Page 13 - 41

Сукобити се са Турцима, који су, судећи мачевима и буздованима. Беху ту они који су села и конаке, силоваше и клаше где могаше и
по злим гласовима, били зверски расположени, посведочили проласку превише зима. Или како стигоше. Дубочица, као и сва деспотовина,
била је ствар обавезе, а не избора. премало. Очеви и браћа, мужеви и синови. Сви беше у диму, чађи и крви. Обруч око чете Николе
Зима те године донесе страшну хладноћу, су се спремали за највеће битку својих живота. Скобаљића беше све ужи. Шумске стазе им
сметове у којима се коњи заглављују и лед на Пред крај септембра, те исте године, постадоше тесне, а уточишта у крилу планина
реци, који и најтежи пијук тешко пробија. Људи војска Скобаљ-војводе, беше близу коначном постадоше хладна и несигурна. Раздаљина се
ћутаху у тишини зимских ноћи, крцкајући тврд одредишту. смањи, а смрт приближи.
хлеб, умочен у врућу маст. Молише се богу, Ново Брдо, осим великих рудних Новембра, када први снегови освануше на
старом или новом, да се аветиње зимске окану богатстава, која беху знана Турцима, имаше, удаљеним врховима, и када вукови почеше да
јадног народа, да бикове не терају у лудило, и због своје позиције, и велики стратешки значај. кољу овце, тражећи свој данак, сударише се две
да курјаке држе подаље од торова. Његовим контролисањем, Османлије би имали силе. Богами, како су касније беседили они који
Након зиме, дуге и исцрпљујуће, стиже сигурну базу за даље нападе на јужну Србију, и су бици сведочили или о њој слушали, Турци
и свежа пролет, чиста и суморна. Чинило се даље, за освајања градова дубље у деспотовину. не би победили, да су се претходно саставиле
сељацима да је читава ова година наопака, и да Сама битка, пак, не беше друкчија од армије Хуњадија и Скобаљића. Толика је
топлији дани, прекасно, дођоху тек почетком многих које се пре и после водише на пољанама храброст била у Срба, да она изазва смрт многих
лета. Али и тада, брзо након што људи почеше овога света. Много крви, посечених удова и чланова хорде из дубина Анадолије. Ипак,
да послове на њиви свршавају, деси се нова смрвљених костију беше тог дана. Смрт бројнија, опремљенија и увежбанија војска
несрећа. Кише добоваше бесно и упорно, изједначи муслимане и хришћане, странце из Османлија однесе превагу, и Скобаљићеве трупе
данима и ноћима. Брегови се расквасише, а далеких земаља, показујући им да човека у беху разбијене. Сам Никола Скобаљић, заједно
реке подивљаше. Вода поплави и обриса онај својој супстанцији не чини вера, него божанска са својим стрицем, беше заробљен, а потом и
узани појас њива, повртњака и ливада. Ћуприју течност која се из поцепаних вена слива. набијен на колац.
однесе, а дотрајалу, накривљену воденицу, још Срби до ногу потукоше Турке. Тако сконча највећи лесковачки јунак од
више сроза и покуњи. Тврди оклопи и украшени јатагани не старине.
Воденичар Захарије, одвећ матор, без беху од помоћи, када се Скобаљићеви ратници У последњим тренуцима на овоме свету,
једног ока, које је изгубио током претходних сручише очајно и бесно, желећи живот, умирући до празног ума Николе Скобаљића није
дана, несигуран у своје снаге, али спреман за слободу и свитања која воде у историју, а допирала бол због крви и колца, који кидаше
на неизбежно, отпусти момка-батинаша, а на не у окове. на несастављиво, живот у њему. Није видео
неког жгољавог ждрепца натовари оно мало Вест о поразу код Новог Брда, Турци властиту утробу, није осетио пуцање костију,
сандука и хаљина што имаше. За њега у овој примише са неверицом. Јањош Хуњади беше није чуо вриштање стрица.
магловитој и забаченој котлини живота нема. њихова главна преокупација и брига, а не тамо Пред његовим чулима су били призори и
Неспретним корацима крену дуж разореног неки, непознати, и историја ће показати, вазда звуци далеке, тек озеленеле земље, под хитрим
пута, наслањајући се на слабашног коња. запостављени људи, којима је запећак света, свитањем оштрог, мартовског сунца. Чуо је шум
После неколико десетина корака, још једном дом. реке која понире, завијање вукова и лет облака.
се окрену у правцу воденице и далеких шума Султан Мехмед Други беше модар од беса. Видео је подивљале коње, уплашене бабе и у
на планинама изнад. Одлучи да се сам обрачуна са узурпатором собе скривену децу.
„Ти порасте, него што свет до т’д пропаде.“ Скобаљићем. Тада покрену сву своју силу, и Тодорова субота је.
Изговори, као да га ноге држаху само дотле. крену из Бугарске, у коју беше у том тренутку У ушима му је одзвањао топот коња који
Тада паде мртав, са погледом усмереним према улогорен. Пређе преко Радомира и Ћустендила, се приближавају. Давно ишчекивани господар
оном кога је највише волео. газећи долину Јужне Мораве, јашући ка југу, таме је стигао.
А тамо горе, у шумама, у облаке заглибљене према котлини омеђеној седефним бреговима Више нема наде. Он долази.
планине, дружина Николе Скобаљића се и тмурним планинама.
спремала за покрет. Богами, беше ту свакаквих. Турци сејаху страх на сваком кораку. Александар Стојановић
И копљаника, и стрелаца, пешадије наоружане Палише стогове сена и амбаре жита, рушише
Ликовно-поетско вече у Власотинцу
ШИРОМ ОТВОРЕНОГ СРЦА задовољство што је поново у Власотинцу, рекла је:
- Ова стара Гигина кућа, побуђује посебне
Ликовно-поетско вече, надахнутог наслова Ђорђевић, глумица Врањског позоришта. емоције и енергију, а код Власотинчана сам
„Широм отвореног срца”, у коме се својим Срба Такић, директор библиотеке је препознала нарочити дух и позитивност. Зато
сликарским и песничким умећем власотиначкој отварајући вече, казао да се са Слађаном сам и пожелела да се самостално представим
публици представила Слађана Недељковић, упознао у оквиру представљања књиге „Оратим својим делом и посебно сам захвална што ми је
уметница из Врања, био је основни разлог да не патим” у којој је и она била заступљена. то и омогућено - рекла је Слађана Недељковић.
да многи Власотинчани, прошле среде, дођу - Прегледом њених слика лако смо се
у Галерију Народне библиотеке „Десанка договорили да организујемо програм у коме В. Стаменковић
Максимовић”. ће она своје урађено приказати власотиначкој
Вече посвећено њеном делу реализовано публици, - рекао је Такић.
је уз свесрдну помоћ и сарадњу професора Професор власотиначке гимназије, Саша
власотиначке гимназије Саше Станковића, који Станковић је у свом краћем обраћању посебно
је са својим ученицама Исидором Миленковић је истакао:
Једини штампани медиј у округу
и једини штампани оглашивач на
овом простору објављује ваше мале
и велике огласе, купујем, продајем,
услужне делатности, изнајмљивање,
огласе за посао, неважећа, изгубљена
и нађена документа и друге ствари!
Мејл адреса за огласе: redakcija.
novanasarec@gmail.com,
Контакт телефони:
У Лесковцу: 064/1338677
063/8549104
и Јеленом Милосављевић приредио пригодан - Дубоко верујем да ће ова сарадња бити
рецитал. Приказ изложбе дала је, такође, настављена и да ћемо и ми из Власотинца имати 016/214796
професорка овдашње гимназије Јасмина прилику да се представимо публици у Врању -. 064/5651812
Златковић. Пошто није могла да присуствује Сама Слађана Недељковић, пошто је
отварању, њен запис је прочитала радмила прочитала неке од својих песама, не скривајући У Власотинцу 0637390408
Нова наша реч 13