Page 15 - NNR 47

Људи и сокаци Старог Лесковца
Ч И В Л К (23)

( Нови Чивлк – Лебански пут )
Зима још беше, никако да прође,
снегови големи, прсти дзебев од студ, а у
радњу работи се од собајле, - казује Жика
Цакић.
-Око девет сата отидо дома за доручак,
а оно – баба Сика отсекла пола метар дрво
за онија четвртаци кубиња ( јер тг нее било
ко сг трупчики дрва - него дрво од пола
метар ко за четвртаци кубиња и вика:
- Божјаку ни један! Одокле си ми донео
воду! Све му се улепи косица на дете! Ово
је бунарска вода! – вика баба Сика, јер је
приметила да је вода што сам гу донеја
од Чаврљугин бунар, а не од Синковачку
чесму.
- И ја побегнем, и дођем у дућан и
кажем на мајстора: - Мајсторе, баба Сика
ме гађа сс дрво и вика ме – божјаку! А ја
не знам зашто!
А мајстор Милан казуе:
- Ја, мајку му! Не ли си гу псувао?
- Несам, - реко.
После подне мајстор отиде дома на ЧИВЛК
ручак, и кад се врну пита ме: Ване качара учија занат и он иде да за моју на Видовдан одвео куде мајстора Милана
- Је ли, Жико, одокле си јутрос донео тетку донесе водуод стрелишну чесму и да учим казанџијски занат. И све до
воду? такој смо заједно смо ишли. И мој мајстор Богојављење сам трпео и на Богојављење
Ја кажем: Милан пита Перу: - побего у Власотинце код бабу Сику и
Од стрелишку чесму! - Перо, бре, бија ли је Жика на воду? код ујку Стане – Цане Крастора - на славу
Он каже: А Пера реко: Свети Јован зимски. Ујка Стане је од Првог
- Лажеш! - Јесте, са Жику смо били заједно горе светског рата био инвалид - куршум је
Ја кажем: на чесму у стрелиште – онај бука доле што носио у руку, јер како је рањен од Први
- Јесте, мајсторе – од стрелишку чесму је ишла – одотле смо воду доносили! светски рат - кад дигне руку па гу спушти
сам донео воду. Питајте вашега Перу! Ал, баба Сика не попушта и каже: туј куде се рука диза и спушта - оно се
А тај Тома Мићин је имао братанца - Вода је донесена од бунар! Ја кажем осећа како куршум ради. И ми га терамо:
- Влада Митичин се звао, и на Владу син – не! Од стрелишну чесму је! - Ујче, ајде дигни руку!
је био Пера. Пера је па код мојега тетина И мајстор ме брани и викне Перу. И он дигне руку и осећа се зрно –
- Перо – ајде кажи - куде сте били са бррр! Брчи му зрно у руку! У руку у коску
Жику на воду? изнад лакат према раме брчи му куршум
- Па, горе на буку у Стрелиште, казуе у руку!
Пера. И више никако нисам хтео да се вратим
А баба Сика па казуе: код мајстора Милана казанџију на посао.
- На Лепче се косица све улепи – ја Али, мој татко Алекса Цакић казанџија
избања Лепче и све ву се косица улепи! шаље три телеграма. Шаље први телеграм:
Неје вода од буку, овој је бунарска вода! Цане има ли га Жика тамо? Ујка Цане му
И беше тој што беше, ал - нека жена се испрати телеграм: Овамо је! Татко Алекса
после излајала и казала што сам од бунарче прати други телеграм: Цане, испрати га
Чврљугино наточија воду, а – туј бија и одма он је побего од дом! И ујка Цане
Чеда Чаврљуга, берберин. Тој нека жена ми казуе:
рекла, ал баба Сика – ништа! И кад сам ишо - А, бре, Жико - ти си побегја од дома,
други пут за воду она ме је све пратила - а казуеш татко и мајка ми се поздравили и
куде идем по воду. И ја па наточим воду у честитав ни славу!
бунар код Чаврљугини. А ја казујем:
И онда је тепање било. Мајстор Милан - Ујко, па не могу газду више да
покојни ме је с гвоздену шипку тепао по издржим и побего!
дупе! Уфати ме за шију и како ме уфати - Мој татко онда прати и трећи телеграм:
дупе се само натрти. И он вика: -
– Збори, маму ти - куде си воду - Цане – стражарно га испрати дома!
наточио! Збори, маму ти ебем, - одокле А ја па наговорим брата од ујку –
вода! Сретка званог Крастор, сина на ујку Цане
А ја викам: Крастора – да он побегне од татка и мајку
– Од чесму, мајсторе! Од стрелишну и такој заједно пешке дођомо у Лесковац.
чесму је! Жика Цакић се више не врну код
Јер, ја сам малечак, а зима је била и мајстора Милана у Чивлк. Ал изучи
велики снегови су били, и ја све по пртинку казанџијски занат и бија је један од
ЧИВЛК, ЧЕСМА НА идем на Стрелишку чешму да наточим воду најбољих казанџија у Лесковац.
на буку да баба Сика на Лепче пере косицу.
СТРЕЛИШТУ Мене је мој татко Алекса казанџија Сава Димитријевић

Нова наша реч 15