Page 9 - NNR 4

ЖИВА БИБЛИОТЕКА У ЛЕСКОВЦУ

Едукациони центар у партнерству са Унијом парламената
лесковачких средњошколаца у холу Лесковачког културног центра
организовао је „Живу библиотеку у Лесковцу“. Ово је иновативна
методологија за промовисање људских права, равноправности, те за
борбу против расизма и ксенофобије.
Методологија „Живе библиотеке“ је специфична. Књиге су живи
људи, пажљиво одабрани из друштвених група према којима често владају
предрасуде и негативни стереотипи. Због своје позиције у друштву и
припадности одређеној друштвеној групи, ове особе су стигматизоване
или трпе дискриминацију. Жива библиотека функционише баш као
права библиотека, где читаоци долазе да позајме „књигу” на одређено
време. На тај начин, у директној комуникацији читаоцима преносе своја
животна искуства и доприносе борби против стереотипа, предрасуда
и дискриминације.
Сара Чогурић, представник Уније парламената лесковачких
средњошколаца, каже да су у овој манифестацији живе књиге особе
геј популације, ХИВ позитивна особа, слепа особа и припадник ромске
националне мањине.
-Они ће испричати своје животне приче и проблеме и дискриманције
ЖУРКА У МУЗЕЈУ ЗА на које су наилазили због приопадности одређеним групама. Због тога
се овај пројекат и зове „Жива библиотека“, јер су наше књиге, заправо,
живи људи. Надамо се да ће кроз њихове приче млади схватити да
НАЈМЛАЂЕ различитост треба да спаја, а не да раздваја.-
Овај догађај се реализује у овиру пројекта „Разлитост повезује!
– Мрежа ученичких савета/унија Србије у борби против радикализма
Народни музеј у Лесковцу организовао је дружење за децу узраста и насиља младих у заједници“ који спроводи Едукациони центар у
4 до 6 година под називом „Журка у музеју“. У оквиру двочасовног партнерству са 5 локалних унија/савета средњошколаца из Лесковца,
дружења, уз чај и слаткише, малишанима је на забаван и необичан начин Новог Пазара, Зрењанина, Ниша и Зајечара, уз финансијску подршку
био представљен рад музеја и дочаран изглед живота у прошлости Министарство омладине и спорта Републике Србије. Овај пројекат је
причама кустоса и песмама уз које су одрасли наше баке и деке. У и део пројекта Савета Европе „Не цени књигу по корицама – Жива
исто време родитељи су могли да погледају неки од археолошких и библиотека у Србији” на коме је координациону улогу од септембра
етнолошких филмова из филмотеке Народног музеја у Лесковцу. Ову 2014. године преузео Повереник за заштиту равноправности.
радионицу су осмислили Небојша Димитријевић и Јелена Радовић, И.С.
која каже да је циљ да се деци приближи музеј као установа.
Лесковачки културни центар
ДАН ДОМАЋЕГ ФИЛМА

У организацији удружења ДОК Србија и Филмског центра Србије
у оквиру програма Дан домаћег филма одржане су пројекције десет
домаћих документарних филмова у осам градова Србије. Један од
тих градова је и Лесковац, где су у Лесковачком културном центру
приказана два документарна филма: “Пејзажи рата, пејзажи мира”
Арона Секеља и “Сигуран посао” Игора М. Тохоља.
Филм “Пејзажи рата, пејзажи мира” представља путовање
кроз хронологију, трагове и могући коначни исход једног војног
конфликта, приказано кроз топографије које је рат, материјално или
контекстуално, створио и променио. Структурисан по тематском
принципу „прошлост-садашњост-будућност”, овај филм настоји да
истражи питања индивидуалне и колективне меморије, постојања
алтернативних, филмских метода суочавања са прошлошћу, као и
могућностима пејзажа да делује као носилац комплексних историјских
наратива.
“Сигуран посао” се из једног посебног угла бави професијом
произвођача погребне опреме, слави живот у својим појавним
облицима: све док дрво не падне, шума је мирна. А и тада исто,
недуго затим. У међувремену, једина константа нашег бивствовања
је тројство прави-троши-баци и људи се у њему проналазе верујући
да могу да преваре индиферентност природе. У међувремену, свако
чека своје коначно паковање.
Филмски центар Србије у сарадњи са ДОК Србија наставља
са реализацијом пројекта Дан домаћег филма, са циљем промоције
домаћих документарних филмова који нису имали широку биоскопску
дистрибуцију, а заслужују да буду виђени.
Публика је имала прилику за разговор са редитељима филма.
Осим у Лесковцу, Дан домаћег филма одржан је у још седам
градова Србије: Врању (“Дуго путовање у рат” Милоша Шкундрића),
-Наравно, они су још мали да би схватили значај поставки које су Нишу („Енкел“ Александра Рељића), Новом Саду (“Најважнији дечко
видели, али кроз једно дружење и веселу атмосферу желимо да они на свету” Тее Лукач), Новом Пазару (“Wongar” Андријане Стојковић),
запамте музеј као неко место где су се лепо провели, дружили, како Чачку (“Тако ми на истоку” Катарине Мутић и “Дневник једног
би зажелели да дођу опет. Задовољни смо како је све ово протекло камионџије” Милоша Љубомировића), Врњачкој Бањи (“Гора” Стефана
и већ следеће суботе настављамо овај вид дружења са најмлађима.- Малешевића) и Зрењанину (“Окупирани биоскоп” Сенке Домановић).
И.С. И. С.

Нова наша реч 9