Page 9 - 39

Ирфан Менсур:
У ТОКУ ЈЕ СМЕНА ГЕНЕРАЦИЈА

„У току је смена генерација коју ја прве две епизоде серије „Групе“, видео сам
подржавам“ каже наш прослављени глумац други рукопис, другу врсту размишљања о
Ирфан Меснур и појашњава да се не ради камери, монтажи, другу врсту глуме, чак и
о генерацијској смени, него о систему оних људи који су раније учествовали у неким
размишљања о камери, монтажи, глуми, уопште пројектима и који су имали године које су близу
о могућности да се исприча филмска прича. мојима, али су на неки начин били изанимирани
-Ја сам диносаурус, 50 година сам у послу од стране ове екипе да се прилагоде једном
и имам право на овакво мишљење и износићу новој врсти размишљања. и ту је интересантно
га док ме људи буду питали. Мислим да смо и што сценаристи прате рад седморо редитеља,
ми одживели један тренутак дивне, прелепе, што је нешто што ми читамо по новинама када
па чак сам захватио и мали део црноталасне је у питању америчка продукција. Скупе се
кинематографије, и просто смо дошли до људи око пројекта, ураде га и верујем да ће
једног ћор-сокака када смо почели да снимамо пројекат одјекнути барем по питању новине.
скечеве. Знате, некад се у позоришту од скечева Посебно кад се узме у обзир колика су средства
направи целовечерња представа. Тако се почело добили да ураде све то.
и по телевизијама, а нарочито филмови да Менсур сматра да је у данашње време све су људи који су образовани, који се образују,
се праве скеч-ситуацијама и да се праве тзв. теже бити глумац без академије. који знају занат и тако постају глумци. Не може
лакогледљиви филмови, у смислу да не мораш -Ја се већ 15-20 година борим против тога се бити глумац са вишком мишића и напућеним
ништа да мислиш, него гледај попут МТВ. да људи страшно лако узму у уста звање глумца уснама. То не може! Ту нема глумачке мисли.
шарено, лепо, има по неког глумца, ређе је ту или глумице, поготово ово друго. Прође кроз
и глумица. Када сам добио да погедам рукопис два кадра и већ је глумац. Не, глумци и глумице И.С.
„АПСОЛУТНО СТВАРНО“

МАРИНЕ МИЛЕВ

У Галерији Народног музеја у Лесковцу отворена је изложба
Марине Милев под називом „Апсолутно стварно“.
Марина Милев је рођена 1982. године у Бору. Завршила је Вишу
школу ликовних и примењених уметности у Београду и Академију
ликовних уметности у Новом Саду. Бави се сликарством, илустрацијом
и графичким дизајном. Самосталне изложбе имала је у Београду,
Цириху, Новом Саду, Љубљани, Зрењанину, Сомбору, Великој Плани,
Књажевцу, Златибору, Ужицу, Бору.
Изложбу је отворила историчар уметности Јасмина Златковић
која је рекла да изложбом „Апсолутно стварно“ уметница има за циљ
да нам покаже реалност са својим видљивим и невидљивим бићима
и контрадикторностима.
-Пред нама се нижу надреалистички прикази света који окружује
уметницу, а чији смо и ми део, путем којих преиспитује границе Примењујући поступак „чистог психичког аутоматизма“, уметница
реалности и имагинације и доводи у питање шта је заиста и апсолутно гарди слику постављањем обичних ствари, бића, као и фантастичних
стварно. Уметница преиспитује себе и сопствено перципирање креатура у један апсурдни контекст. Овим поступком ствара синтезу
стварности, али исто тако интригира посматрача да се запита и замисли реалног и надреалног, пријатног и узнемирујућег, познатог и недокучивог,
над оним што сам види и што доживљава као истинито. Да ли можемо чиме подстиче најразличитија тумачења тих дела.
„видети“ само својим очима? Шта се крије иза појавног света и каква
значења он носи са собом? И.С.
„БЕОГРАДСКИ ТРИО“ ИЗВОДИО ДЕЛА ИВАНА ЈЕВТИЋА

У Свечаној Сали града Лесковца у организацији ЛКЦ-а одржан је Иначе, Јевтић је рођен у Београду, где је студирао композицију на
концерт камерне музике композитора Ивана Јевтића чија је дела изводио Музичкој академији у класи професора Станојла Рајичића. Дипломирао
„Београдски трио“. Ово је део концертне турнеја која подразумева је 1971. године, а магистрирао 1973. године. Наставио је усавршавање
гостовања у Неготину, Зајечару, Књажевцу, Нишу и Лесковцу и подржана на Париском националном конзерваторијуму за музику у класи познатог
од стране Министарства културе и информисања Србије. У оквиру француског композитора Оливије Месијана, а након тога и у Бечу,
концерта академик Јевтић је говорио и о свом раду са посебним акцентом код професора Алфреда Ула на Високој школи за музику (Хердерова
на дела која су извођена у Лесковцу. стипендија). Од 1978. године живи и ради као слободни уметник.
Лауреат је многобројних домаћих и интернационалних конкурса
за композицију. Дела Ивана Јевтића су извођена од стране еминентних
музичких уметника (Maurice André, André Navarra, Gérard Caussé, André
Henry, Manfredo Schmiedt, Pascal Gallet, Gene Pokorny, Stephen Burns,
Roberto Gatto, Roberto Duarte, Eric Aubier, Eric Fritz, Радован Влатковић,
Thierry Escaich, Ирена Графенауер, Мира Јевтић, Xениа Јанковицх,
Александар Маџар, Светлана Тирменштајн, Младен Ђорђевић, Бојан
Суђић, Guy Touvron, Bernard Soustrot.....) у скоро свим земљама Европе,
Северној и Јужној Америци, Русији, Јапану и Кини. Био је члан жирија
више интернационалних музичких такмичења, где су на програму истих,
његова дела била задата као као обавезни комади: у Паризу, Нарбону,
Луневилу, Београду, Арлу и Женеви. Издато је око 20 компакт дискова са
његовим композицијама у Србији, Француској, Шведској, САД, Немачкој
и Јапану. За дописног члана Српске академије наука и уметности – САНУ
изабран је 2003. године, а за редовног члана 2012. године.
ИС

Нова наша реч 9