Page 5 - 41

Како медији у Србији извештавају о деци:
НЕЗАИНТЕРЕСОВАНО, НЕГАТИВНО, СЕНЗАЦИОНАЛНО

Медији у Србији веома ретко извештавају о деци, а када то чине тог сензационализма, па су некада шокантне вести данас постале само
најчешће су то прилози са негативном конотацијом, све израженијим још једне од стотину сличних вести којима нас медији бомбардују
сензационализмом, о чему сведочи и податак да се у сваком десетом свакога дана. Када човек ‹огугла› на такве садржаје у медијима, а то се
тексту у дневним новинама крше етички принципи и Кодекс новинара неминовно догађа када је томе свакодневно изложен, онда се повећава
Србије приликом извештавања о деци, показује најновије истраживање праг толеранције на насиље и разне друге инциденте и у свакодневном
под називом „Медијска слика деце у Србији 2018.“ које је спровео Центар животу, што је најопаснија последица оваквог извештавања,- наводи
за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ). професор Кљајић.
Злоупотреба деце у медијском извештавању
Генерални секретар Савета за штампу Гордана Новаковић истиче
да је ово истраживање потврдило да се деца, нажалост, најчешће
појављују у црним хроникама и да се често злоупотребљавају у медијском
извештавању.
-Оно што знамо и из праксе Савета за штампу је да се у таквим
текстовима најчешће крше одредбе Кодекса новинара Србије и да се међу
најдрастичним прекршајима у протеклих годину дана налазе управо и
два текста која се односе на децу. Медији, чини се без много дилема,
текстове о насиљу над децом пласирају као ударне, не водећи при том
ни много рачуна о томе да ли ће открити њихов идентитет. Тиме их, не
само додатно повређују, него, што је много горе, и трајно ‹облежавају›,
јер ће их ти текстови, који заувек остају на интернету, пратити цео живот.
Осим откривања идентитета детета, што Кодекс изричито забрањује, у
оваквим случајевима често се и злоупотребљавају деца, али и родитељи
и други саговорници који су у шоку и нису у стању да рационално
расуђују, нити су свесни моћи медија», каже Новаковић.

Истраживање је спроведено у периоду од 20. јула до 1. октобра 2018.
године и обухватило је телевизије са националном фреквенцијом (РТС
1, ТВ Пинк, ТВ Прва, ТВ О2 и ТВ Хаппy), као и седам дневних новена
(Политика, Данас, Вечерње новости, Блиц, Курир, Информер и Српски
телеграф), а резултати су представљени на сајму медија „Медиа маркет“.
О незаинтересованости медија за децу као друштвену групу најбоље
сведочи податак да се на телевизијама у просеку емитује мање од једног
прилога о деци дневно у целокупном програму (просечно: 0,89 прилога),
као и мање од једног текста дневно у анализираним дневним листовима
(просечно: 0,94 текста).
Када је реч о конотацији медијских објава, чак 57,95% текстова
у дневној штампи има негативну конотацију (27,02% позитивну и
15,03% неутралну), док телевизије показују већи сензибилитет приликом
извештавања о деци јер су са 44,19% најбројнији прилози са позитивном
конотацијом (30,65% има негативну и 25,16% неутралну конотацију).
Међутим, збирни резултат за телевизије и дневну штампу показује да
је од укупно 769 објава у свим анализираним медијима скоро половина
са негативном конотацијом (46,94%).
Посебно забрињавајући подаци односе се на теме које су доминатне у
домаћим медијима. Иако се и ту бележи разлика у извештавању телевизије Злоупотреба деце карактеристична је пре свега за дневну штампу, о
и дневне штампе, збирни резултати показују да су злостављање деце, чему сведоче и налази овог истраживања јер у анализираном периоду на
несреће, насиље и наркоманија теме у чак 56% објава о деци, док су телевизијама није регистрован ниједан случај кршење Кодекса новинара
истовремено успеси и достигнућа деце изузетно ретко присутни и на Србије приликом извештавања о деци, док се кршење етичких принципа
телевизији и у штампи и удео таквих објава своди се практично на ниво бележи у сваком десетом тексту у дневној штампи (у 10,02% текстова).
статистичке грешке. Саветник за медије УНИЦЕФ-а у Србији Јадранка Милановић наводи
да опрез који новинари и уредници морају да имају када извештавају о
Искривљена медијска слика о деци деци не подразумева ограничавање њихових слобода, већ поштовање
и права деце која не смеју бити угрожена од стране медија.
Председник Центра за професионализацију медија и медијску „Право на слободу изражавања је увек важно за медијске
писменост Марко Недељковић упозорава да овакво медијско извештавање професионалце, али се оно мора ставити у контекст других важних
има изразито негативан утицај на саму децу, али и на перцепцију деце права – пре свих права детета на живот без страха и експлоатације.
у јавности из најмање два разлога. Деца треба да буду видљива у медијима, али не само као проблеми и
-Неупоредиво је већа шанса да дете доспе у медије ако је директно жртве, већ и као млади људи који имају своје ставове и своја виђења, и
или индиректно актер туче, саобраћајне или неке друге несреће или који имају права И да их изразе. А када су им права угрожена, када се
злостављања, него ако је постигло неке запажене резултате у школи, на налазе у најтежим ситуацијама, деци остаје право да се њихова ситуација
такмичењу или иницирао позитивне акције или промене у друштву. Медији не погоршава несензитивним и неетичким медијским извештавањем“,
на тај начин деци шаљу изразито негативну поруку да су инциденти за упозорава Милановић.
медије и друштво битнији од успеха. Такво извештавање као крајњу Истраживање „Медијска слика деце у Србији 2018.“ показује да
последицу има и негативнију перцепцију деце у јавности, па се све чешће се у дневној штампи најчешће крши одредба Кодекса новинара Србије
могу чути оцене да су ‹данашња деца несташнија, проблематичнија и гора која се односи на недозвољено откривање идентитета деце (39,71%
него раније›, што је врло дискутабилна оцена И свакако не доприноси од укупног броја прекршаја), следи угрожавање права и достојанства
побољшању статуса деце у друштву,- објашњава Недељковић. деце (33,82%), и на крају коришћење непримерених, узнемиравајућих,
Професор новинарства на Факултету политичких наука у порнографских и свих других садржаја који могу имати штетан утицај
Београду Веселин Кљајић истиче да медији, а посебно штампа, на децу (26,47%).
сензационалистичким извештавањем покушавају да подигну своје тираже
или гледаност, и да то није новина, али да је посебно проблематично М. Н.
када то раде и у случају најосетљивијих друштвених група као што су
деца јер су тада последице још погубније.
- Сензационализам на уштрб садржаја, то је формула за успех већине Недељник Нова Наша реч може се набавити у
домаћих медија и то је ово истраживање потврдило. Таква пракса траје Књижари „Стошић“ на Широкој чаршији!
већ 10 година у континуитету, и то уз константно подизање интензитета
Нова наша реч 5