Page 9 - 41

Народни музеј Лесковац - Изложба калиграфије
„ЦРНО И БЕЛО О УМЕТНОСТИ“

ЛАЗАРА ДИМИТРИЈЕВИЋА

У Народном музеју отворена је изложба калиграфије „Црно и бело
о уметности“ аутора Лазара Димитријевића, рођеног 1981. године у
Бајиној Башти. Димитријевић је дипломирао на Филолошко-уметничком
факултету у Крагујевцу 2008. на Катедри за графички дизајн. Од 2008. до
2013. године је уметнички директор Дизајн студија Box у Крагујевцу. Од
2008. је на ФИЛУМ-у сарадник у настави, а након две године и асистент
на предметима из области Писмо. 2014. године стиче наставничко звање
доцент, од када држи наставу на предметима Калиграфија и Типографија.
Аутор је преко 40 типографских писама и учесник на преко 40
групних и самосталних изложби у земљи и иностранству. Добитник је
међународних признања, а неки од његових радова публиковани су од
стране реномираних издавача као што су Roskport, Communication Arts,
ZEIX и Design House. Члан је УЛУПУДС-а од 2010. године. Посвећен
писму и калиграфији живи и ради у Крагујевцу.
Изложбу је отворила Јасмина Златковић, историчар уметности,
која је рекла да поублика може да види изложен само делић онога што
је Лазар стварао до сада.
-Калиграфије су писане графигумом или црним тушем, где је
графигума коришћена за текстове у негативу. Тамно, монохроматски
слојеви, мање или више лазурни, нанешени ваљком или четком чине
позадине блиске акварелу. У оваквим наративним везама уметник настоји
да помоћу калиграфије произведе висок степен осећања необичне Аутор Лазар Димитријевић захвалио је организатору изложбе што
стварности, што се може појачати интеракцијом црних и белих секвенци. је препознао значај калиграфију, која је негде, као грана примењене
Уметник на тај начин постиже нову слободу, која се изражава кроз уметности, скрајнута, тако да ни овакву изложбу немамо прилику да
црно и бело, која тече папиром импулсивном линијом и спонтаним често видимо.
сликарским рукописом.- И.С.
Изложба Руског географског друштва
„НАЈЛЕПША ЗЕМЉА“ Руског географског друштва, који је рекао да је друштво основано 1845.
Изложбу је отворио Мирољуб Милинковић, председник огранка
године, од стране царске куће Романових.
-У Србији друштво има преко 20.000 активних чланова. Мало је
компликована процедура да се то постане, али је, нпр. Вук Караџић био
наш члан, затим Павле Соларић, па Јован Цвијић... Србија је први центар
које је Руско географско друштво отворило изван Русије.-
Посетиоци су могли да виде и кратки, шестоминутни филм, којим
је приказан историјат Руског географског друштва.
И.С.

Установа за одрасле и старије особе
„ЧЕШЉАНКА“ МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ

Поводом месеца солидарности, Установу за одрасле и старије
особе Лесковац посетили су ученици Медицинске школе. Они су у
оквиру културно забавног програма уз помоћ трубачког оркестра из
У Великом холу Лесковачког културног центра Историјски Лебана приказали стари обичај из лесковачког краја „Чешљанку“.
архив је приредио изложбу Руског географског друштва „Најлепша Стефан Ђукић, ученик треће године Медицинске школе, каже да су
земља“. Изложени су радови финалиста и победника Другог Сверуског желели да један другачији начин обележе октобар, Месец старих.
фотоконкурса „Најлепша земља“. Ради се о медијском пројекту
широких размера који је посвећен очувању изворне природе Русије и
неговању брижљивог односа према животној средини преко уметничких
фотографија. Конкурс је први пут организован 2015. године, а од 2016.
одржава се једном годишње. У правилима такмичења нема ограничења
у односу на старосну доб или место становања учесника. Главни услов
је да фотографије морају бити снимљене на територији Русије.
На конкурсу 2016. године је учествовало 23 хиљаде руских и страних
фотографа, који су послали око 110 хиљада снимака. Најстарији учесник
је имао 87, а најмлађи свега 5 година. Фотографије су разматране у
следећим номинацијама: „Народи Русије“, „Свет у нашим рукама“,
„Најлепша земља“, „Пејзаж“, „Животиње“, „Птице“, „Макросвет“,
„Подводни свет“, „Црно-бела природа“, „Млади фотограф“, „Наслеђе
које нестаје“, „Исконска Русија“, „Индустријски пејзаж“ и „Награда –
симпатије публике“. Радове учесника су оцењивали председник Руског
географског друштва Сергеј Шојгу, код нас познатији као министар
одбране Русије, као и познати фотографи и ствараоци из области културе,
фотограф очуване природе Сегеј Горшков, генерални директор Првог -Хоћемо да од заборава сачувамо стари обичај девојачке вечери,
канала Константин Ернст, генерални директор Музеја Московског односно „Чешљанку“. Искрено, мени овај обичај и није био познат,
Кремља Јелена Гагарина и режисер Тимур Бекмамбетов. Како би углавном сам за њега сазнао из приче старијих људи. На овај начин
гласање било непристрасно, избор радова је био анониман - прегледајући смо и забавили кориснике овог дома и на трен их вратили у њихову
фотографије чланови жирија нису имали имена њихових аутора. младост.-
И.С.
Нова наша реч 9