душана Ћопу одма до сарача – туј је
користили су и остали грађани. С временом, кувала и хранила се, а код нас је становала. било дућанче. Тај Миле Додић је волео да
с десне стране “пречице” сазидане су куће Тај Јелена је била врло згодна жена, њу је превари, и да, како се говорило “изгори”
и тако је настао сокак такође познат као Деклева држао дуго као куварицу и она се муштерије кад купујев робу код њега.И као
-Ђелошев сокак. хвалила да јој је тамо било много лепо... деца смо приметили да он као трговац воли
- И тој је одувек бија – Ђелошев сокак. У Ђелошево сокаче од Светоилијску да вара сељаке. Ми смо му то рекли и он
Ал, кад дођоше “ослободиоци” прекрстише улицу накуд реку с десне стране прво је Ђока нас је назвао – Горешњаци. - Које, вика – ја
га у Корчагинова улица, па тој избрисаше и Коцић, жена Вука од Гуцкину фамилију, деца да оћу да ..“изгорим” муштерије! Ви сте –
написаше Титоградска улица, ал’ и д’н д’нас Рада, муж Миле Каракеја, затим Сида, горешњаци!
знамо га као Ђелошов сокак. Ђелошеви су Живка и Аца. Живка се одала за Влада, На ћош од Светоилијску улифу накуд
велика господа и друштвени људи. Живели су а Сида за Тому званог Такси. Онда је Горча реку су Кулинци – Милан Тонић Кулинац,
у стару кућу – имала је преко сто године. До Димитријевић, жена Деска, деца Вида, Брана жена Лепа, деца Ружа и Жика, жена му
реку гим је био летњиковац и велики астал. и Вера. Па су Јабучики. Благоја Станковић, је Јула, деца Славиша, Милан и имају и
И туј дођев – соберев се сви Ђелошеви и звани Јабуче, жена Брана, ћерка Надица, муж једну ћерку. Онда су Шућуранови - Ђорђа
гости. Прасе на ражањ се већ испекло. Дође Богдан, каменорезац, деца Радица, Братислав Живковић Шућуран, жена Јованка од Зајци,
и музика, туј је и Шефкет сс кларинет и до – Бата, Вукица, Душица, Живка и Драган. У деца Стојан, Жика и Новица. Новица, жена
поноћ свира музика и веселив се – такав гим туј кућу седеја је Вукашин – Вуле Пешић, Данче Врањанче. Ћерка Светлана.
је живот био! Јако фини и гостопримљиви један од најбољих глумаца у Лесковац, жена Ђелошеви ги више нема. Нема га ни оној
људи су били. Стари Ђелош – Миладин Персида Милетић – Хоперска. Вукашин је време. Ни онај дрвени Ђелошев мост. Има га
Ђелошевић био је учитељ, жена Лепа, деца имао из првог брака ћерку Миру и сина још у овија записи. Ко што га има записано и
Бата, Радош, Бранислав, Вера и Даца. Бата Драгана. како се Миле Горешњак у реку бањаја гол до
Ђелошевић, адвокат, жена Мица, Александар Јабучини су били педантни и увек им пола на минус два и у реку рипаја од обалу
– Аца, официр, и Велибор адвокат. је у кућу и авлију све лепо било сређено. А и озгор од Ђелошев мост. На минус два.
Ђелошева кућа је била стара и имали били су и веома шкрти људи. Несу волели А можда, каже, и на више минуси. Зима је
су све старе ствари, несу имали неки да им се долази у кућу, недруштвени су били, цврста и кој би га знаја колко је ладна вода
скуп намештај. Само за храну – на то су несу имали добар однос прма комшилук била. Ал, ако се не зна по какву је ладноћу
полагали. Имали су служавку – звала се и ја не знам да ли им је неко и долазио у од обалу и мост у реку рипаја - зна се и овде
Јула и замуцкујеше кад прича. И беше код кућу. Уствари, таква је Брана Јабучина била. у запис остаде да га у успомене и сг има као
њи и један Граде што је колица возија. И тај Благоја Станковић Јабуче је бија путник и – Миле Ледени Тарзан!
Јула се одала за тога Граде што колица тера. јако добар човек. Бија је весељак и да запева.
Граде је бија аљав, мало је мутав бија. Јула Волеја је да слуша музику и каже жени Брани:
је прво стањувала код Ђелошеви док се није Ајде, бре, да купимо радио..” , јер је бија Сава Димитријевић

32 Нова наша реч