Page 15 - 41

Драгослав Бранковић – Гиле
ДУНЂЕРИ

(Намера ове представе је да вас забави и насмеје. И ништа више, и ништа мање.)
Аутор

Ја сам Тодор Илић звани Тодор Баксуз, из Лесковац, по занимање ВКВ
дунђер, зидар. Мајстор! Осма група! Мож’ сам ја баксуз што сам роћен
13.03. у 13 сати, 13 минута и 13 секунди ко тринајесто дете у лесковачко
породилиште! Па, још у петак! А мож’ су ми дали надимак Баксуз зато што
се ја неки пут толко ускопистим да ‘иљаду њи мож’ да викав да је нешто
бело, ал’ кад ја замислим да је црно... Е, има буде црно макар ја црко! У
сваки случај ја сам јадан тол’ки баксуз да сам се у Кувајт родио ја би се
родио ко камила, а не ко шеик! У последње време служим за сушење веш у
комшилук. Озбиљно! Јер ја за које се уфатим, тој се осуши!
И тако размишљам кад сам то испао највећи баксуз и доћем до логички
закључак. Кад сам се оженио. Истина, оно сад суд утврћује ко је поголем
баксуз, ја ел’ жена. Тој сућење нема везе с тој што сам живео ко призетко и
што су душмани говорили да сам и на кокошке у двориште говорио: “Добро
вече, тетке! Како сте!”
Иначе, замало да заборавим да кажем да сам роћен педесет и неке, за
заклетву Титу спево сам стих: “Друже Тито ми ти се кунемо да са твога
пута не скренемо...” С пут несам скренуо ал’ сам с мозак дефинитивно.
Потичем из богату сељачку фамилију, а сад сам представник видно
осиромашене радничке класе. Тако нам и треба кад несмо слушали друга
Титу. Лепо је реко: “Земља сељацима - фабрике радницима!” Кој смо компир
силазили у град?!
У основну школу несам био лош ћак, а најбољи сам био из историју. а живели смо ко тешка сиротиња. Неки и загаздеше. На разлику у курс.
Као природни таленат за историју био сам члан екипе која је учествовала у Већина нас се бавила са ситан шверц, а мањина са крупан шверц. Радио сам
квиз “Тито, партија, НОБ, самоуправљање и несврстани”. Толко сам учио од теј деведесет и треће све и свашта да прехраним фамилију. Кој још да мисли
друга Тита да сам почео да га сањам: Друг Тито и ја кувамо свињску главу, на тај секс? Доћем мртав уморан, балдисан, сањам кревет, поједем нешто
за изгладнелу браћу и сестре, па се санкамо у дрвено корито... На Неретву ако има, заплакнем се и уркам. А овај моја се нешто пригуркује уз мене, ко
Јул Бринер, Тито и ја дизамо мост у ваздух! не мож заспи... Ујутру нервозна све јој смића. Уобрази да имам швалерку!
У школу се углавном учило од друга Тита, а у сваку учионицу је била Полудела! Каква бре швалерка?! Ја једва мог’ постигнем да издржавам и
Титова слика. Ми деца смо се свађали у кога гледа друг Тито. После дође њу, кам ли па и швалерку! Три пута недељно сам ишао у Куманово, двапут
учитељица и објасни нам да друг Тито гледа у све нас. месечно у Бугарску. Стојим на једну ногу ко рода по шверцерски возови,
Леле, колко сам ја био залуђен с тог друга што јаше на челу колоне уз гужва ко у градски саобраћај у Београд, дувамо један другом дим у очи,
уску руску стазу планинску. Да сам тад знао за причу о њему, коју сад знам, цевчи се ракија, подригује на саламу... Претворили смо се у животињке с
тешко да би пустио сузу кад је умро! Прича гласи: дигитронче уграђено у мозак. Колко је тој у денари, а колко у левови, које
Умро друг Тито. Горе на небо, сачекала га мајка, па га питује: се мож’ там пренесе, а које да се донесе, да се заради до следећи одлазак.
- Јожек драги, как си ти живел на земли? Јенпут међу нас окорели шверцери упадоше у воз муж и жена. Господин
- Но мама, так, так... и госпоћа. Фини људи. Одма се види, Не мог се начуде да у воз нема место,
- Мили мој Јожек, ти си как мали хтел имат своју хижицу. Но, јеси ли а купили карту на шалтер. Тек ће госпођа:
је имал? - Ја не памтим овакву гужву сем кад смо ишли сину на заклетву у
- Мама! Ја сам си имал толико хижица да у неке нисам стигел ни ући! војску. У Марибор. Толика је гужва била да смо стајали до Загреба. Мој
Имал сам Брдо на Крању, Караћорћево, Бијели Двор... муж је добио шећер...
- О, Јожек драги! Как ми је драго то чут! Синек, ти си как мали волел - По коју цену госпођо? - љубазно се распитује један шверцер.
посматрат влакове. Јеси ли се ти возил влаком? - Мислим, добио је шећер у крви... Од нервозе.
- Мама драга! Па сам си имал особни влак! Плави влак! - Госпођо, јавља се један, ич’ се не секирајте! Имам ја лекови, јефтини,
- О, как је то красно! А јеси ли се купал у мору? Как мали... из Бугарску, скиђав нервозу за час!
- Чуј мама... Ја сам имал свој властити брод. Галеб, не... Имал сам и - Нека хвала...
своје отоке. Ванга, Бриони... Там сам се одмарал, а на један други оток сам - Карте, карте на преглед! Контрола!
слал другове на опоравак... Госпођа уредно показа карту. За њу и мужа. Кондуктер се скоро увреди,
- О, Јожек! Синек мој. Так ми је драго све то чут. А ја сам си мислила јер ники од нас неје ни куповао карту. Само гурнеш кондуктеру у руку
да ћеш ти умријети как комунист! утврђену тарифу и толко. Каква карта?! У најгори случај купиш карту на
Какве веза има с овуј причу и мој брак? Има! Како па нема! Моја шалтер и гледаш да ти гу не пониште. Ал’ овај пут налетела права контрола!
фамилија је чисто партизанска, а њезина изразито четничка. Па, куде смо Бесан кондуктер, пропаде му укалкулисана зарада. Налете на мог комшију
се нашли? На радну акцију “Ђердап 1980.“ Наша свадба је била прилика Трајчета.
да се измирив два погледа на свет. Ал’ куде је једење и пијење плус музика, - Карте на преглед!
туј су и пијани. Куде су пијани туј је и туча! Тако је пропала прилика за - Изволве господин кондуктер. Карте за мене, жену и половинка за сина...
историско помирење. Жена ми и дан данас звоца да су моји први почели с - Кој ти је син? Овај банзов? Па он мож у војску да иде! Каква пола
кавгу. Несам баш сигуран! карта за њега! Чекај... Ове карте не важе!
Тако да од први дан нешто није било у ред са тај брак. Тачније, од прво - Како да не важе, купио са ги на шалтер! Ако је госпоџа грешила...
брачно вече. Истина, ја сам мало више попио на свадбу. Надао сам се да ће Мора да важе!
тој прво брачно вече да буде ко на аеродром у Франкфурт... Там се сваки - Не важе! Истекао им рок!
час диза у ваздух по неки авион. Било је ко на аеродром у Сурчин и тој у - Ма мора да важе...
време највеће санкције и блокаду! Ништа не узлете! Жена, откако смо се - Е не мора! - продра се кондуктер, па кад уфати да ги буши! Направи
сместили у кревет уста не затвара. Бабала - дабала! Уста да јој затвориш, на конфете од њи! И устреми се на мене.
дупе ће проговори. Чис’ медицински феномен. Она је тој вече претворила у - Леле, леле - кука Трајче, луд ћовек наћисто. Ау, избушинђавле карте
квиз! Запуцала да ме питује: «Колко је висок Триглав? Па... колко је Дрина наћисто!
дугачка и које су јој притоке? Дал’ се Дунав улива у Црно море и ако се Питује мене:
улива, зашто се улива? Који је главни град у Венецуелу?” - Имате ли карту?
Пита гу: - Ама, које си ме спопала с тај питања? - Немам!
- Мајка ми је рекла да ћу овој вече свашта да научим! - Аха! Е сад ће гу имаш! Кад увати да писује, ће ицепи папир. Љут.
Неје се баш много описменила тој прво брачно вече, јер сам се ја, Уместо да узме паре, а да не пише карту, сад мора због контролу да изда карту.
срамота ме да признам, успавао. У неко доба се и пробуди. Једва се онако - Ево.
уморан, да не кажем, мамуран, расправи сам са себе, куде сам и кој сам, кад Гледам ја карту и мртав ладан му викам:
чујем неки наплакује и ушмрцује се. Жена! Расплакала се! - Мора поново пишеш карту. Погрешио си...
- Што плачеш, које ти је? - Које сам погрешио? Не ме... Плаћај карту!
- Ја сам научила да ме мајка свако вече пред спавање помази по образи - Оћу, ал од Лесковац. Ти си написао од Ниш! А ја путујем од Лесковац...
и пољуби. - Докажи да путујеш од Лесковац!
- Колко је сати? - Оћу, чим ти докажеш да путујем од Ниш!
- Па, еве, већ два сата... Морао је да пише нову карту. Кипти од бес. Ко и сви кондуктери кад
- И? Луда ли си ти да ти у два ујутру идем по мајку?! им налети контрола.
Што се тиче тај сексуални живот у овеј године мог’ да изјавим следеће: Једанпут су нас убацили у поштански вагон! Неки седив на под, неки
“Волим секс и радо га се сећам.” Истина, прво брачно вече је било катастрофа. стојив. Добро је кад несу угурали у теретни воз! Бем ти ‘93! Далеко била!
После смо се оправили... и ја и жена. Нарочито жена. Не повратила се.
А онда дође деведесет и трећа. Инфлација до небо. Новчанице с толко нуле
да не мож’ да ги избројиш три дана. Више се исплатило да са теј паре лепиш (Наставиће се)
тапете, него да за теј паре купујеш тапете. Плате су нам биле у милијарде,
Нова наша реч 15