Page 33 - NNR 4849

МОМ УНУКУ МАРКУ А. МРВОшУ (12)

ојача, улегну у њиву са мотику. Кад окопава
Прича Розмари Савић мумуруз ил кромпир, дупе му се, да простиш,
врти ко мотовиљка, а правац од врсту му је
Одмах сам се сетила разговора Вељка са бољи од тракторски.“
зетом Миканом: „Кад их зовеш на свадбу, кажи Гавра се уморио од превођења: „ Доста
им да Вељко и Рози не могу шпорете, бицикле, са овим сеоским работама. Ја могу, Рози, да
фрижидере, пегле, сатове, чаше, шерпе, лонце, ти причам о вршидби, о ткању и разбојима,
есцајге, и остало да возе у Салцбург, него да о чезама, о конопљи и поздеру, о сурутки као
паре, које су одвојили да потроше за горе леку. Осуши ми се грло. Дај, деда Тривуне, ову
наведене поклоне, ставе лепо у коверат, и своје твоју мученицу.“
име и презиме, и запечате коверат. Рози и ја У Салцбург смо се вратили са пуно
ћемо се, кад они жене и удају, реванширати“. утисака, задовољства и захвалности. Изабела
Као сада да га чујем: „У дупе их цицијашко! се пријатно изненадила да имају две куће, стару
Повише ће добијемо кад их тераш да дају паре и нову, а да нам Вељко то није рекао. Видело
и да се потпишу на честитки за наше венчање!“ се по распореду улаза, соба и купатила, као и
Можда мој Вељко има смисла за бизнис. по фасади и балконима, да је кућу пројектовао
На веридби, кад је Гавра престао да прича о архитекта, што је снаја Сузана и потврдила.
трубачима из Владичиног Хана, моја Изабела Изабели су се свиделе завесе, она одмах њих
упита Вељка: „Млади господине, како мислите, опази. Ове је назвала умирујућим, мислећи
на овој скупоћи и несигурности, да водите на боју. Тако лепа и функционална кућа, а
своју породицу. Поготово је ово моје питање воду добија из бунара. Изабела је похвалила
оправдано, ако се има у виду да Розмари, као способност зета, јер вози Мерцедес, те узела
поштанска службеница, нема неких услова за слободу да упита да он можда није доктор. Код
већи напредак и бољу плату?“ Вељко престаде нас доктори возив фиће, а овакви ко наш зет
да једе палачинке у шатоу, погледа у мене и Кад после четири дана, она опет квоца. Вељко, Мерцедес,- одмах се огласио деда Тривун. Мора
осмехну се: „Нисам хтео да вам кажем, али сте иди гу увати и добро гу обањај. Пази да ву је да је завршио неку високу школу и да заузима
ме сада повукли за језик. Имам неку уштеђевину, глава изнад воду, да се не удави. Потрча дете, високо место у друштву,- била је знатижељна и
а кредитни рејтинг ми је врло добар, па бих ал не може да гу стигне. На мене па смешно упорна Изабел. Он работи у Фонд за развој, а од
купио радионицу за аутомобиле и доставна како му бега испред нос. У један ма, кокошка га школу има неку управну из Ниш. Држава тура
возила, и , уз њу, продавницу резервних делова. огреба по руке. Иде крв, а Тривун се развикаја: паре за развој, а кад питујем мога зета какав је
Од поправки, испитивања и прања возила може „Ти си, бре, Драгојло, луда. Зајеби кокошку и распоред за државне паре, он ми каже: „Дедо,
да се заради, али мршаво. Међутим, ако имате гледај си дете!“ Вељко дотрча до мене: „Мајке, ти неси довољно школован да би разбраја
и продавницу делова, а са њима продајете и ако гу саг несам уватија ћу гу уватим јутре“. методологију за трошење од државне паре.“ Код
разне џиџу миџе, зарада је знатно већа.“ Изабела И са тај његов упорнос фатаја је и кокошке и нас, пријо, кој је у неразвијено подручје вози
одмахну руком у стилу „Нема ништа од тога“, ћурке и бањаја ги колко треба. Научила сам побоља и поскупља кола од они у развијена
али се Вељко не наљути. Знам ја када се он га да кљука и шачићи и ћурчићи. Сам замеси подручја. Само од тој не сме да се прича. Па о
љути. Одмах му зелене очи попримају браон пројно брашно и коприву. Од малечко оће да чему сме да се прича. Код нас, Изабело, најбоље
боју. Нисам се ја џабе забављала са њим више ме одмени и помогне. Од своју шесту годину се прича од наши успеси. На пример, пре десет
од годину и по дана. работи и помага, и запазује, и варка се. Имаја године су зборили да ће за три године из Барје
Мутер Драгојла ме није пропитивала, је осам године кад сам му казала, Вељко, сине, да доведев воду у Лесковац. Ја ги кажем: „Ако
него је саветовала: „Ћерко, Рози, да се чувате и свиња нам се разбукарила и узми овуј најголему ви доведете воду за пет године, ја ћу се удавим
пазите једно друго. У моје време, жена прећути тојагу, па ако ву приђе вепар, ти га с туј тојагу у бару где бабе пишају.“ Прођоше пет године,
кад муж викне, а саг и жене викав, па мужи удри по њушку што год више можеш. Само што ништа не уработише, па ме још и зајебавају:
или ћутив или се чапатив“. Држи ме за руке, сам одврзала кучики од ланац, ете га Вељко „Тривуне, кад ће се давиш у онуј твоју бару.“
а из њених очију видим да ме је прихватила. без тојагу: „Удараја сам га по њушку колко Пријо, нема кој да на власт тури паприче под
Женско то одмах осети. „Мој Вељко је сисаја сам могај. Појури ме, ја фрљи тојагу и побего. гузиче, да пожурив и да се плашив од народ.
скоро три године. Игра се, па побрго до мене и Јебем ти и вепра и букарење!“ Знаш, Рози, Овакој, они пландујев, а народ се плаши од
тражи сиску. Ја му дам. Па отидне да се игра. селска деца рано научив од природу и да псујев. њи. Вељко је морао да га прекине: „Дедо, тури
Затој је такој цврст. Данас ги дојив до шест Тривун се опет нашаја у близину: „Ти, Драгојло, си језиче у кутиче. Па ће те вадим из апс.“ Ја
месеца. Не ги одбијајте такој рано од сису, неси унета у сваки ћошак. Он не знаје каква је сам, у мој живот, нагореја ко циганска тојага,-
неће добијев цврстину. Ти се, казујев, Драгојло сила у вепра. Овој дете је попаметно од тебе.“ закључи деда Тривун. Изабела је од мутер
не мешај у докторски савети. А кад нека нема Леле, мајке, Тривун је у право. Где ми беше Драгојле добила на поклон шамију, вунени шал
млеко, не иде код доктори, него дотрчи до мене. памет. Опет, нешто мислим. Вељко научио да и пиротски ћилим. Мами Драгојли је поклонила
Научила ме Настасија да направим мешавину се чува од вепрову снагу, а кој знаје од какве прстен са полудрагим каменом. Моја Изабела
од кравље млеко за деца која не сисав мајку, па ће све силе да се чува у живот и да уме да им пати од малих, али вредних поклона.
ги давам бесплатно.“ „Боже, зашто ово мени повлађује, ако затреба. Нисам знала да мој брат Волфганг може
прича. Па ја сам осетила Вељкову чврстину А овце је добро чуваја. Човек би требаја од толико да попије. Гавра је желео да Волфганга
и јачину. Једва сам га одучила да ме не стеже овцу да научи кад да улегне у ладовину, а овца напије да овај оде под сто, али је Гавра легао,
тако јако и да ме, да простите, не шљепка по од човека кад из ладовину да излегне. Један што каже Вељко, Гавра се патосирао. Видела
задњици. Не верујем да је то српски обичај. професор из лесковачку гимназију ми је казаја сам како га Гавра учи да игра српска кола.
Ако не будем имала млека, послаће ми мама на пијац да је време, кад овце пландују, најбоље А врхунац свега је био када је, после Гавре,
Драгојла рецепт.“ за кафу и поезију. Ја сам мислила да он учи децу и он ставио на контрабас новчаницу, јер је
„Хтела сам да моју децу од нешто научим, од српски језик, а он даде на Вељка двојку из Фејат Сејдић почињао да свира валцер „На
па да не зборив само што су ги учитељи научили. математику. Јебем га у памет, да простиш Рози. лепом плавом Дунаву“. Када је његов оркестар
Не могу од све да се сетим, Рози мори. Убава Ја сам волела да стареји, Миле, изучи одсвирао и полку, Фејат је дошао до нашег стола
си ми и градлија. Ја сам малецка, па волим за адвоката, а млађи, Вељко, за марвеног и пољубио ми руку. Велики господин лепи црни
повисоке жене, ал које несу погурене.“ „Како доктора. Свекар ми Тривун имаја мушку памет: човек. Волфганг је био обрадован када му је деда
сте знали шта уче, а шта не уче?“- питам је, „Драгојло, саг је јасно да ће трактори и остала Тривун показао њихове тракторе, Фергусона
једући њен сутлијаш. механизација да истреби стоку. Кад Вељко и плаву Раковицу, комбајн ZMAJ, дрљачу,
„Сељачка работа. Ете, имала сам једну заврши има да лечи само преостали парадни тањирачу и осталу механизацију, а одушевио
кокошку голошијанку. Расквоцала се, ал нећу коњи, кучики и мачики. Комунисти ће дотле се кобилом Цајком и њеним ждребетом. Све је
да гу насађујем, јер прошлу годину њени истребив и овце како су истребили и козе. А то сликао, као и Драгојлиног певца са великом
пилчики раштркани по обор, а она отишла под у Лесковац су поставили и пети семафор код крестом, који поносно предводи шест кока.
амбар. Ајде, Вељко, да гу обањамо сас ладну Пошту. Толко народ купује аутомобили, да ће
воду како би гу напустила врућица. Обрадова сваки аутомеханичар да трља руке. “И такој, (Наставиће се)
се дете. Увати гу ја и обањасмо у камени алов. дадосмо га да изучи за аутомобили. А кад Вељко
Нова наша реч 33