Page 13 - NNR 47

Народна библиотека „Радоје Домановић“
„ТАМЈАН И ПЛИШ“

У читаоници библиотеке „Радоје Домановић“, поводом
800 година од аутокефалности српске православне Цркве,
Православна Епархија Врањска и Удружење грађана
„Ћошка“ Врање, приредили су изложбу „Тамјан и плиш“.
Изложба се састоји од десет паноа на којима је
хронолошки дат историјат српске Цркве односно 800
година непрекидне молитве од архиепископа Светог Саве
до патријарха Иринеја. О поставци су говорили аутори
изложбе Ненад Стојиљковић, дипломирани историчар, и
Мирољуб Миша Стојчић, виши архивиста.

С.
Народни музеј Лесковац

„ХРИСТИФОР 12. изложба слика Срђана Милоша под називом:

ЦРНИЛОВИЋ - ”ЦИКЛУС ШИЈАН (7X3) +
ПРЕДМЕТИ ИЗ ЛЕСКОВЦА (3X2) + 1 = 11 ? «

И ОКОЛИНЕ“ власотиначки песник и сликар чије стваралаштво једнако
Провокативан и увек другојачији, Срђан Милош,

У Народном музеју у Лесковцу отворена је изложбе „Христифор побуђује пажњу, представио се власотиначкој публици изложбом
Црниловић - предмети из Лесковца и околине“ са којом Етнографски слика необичног наслова: “Циклус Шијан (7x3)+(3x2)+1=11? «.
музеј у Београд гостује у Лесковцу. Овом поставком кустоси Маја Ово је његова 12.самостална изложба, а реч је о сликама рађеним
Марјановић и Јелена Туцаковић подсећају на колекционарски подвиг на дасци, лесониту, шпер плочи, комбинованим техникама -
ентузијасте чије се истраживање и прикупљене грађе делом односило акрил, темпера, фломастер. За рамове и њихову декорацију
и на етнографско наслеђе наше области. користио је рециклирани материјал, које је издвајао са отпада
и смећа, дајући му нову, употребну естетску вредност. На тај
начин он је указао на могућност и значај рециклаже, као и на
неопходност заштите животне средине. У Галерији власотиначке
библиотеке изложено је 11 експоната Срђана Милоша који су
изазвали велику пажњу и различите коментаре, који се могу
свести под једну заједничку одредницу, када је у питању овај
надарени власотиначки уметник: “Од њега се тако нешто и
могло очекивати” !.
Мотиви из филмова Слободана Шијана “Ко то тамо пева”,
“Маратонци трче почасни круг” и “Давитељ против давитеља”
представљени су на интригантан и несвакидашњи начин, били
су увертира у вече које је већ самим датумом било провокативно.
Некада највећи државни празник некадашње велике Југославије,
29.новембар, није био случајно изабран за отварање ове изложбе.
- Потпуно намерно за отварање ове изложбе узет је датум
који нас подсећа на неко срећније и безбрижније време, а многи
би рекли и лакомисленије - рекао је на отварању изложбе Срба
Такић, директор власотиначке библиотеке.
О том и таквом времену говорила је и Ивана Петровић, и
-Сакупљајући предмете Црниловић је трагао за репрезентативним уз то, подржана аплаузима и осмесима подршке , прочитала је
примерцима народног стваралаштва. По формалном образовању сликар, своју причу на ту тему. Сам аутор Срђан Милош на почетку свог
а по животном опредељењу самоуки етнолог, трагао је за лепотом обраћања објаснио једа дуго није излагао “из себим познатих
предмета, али с тежњом истицања културних одлика, – каже Маја разлога”.
Марјановић, кустос изложбе. - Али, пошто је свака изложба, као свака војна вежба успела,
У Етнографској спомен-збирци Христифора Црниловића, која је верујем да ће тако бити и са овом мојом изложбом - рекао је
1963. године поверена Етнографском музеју, а чува се у Манаковој Милош, а потом прочитао песму “Свиња”, Васка Попе, која
кући, налази се 179 предмета прикупљених у Лесковцу, Власотинцу га , како је признао, асоцирана некадашњим празник, који је и
и околним селима. Својим радом, Црниловић је допринео очувању данас симбол великог окупљања и доброг дружења. На Срђанов
културног наслеђа, сакупио мноштво грађе за даља истраживања и позив, свако ко је желео да нешто каже, било о његовом или свом
сачувао значајне податке који су комплементарни подацима из збирки раду добио је прилику, па су се тако за говорницом смењивали
музеја у Лесковцу, Нишу, Врању и Пироту. Мирослав Краинчанић, Никола Живковић “Газибара” и др.
Изложбу је отворила етнолог Слађана Рајковић која је нагласила да Милош Шарић.
је Христифор Црниловић, по рођењу Власотинчанин, по образовању После завршетка официјелног дела програма, многи
сликар, а по вокацији етнолог највећи део своје збирке прикупио од присутних су се још задржали у пријатном и срдачним
између два светска рата. разговорима са аутором и између себе, призивајући, кроз сећања,
-Сакупљао је предмете који сведоче о обичајима и људима с нека срећнија времена. На видео биму, док је трајала изложба,
краја 19. и почетка 20. века. Збирка броји преко 2600 предмата велике посетиоци су могли да гледају инсерте из филма Слободана
културне вредности, 1617 негатив-плоча предмета из ове збирке и Шијана “Како сам систематски уништен од идиота”, за чију
објаката снимљених на терену, око 23.000 страница рукописне грађе реализацију се потрудио Зоран Стојичић “Илке” и ИнфоДеск
и више од 700 историјско-етнографских књига.- рекла је она. Власотинце.
И.С. Властимир Стаменковић

Нова наша реч 13